Један сељак је дошао једном богаташу за време глади са молбом да му позајми хлеба. Овај се показао немилосрдан и није хтео да га слуша.
Сељак поче да плаче и оде светом Спиридону. Светитељ га је утешио и сутрадан ујутро сам дошао к њему и донео гомилу злата:
-„Однеси злато трговцу и дај га као залог, а трговац нека ти да на зајам хлеба, а кад дође жетва, откупи овај залог и донеси га мени“.
Глад је прошла, сељак је хлеб који је узео са каматом дао богаташу и, узевши залог, однео га Светитељу. Он је злато и кренуо према својој башти, водећи са собом сељака. Ушавши у башту, положи злато крај ограде, подиже очи ка небу и узвикну:
– Господе мој, Исусе Христе, који Својом вољом све ствараш и преображаваш! Ти, који си некада Мојсијев штап претворио у змију пред очима цара египатског (Изл. 7,10), заповедио си овом злату, које си претходно преобразио од животиње, да поново поприми свој првобитни облик: сада ће и овај човек знати како се Ти бринеш о нама!
Превод и приређивање: "Борба за веру"
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!