1. Стварање „ПЦУ“ је веома озлоглашени прелазак Рубикона, којим је Константинопољ пресекао све своје путеве за повлачење. Фанар је ставио све на коцку: свој ауторитет, свој статус и своју будућност – да би успоставио трајну и непоколебљиву контролу над осталим Православним Црквама.
2. Главни елементи одговарајуће стратегије Фанара су: означавање оних који се не слажу са „грчким папизмом“ Цркве као „шизматика“; њихово постепено уситњавање на бројне и независне делове; формирање нових верских структура које би биле уведене у глобални православни простор под маском аутокефалних институција, а заправо зависних од Константинопоља.
3. Главни ударац биће усмерен на Руску и Српску Православну Цркву, које су у стању да створе најозбиљније препреке глобалном „преформатирању“ Православља. У првом случају, акценат ће бити усмерен на одвајање од Руске православне цркве у „правцима“ као што су Украјина, Белорусија, Молдавија, Казахстан и тако даље, све док се не сузи подручје деловања Руске православне цркве на Руску Федерацију. У другом случају, позиције СПЦ ће бити нарушене признањем „аутокефалности“ црногорске, македонске и косовске „цркве“.
Ефикасна примена таквог сценарија омогућиће Фанару не само да ослаби и одсече озбиљне људске, имовинске и друге ресурсе Руске и Српске цркве, већ и да у погледу имиџа и са административне стране надокнади губитке који ће настати догађајем потпуног прекида црквених односа између Москве и Београда са Истанбулом. У ствари, промовисаће се следећа манипулативна порука из Константинопоља:
„Да, РПЦ и СПЦ, због неспремности да дају слободу оним Црквама које, иако повезане са њима, већ дуже времена функционишу у независним државама, напустили су јединство са Васељенским престолом. Међутим, они не могу да зауставе процес аутокефалности, који се жели у овим земљама. Уместо РПЦ и СПЦ, које су привремено запале у раскол, православна породица расте бројним новим црквама. Милиони наше браће и сестара вратили су се к Чаши, а други милиони су стекли дуго очекивану пунуправну духовну слободу.”
При том, „истанбулци“ ће имати на располагању и такво оружје као што је могућност укидања аутокефалности „негрчким“ Црквама (да је таква опција од стране Фанара сасвим могућа, сведочи и интервју архиепископа телмиског Јова Гече ББС-ју 2. новембра 2018.) . Тако ће Константинопољ резервисати за себе, у крајњем случају, опцију тоталног чишћења православног „терена“ од по њега неугодних „играча“ (било незаконитим нивелисањем њихове тежине у међуправославним односима, или формирањем на њиховим територију алтернативних „црквених” субјеката признатих од стране Фанара).
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: "Правблог"