Колеге (https://t.me/pravblogs/899) су, лаганом руком, „крстиле“ овај догађај „Анти-Аман“. И најгоре од свега је то, што су у праву. Фанар не сече са рамена. Замислите да се ова конференција зове „Теолошко оправдање еклисиолошких заблуда РПЦ“. Ко би дошао на то? Али посветити конференцију стогодишњици једног богословског часописа и истовремено користити ову платформу за „закуцавање“ РПЦ - е то је таленат. А они су [нас] закуцали! Закуцали више пута! Јавно. Пред свима. А није имао ко да се заложи [за нас].
Све ово формира општи став и тенденцију. А паралелно са закулисним радом, овакви догађаји доносе дугорочни ефекат, услед чега неки епископ Пољске цркве, из ведра неба, почиње да критикује предстојатеља РПЦ, где то није "на [црквеном, хришћанском, људском] нивоу" чак и да је 100 пута био у праву. Потом, да надокнаде, нећаци грузијског патријарха Илије почињу да износе своје закаснело мишљење, а све се завршава таквим, - као у Молдавији, - „шетњама“ канонском територијом РПЦ, која никада раније није била спорна, а сада је постала предмет жудње за скоро половину помесних Цркава света.
Наравно, ситуацију погоршава рат Русије против Украјине [портал Антираскол се налази на територији Украјине те је разумљиво овакво изражавање о СВО]. РПЦ, хтели то или не, постала је чврсто повезана са руководством Руске Федерације, а фејкови, попут „РПЦ формира свој ПВК ['Вагнер']“, само доливају уље на ватру, јер ако је РПЦ на страни руководства РФ, тада је, по мишљењу осуђивача, „свако оправдање - лаж“. Међутим, након завршетка рата, сви горе описани „случајеви“, обрасли новим околностима, постаће истински болно „курје око“, о чијем лечењу треба размишљати сада. Тада ће добро доћи све дипломатске вештине стечене за ово време, које ће, надамо се, помоћи у решавању многих критичних ситуација.
Извор: "Правблог"