Митрополит запорошки и мелитопољски Лука: Откуд паклене муке?
четвртак, 21 март 2024

 Ако посадите дрвеће и не водите рачуна о башти, она ће се претворити у зараслу џунглу. Ако не радите у башти, тамо ће расти само коров. Ако не водите рачуна о својој души, онда ће се човек претворити у дивљу животињу која ће јурити на свакога ко је у близини.

Без благодати Божије, душа дивља и постаје гора од звери. Када своје срце претворимо у густиш страсти, а своју душу у гресима занемарен повртњак, то је пакао. Не ствара га Бог, него човек својом равнодушношћу према Богу. Господ нам само даје могућност да уђемо у рај. Да ли ће га човек користити или не, зависи од његове сопствене воље.

Дакле, не треба кривити Бога што је измислио вечне муке и паклене патње. Све су то последице живота самих људи којима је рај постао неподношљив. Када би се човек у прљавим дроњцима неочекивано нашао на сцени међу препуном гомилом лепо обучених људи, сигурно би пожелео да побегне негде, да се сакрије у мрак, да се сакрије у ћошак да га нико не види. Грешник на небу ће имати исти осећај. За њега ће тама пакла бити срамота за непромишљено проживљени живот.

Неко ће можда приговорити и рећи: „А шта је са оним људима који стицајем животних околности нису ништа знали о Богу? Шта је њихова кривица? Чињеница је да је Господ у својој мудрости сваком човеку дао закон савести. Сви људи га имају, укључујући и атеисте. У сваком народу добро и зло се схватају подједнако. Чак и злочинци имају своје концепте који на овај или онај начин одражавају закон правде. Савест увек осуђује човека ако учини нешто супротно доброти. Колико год човек покушао да је отера у ћошак, он ће ипак разумети када поступа по својој савести, а када по сопственој себичности. Штавише, свако негде у дубини душе има сазнање да ће морати да да одговор за све што је урадио у животу.

Јеванђељски закон љубави је највиша тачка тежње ка Богу у нашој савести. Ово је једино што треба да цените и чему тежите. Не треба превише бринути о прогону наше Цркве и о томе шта ће нам даље бити. Само за једно треба да бринемо – да смо увек са Богом, а све остало није толико важно. Јер ако смо ми са Богом, онда је Бог са нама. Шта нам још треба од живота?

Превод: "Борба за веру"

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 21 март 2024 )