Посланица Грешном Милоју
четвртак, 11 фебруар 2010

ВУК ДЛАКУ МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАКО!

Поштована редакцијо,

Редован сам посетилац и поштовалац вашег сајта, на коме се заиста осветљава истина о духовном стању нашег народа, које се, хвала Богу, уздиже, али и говори о опасним преварама и покушајима да се поцепа јединство наше свете Цркве.

Саопштење Епархије рашко-призренске под насловом „Стара - нова прозивања Епископа Артемија (http://borbazaveru.info/content/view/1970/1/) и чланак који сте преузели из „Политике“ – „Притисци за смену Артемија“ (http://borbazaveru.info/content/view/1972/1/) - навели су ме да преко вас покушам да пошаљем неколико речи најискренијег упозорења господину Милоју чије текстове објављујете под ауторским насловом „Грешни Милоје“, а у намери да га подсетим да вук длаку мења, али ћуд никако.

Наиме, господин Милоје је у отвореном писму игуману студеничком (http://borbazaveru.info/content/view/1952/54/), и у тексту „Савиндански дар Владике бачког“ (http://borbazaveru.info/content/view/1920/54/), изразио своју спремност да личним примером допринесе отклањању неслога и забуна које су појединци свесно, и њихови сарадници несвесно, унели међу верни народ.

Овим путем бих желео да скренем пажњу на чињеницу да је Удружење „Законоправило“ било један од тегова који су допринели да претегне онај тас којим ће народ исказати своје неслагање са безакоњем, и једна кап која је прелила чашу народног незадовољства због самовоље појединаца. Не сме се заборавити да је преко 1600 верника у чачанској цркви Вазнесења Господњег подигло свој глас против безакоња; да је преко 11000 верника потписало Апел СА Сабору (уочи мајског заседања 2008.)  да се сачува вековни богослужбени поредак; да је догађај у Душковцима показао онима који спроводе нечије налоге, супротне одлукама Сабора, да у српском народу још има соли - да српски народ није обљутавио, како су умислили они који чине самовољу и да тај народ није могуће баш лако превести жедног преко воде.

Још бих желео да скренем пажњу да је за патријарха СП Цркве изабран пастир добри који нам је дошао по Божјој вољи, али не и по вољи многих који су унели безакоње и јавашлук у богослужбени поредак, а тиме и у Цркву уопште.

Као вишедеценијски свештеник знам да је један од челника непоштовања одлука Сабора о богослужбеном поретку лично Иринеј Буловић, па бих хтео да кажем да се господин Милоје вара мислећи да је он случајно, због краткоће времена у ТВ-е емисији, оставио недоречен одговор на питање новинара о богослужбеном поретку. Истини за вољу, тачни су аргументи на које се позива господин Милоје у тачкама 1 – 7, али он не зна да за Иринеја Буловића Устав СПЦ, Служебник, одлуке Сабора, заклетве и др. не значе много. Није он далеко од теорије Атанасија Јевтића да се сви ти прописи могу окачити мачку о реп. У овоме ја видим и заблуду господина Милоја у погледу значења Иринејеве „црте“ преко које се не сме прећи (Еп. Ириније Буловић је рекао да се „...никако не сме  дозволити прелажење једне црте иза које ми добијамо неки експериментални карактер богослужења.“) Није та црта одређена Уставом СПЦ, Служебником и одлукама Сабора, него опет, као и у другоме, самовољом Епископа бачког.

Поред тога, господин Милоје не сме гајити илузију да је Иринеј Буловић (хвалећи Његову Светост) искрен.  Гарантујем да он и његови истомишљеници имају тактику да приреде параду по принципу „споља гладац, а унутра јадац“.

То што поново мучки крећу на владику Артемија је само један од доказа да желе да склоне онога који је пред Сабором покренуо питање богоодступништва владике Игњатија браничевског, који је само експонент једне лукаве стратегије којој већ деценијама конце вуче Иринеј Буловић, који се сада, као пришипетља, подвлачи Његовој Светости. Он који је папи на поклоњење одлазио (http://borbazaveru.info/content/view/262/53/).

Опет и опет кажем: вук длаку мења, али не и ћуд. Дражи је Иринеју Буловићу папа, него његов сабрат Артемије и Поглавар СПЦ! Животно искуство ме је научило да када уклоне владику Артемија неће се задржати на њему, него ће на ред доћи владика Никанор банатски, владика Јефрем бањалучки, владика Василије сремски и други.  Ко направи први корак направиће и други и трећи и четврти...

Живи били па видели!

Зато, иако из текстова господина Милоја видим да он има унучад, он је за мене по својој наивности још дете, па желим да му преко вашег сајта поручим: синко, они који чине безакоње од Бога се не боје, а од људи не стиде!

Они се боје само двеју ствари:

1. Јавне речи и

2. Народа и народног устанка.

Зар „Законоправило“ није својим конференцијама за штампу обелоданило њихово безакоње, њихову превару и помогло да народ гласно и јасно каже: стоп самовољи, безакоњу и издаји?!

Зар „Законоправило“ није дало значајан допринос да народ масовно устане у одбрану светог предања?!

Зато сматрам, иако не сумњам у његове искрене намере, да је залагање за замрзавање активности „Законоправила“ преурањено. Јер они који цепају хитон јединства СПЦ су се само привидно притајили. Може бити да ће променити метод у својој прљавој игри, али се умирити неће ако народ ућути.

Зато, уместо замрзавања активности „Законоправила“, предлажем: треба појачати активности да би се безаконицима послала порука: Србија се умирити неће!

Исто тако, не треба гајити илузију да игумана студеничког итересује мир, слога, љубав... Њега, од свега на свету, највише интересује да на Игњатијевом факултету докторира и да постане владика. А кад то постане, имаћемо још једног пиуна у гласачкој машинерији Иринаја Буловића.

 

Име и презиме свештеника познато Уредништву

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 11 фебруар 2010 )