БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: Српски однос према Светом Причешћу и новотарске лажи (крај)

"Браћо и сестре, не дајте светињу, не раслабљујте се духом, не верујте у лажну тик – ток теологију"

А ево покојног владике Лаврентија, који је као јеромонах био у Босни шездесетих година 20. века: „Треће недеље часног поста, као јеромонах наиђем у село Кутању код Доњег Вакуфа, у Босни. Свратим у кућу неке побожне Фиме Видовић. Поред њених укућана затекох и двоје деце од две и пет година. Пошто се у то безбожничко време (време комунизма) није могло нигде набавити иконица или крстића, нити ма какав други црквени сувенир, свратим у сеоску продавницу и купим бомбоне – карамеле, других слаткиша нисам могао наћи у тој скромној сеоској продавничици што бих могао дати деци коју успут сретнем.

Извадим, дакле, по неколико тих бомбона и понудим ово двоје деце. Они се нећкају. Помислих да се стиде и покушах да им то на силу стрпам у руке, док она мала повика: „Постимо ми, оче!“ Мени би врло непријатно. Помислих, деца имају право. Зар ја као монах да их уз пост нудим карамелама. Ја то нисам за време поста јео, али сам сматрао да Бог неће то деци узети за грех. Пошто нисам имао ништа друго да им дам, пружим им по сто динара. Они једва и то примише и одоше. Убрзо затим дође једна жена и води њих двоје. Показа оне новчанице и упита: „Да ли Ви, оче, нисте ово дали мојој деци?“ Кад одговорих потврдно она се насмеја и рече: „Донели они мени ово и питају: Да ли ово није мрсно?“ Од тада више никад не дајем деци бомбоне за време поста.“

Могућност за причешће без претходног личног покајања, крунисаног исповешћу, у нашој Цркви је, док је све било по српском црквеном предању, била искључена. О томе су говорили и Свети Владика Николај и Преподобни Јустин Ћелијски.

На питање како треба да се припремамо за Свету Тајну Причешћа, Свети Владика Николај, у књизи „Катихизис“, одговара: „Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем онима који су се о нас огрешили“.

А отац Јустин: „Имајући у виду сву неизмерну важност светог Причешћа за хришћане, свети апостол благовести: „Стога, ко недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, биће крив телу и крви Господњој“. А ко „недостојно“ једе тело Господње, и пије крв Господњу? Онај који непокајан и неисповеђен приступа светом Причешћу. Онај који без претходне припреме постом и молитвом приступа светом Причешћу. Онај који и после светог Причешћа остаје свесно при својим гресима, при своме грехољубљу, те је, по речима светог апостола, као пас који се враћа на своју бљувотину, и свиња, окупавши се, у каљугу (2. Пет. 2, 22).

Што се тиче плодова укидања обавезне припреме пред Причешће, они су у Српској Цркви катастрофални и до краја несагледиви. Свој удар на подвиг, да тако кажемо, српски новотарци су правдали потребом обнове црквеног живота, као, уосталом, и руски обновљенци крајем XIX и почетком XX века. Говорили су да је вековна пракса припреме за причешће исувише тешка за човека данашњице. Први реформаторски кораци у СПЦ, били су причешћивање верника без поста, сваколитургијско причешћивање и необавезност исповести пред причешће. У корак са тим увођене су и литургијске новотарије. И шта се постигло? Црква нам је дубоко подељена, већина верника духовно раслабљена и дезорјентисана, јереси су ојачале, утицај Ватикана на Патријаршију у Београду оснажен, а отимају нам и срце наше земаљске отаџбине, Косово и Метохију.

У име епископа сремског Макарија, Свети Јустин Ћелијски је одговорио једним исповедничким писмом 1965. године на предлог епископа бачког Никанора да се пост у Православној Цркви смањи и ублажи (Уосталом, пошто су наши новотарци углавном и екуменисти, није лоше да погледамо „одакле ветар дува“.) Ево шта каже Ћелијски Ава, у чијим речима налазимо и одговор на питање о последицама скраћивања и ублажавања постова и идења „у корак са временом“:“Сва образложења у „Предлогу“ преосвећеног брата Никанора пореклом су из римокатолицизма и протестантизма. То што он предлаже, и образлаже, све је већ спроведено у римокатоличком и протестантском свету, нарочито у другој половини деветнаестог и у наредним деценијама двадесетог века. У свему, и по свему, „Предлог“ Преосвећеног брата Никанора је бременит катастрофалним опасностима по Српску Православну Цркву. Ако бисмо га усвојили, што никада не може бити док смо православни и док желимо бити и остати православни, и почели божанско Еванђеље Спасово прекрајати, мењати, прилагођавати и дотеривати према слабостима наших верника, или према своме нахођењу, онда за кратко време, међу нама Србима, неће остати ничега од Еванђеља Спасовог, ни од Цркве Православне. Ако будемо „према захтевима савременог живота верних“ мењали, „скраћивали“, „ублажавали“, учење Цркве, онда ће се врло брзо стићи до потпуног одбацивања Еванђеља Спасовог... И тако идући логиком „Предлога“ Преосвећеног брата Никанора, ми бисмо српски архијереји потпуно ликвидирали Српску Православну Цркву, и обрели се и пред овим и пред оним светом као најцрњи нихилисти у историји рода Српског, који су извршили највећи и најстрашнији покољ српских душа откако је рода Српског на овој звезди Божијој што се Земља зове...“

Они који желе да скрате и укину постове пред Причешће, не смеју сметнути с ума зашто је он уведен. Блажепочивши патријарх Павле о томе каже: „Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши ју украсом врлина, ми постајемо достојни највећег дара Божијег у овом свету: примања самог Господа у Светој Тајни Причешћа.“ Патријарх Павле даље каже да Свети Јован Златоуст у овоме види особити разлог за установу поста и цитира речи овог Светог Оца: „Раније су многи приступали Светим Тајнама без расуђивања, како било... Приметивши штету која долази од небрижљивог поступања, одреде четрдесет дана поста... да бисмо сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, исповешћу и свим другим средствима на тај начин приступили с чистом савешћу, колико је то могуће.“

Браћо и сестре, не дајте светињу, не раслабљујте се духом, не верујте у лажну тик – ток теологију, јер они који вас навлаче на такав однос према причешћу озбиљну теологију ни немају. Они су духовно слепи и глуви, сујетни и пуни себе, а духовно прљави и дроњави, па хоће да и ви такви будете. Некад је био дечји листи „Тик Так“ ( издавале су га „Дечје новине“), и он је био озбиљнији од њиховог тик тока. А ви сте потомци светих и честитих предака, и немојте се предавати, никад и никако.

Нека вам Свето Причешће с постом, молитвом и исповешћу увек буде идеал. И то не зато што мислите да сте Причешћа достојни, него да бисте увидели колико сте недостојни. Само тако ће нас Господ погледати.

- Уредништво: Српски однос према Светом Причешћу и новотарске лажи (1)

- Уредништво: Српски однос према Светом Причешћу и новотарске лажи (2)

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.

Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!