Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: Кривда као правда
четвртак, 04 март 2010
              У својој  мукотрпној историји, Српска Православна Црква је трпела и претрпела разна мучења и разне опасности.  Разни освајачи српских земаља који су насртали на српску државу увек су насртали и на Цркву, јер Црква је увек била снага и упориште и православља и српства. При налетима спољних непријатеља верни народ се збијао уз своје добре архипастире и пастире  и одолевао нападима.

Тако је било док су налети долазили споља. Али сада опасност не долази споља него изнутра. Можемо да се заваравамо да је све у реду и да нема никакве опасности. Али треба бити слеп, и глув, и малоуман па не видети да није тако. Имамо једну Цркву, али не и јединство у Цркви.  Имамо исту  свету литургију али је не служимо подједнако. Нису услови за примање светог причешћа свуда исти. Негде их и нема.  Није иста унутрашњост наших храмова; негде нема више иконостаса. Негде су иконостаси остали, али су царске двери уклоњене.  Нема мира и слоге у епарихији која је у  колевци српства и православља.

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косово-метохијски Артемије лишен је управљања својом епархијом наводно због непокоравања одлукама светог Синода. Није јасно да ли му је суђено, када му је суђено и када је и да ли је осуђен, али казна се извршава.  Постављен је администратор његове епархије и тај администратор, за кога је опште познато да се не покорава одлукама Светог Архијерејског Сабора, гвозденом руком и  силеџијски жари и пали.

Иако није доказано, узмимо да је заиста епископ Артемије крив и да се не покорава одлукама Синода. А како стоји ствар са следећим архијерејима:

        1.Умировљени епископ Атанасије. Пошто је напустио своју епархију, наводно због болести, посећује епархије других архијереја па и где му је дозвољено и где није служи по свом личном типику, иако је одлука Светог Архијерејског Сабора да се по том типику не служи.  Када је у Западно-америчкој епархији, у којој је епископ за кога су неки Грци и  епископ Атанасије највећи ауторитет, служи по свом типику.  И не само то. Него у току свете литургије,  у олтару, стојећи пред светим престолом,  отима службенике из руку саслужујућих свештеника, што је ипак непристојност. Сада када је привремени администратор у епархији епископа Артемија, и сам служи и другима наређује да служе по његовом типику. И без суда и без кривице смењује игуманију која није његов следбеник и кажњава монахиње које нису ништа скривиле. Другим речима, он себе поставља и изнад Синода и изнад Сабора, али му нико ништа или не може или неће. Можда зато што је, како би се овде у Америци казало, политички исправан (politically correct).

2. Епископ браничевски Игњатије.  На теолошком факултету, где се одгајају будући свештеници и можда и владике, он  отворено износи јеретичка учења, и то је архијерејима добро познато, али му нико ништа или не може или неће. У својој епархији освећује новоподигнуте кусе цркве, (цркве без иконостаса), а иконстасе уклања и из појединих раније саграђених храмова. Те цркве немају ни двери, ни царске, ни јужне, ни северне, јер немају ни иконостасе. Када је и да ли је Српска православна Црква икада одобрила то што ради епископ Игњатије? Изгледа да је и код њега, као код протестаната, правило да свако верује онолико колико хоће и шта хоће, или ништа. Али као да његова самовоља никоме не смета, па не постављају администратора у његовој епархији.

3. Епископ шумадијски Јован.  Усред свете литургје, управо пред каноном евхаристије, прекида богослужење да би се извикао на појце и народ зато што се не држе новатарског типика.  Јасно се чује како на народ виче марш напоље,  а и он и појци и народ су већ напољу. Да ли он има одобрење светог Синода или светог Сабора да служи онако како се вековима није служило у Цркви чији је епископ?  И да ли је свети Синод и у његовој епархији поставио администратора јер се не покорава  одредбама своје Цркве?

Има још неколико епископа у чијим се епархијама ради противно одредбама светог Архијерејског Сабора, али нема потребе да их све поменемо. Мислим да је и оволико довољно да се види да се у случају епископа Артемија ради по искривљеној правди. Но није трагедија ако само један епископ страда неправедно, већ је трагедија у томе што нам је и сама Црква у опасности да страда  не од непрајатеља већ од својих пастира, по оној тешко теби од тебе, Јерусалиме.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 07 фебруар 2023 )