БОРБА ЗА ВЕРУ - Илија Ћирковић: Кад некажњени кажњава

Далеко су стигли самовоља и безакоње! Читамо како (умировљени) владика Атанасије кажњава монахиње које нису ништа скривиле, јер нису оне криве што народ тражи да се уз име патријарха и администратора помиње и име законитог иако обезвлашћеног вадике Артемија. Видимо да је игуманија манастира Кончула Сара смењена иако није ни присуствовала том богослужењу већ је била у Београду. Је ли ово по хришћанском или шеријатском закону? Било је још случајева да су они који крше одлуке Светог архијерејског сабора награђивани и похваљивани, а они који су их поштовали кажњавани.

Човек мора да се пита како (умировљени) владика Атанасије има образа да кажњава монахиње које нису ништа скривиле, па и да су скривиле, када он, велики кривац остаје без казне. Он је коловођа владика и свештеника који не прихватају одлуке Светог архијерејског сабора. Наводно здравствено неспособан да управља епархијом чији је епархијски архијереј био, гостује у туђим еархијама где служи по свом типику и саслужујућим свештеницима отима служабнике из руку. У туђој је епархији привремено као администратор, али заводи свој поредак и терорише све оне који му нису по вољи. И слепи могу да виде да се понаша не као папа него као неко ко је још моћнији од папе. Архијереји (углавном) ћуте, а мирјанима који се усуђују да протествују противу безакоња неких владика, један владика замера што критикују Цркву! И богобојажљиви епископи нису Црква, а још мање су то бахати, самовољни епископи.

Ако умировљени епископ Атанасије може да кажњава невине монахиње, време је да надлежне црквене власти казне њега због његовог самовољног бунтовања и безвлашћа.