БОРБА ЗА ВЕРУ - Тасин циборијум и Гришине колонаде

На велику жалост свих оних који желе да остану у својој православној вери и традицији, наша Епархија захумско- херцеговачка иде у супротном правцу. То је постало очигледно по увођењу литургијских новотарија, односу према иконостасу, спољном изгледу појединих свештених лица, иступима самог епископа у јавности, неприлично срдачним односима са латинским прелатима, потискивању историјске истине о ужасном страдању цркве и народа од латина, недостатку стратегије и акције по питању повратка српских прогнаника и обнове њихових насеља, итд.

Да ова епархије иде у супротном правцу, од оног којим је Црква предводила народ у многим вековима, најбољи и највидљивији доказ је однос према иконостасима у херцеговачким храмовима. И овде се поступа лукаво- латински како би то рекли Херцеговци. Нико није ни најавио, ни образложио те промене. Али, један по један иконостас се „реформише“ и остаје реформисан до крајњег циља потпуног скидања, када се већ народ навикне на „реформске захвате“. Претходница тога је служење литургије са стално отвореним дверима. Затим иде постављање иконостаса т.ј. камених или дашчаних преграда у новим или обновљеним храмовима, на које постављају само иконе Христа и Пресвете Богородице. Oвo је већ урађено у десетинама храмова, о чему се фотографије могу наћи на службеном сајту епархије:

То све ипак није ништа, према скандалозном захвату у храму Преображења Господњег у Требињу, који је храм проглашен за саборни, после пресељења седишта епархије у овај град /из Мостара/. Овде су новотарци, фактички, открили своје праве намере, али опет тактиком преваре и свршеног чина. Иконостас у саборном храму је потпуно уклоњен после прокламације о обнови храма, а поводом стогодишњице његове изградње. За ту прилику, они који упрваљају епархијом, су организовали и донаторски скуп, на коме су од требињских предузетника прикупљена прилична средства. Наравно, они који су уписивали новац нису знали праве циљеве „обнове“, за коју се испоставило да није само јеретичко светогрђе већ и културни вандализам, с обзиром да се радикално мења унутрашњост веома значајног храма, који има своју традиционалне вредности.

После радова на „обнови“, због којих је првобитни иконостас потпуно уклоњен, појавиле се су се на његовом месту две неповезане табле, високе око 2 метра, рекло би се од камена са осликаним ликовима Христа и Богородице? Када се и оне уклоне, а није ни битно хоће ли до тога доћи, имаћемо слику латинског олтара, у садашњем катедралном храму епархије, коју је основао Свети Сава, као трећу у рангу у Српској архиепископији!?

Ово је само део пројекта обнове који, такође објављен на сајту епархије. Ту видимо да се планира потпуно латињење унутрашњег изгледа ове цркве. Предвиђено је да се изнад часне трпезе постави куполица на стубовима тзв. циборијум, а дуж северне и јужне стране колонаде стубова, на којима би се поставиле галерије. Овакве ствари се, скоро, не могу наћи у православним, али су редовна појава у латинским црквама. Не треба ићи далеко, довољно је завирити у латинске цркве у западној Херцеговини.

Тако, ко има очи и уши, може се уверити да наши новотари полако примичу поверену им паству јединству са латинским јеретицима, који су, недавно, починили грозоморне злочине над православним Србима у Херцеговини!!!

Хоће ли се злочини исплатити латинима? Хоће ли херцеговачки Срби, коначно поклекнути, а да то неће ни приметити?