субота, 13. мар 2010, 15:54 -> 16:48
СПЦ: Протест због оснивања ХПЦ
Информативна служба епархије далматинске саопштила је да је вест да је у Задру најављено оснивање такозване Хрватске православне цркве (ХПЦ) изазвала узнемиреност код свештенства и православних Срба у Хрватској.
Епархија далматинска апеловала је на "органе правне државе и надлежна министарства Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили".
Заједница која окупља нешто више од 400 верника и која се назива Хрватска православна црква представљана је у Задру, а према речима њених представника, циљ је оживљање рада Хрватске православне цркве из времена Другог светског рата, као и окупљање православних верника који не желе да се поистовећују са Србима.
Игуман Јелисеј Лалатовић, као један од иницијатора, оценио је да ће хрватска држава и јавност обнављање Хрватске православне цркве доживети као духовну потребу једног дела становништва и у њој спознати "фактор мира".
У саопштењу се наводи да се епархија искрено нада да "ово удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске, због свог отворено милитантног и проусташког карактера, неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске, која се налази пред вратима уласка у Европску унију".
Како је наведено, ХПЦ је формирана 1942. у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у Независној држави Хрватској (НДХ), квислиншкој творевини нацистишких и фашистичких окупатора бивше Југославије током Другог светског рата.
"Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима", навела је епархија далматинска.
Улога у НДХ
ХПЦ је у НДХ основана после првог таласа геноцида и покатоличавања Срба на подручју НДХ како би се на нешто суптилнији начин уништио њихов идентитет као Срба и верника Српске православне цркве.
На њено чело доведен је руски свештеник Гермоген кога су партизани након ослобођења 1945. осудили на смрт, а сама ХПЦ је укинута.
На територији НДХ је, сходно подацима из последњег пописа у Краљевини Југославији у из 1931, било 2,1 милион или више од 30 одсто Срба.
Између 1941. и 1945. у концентрационим логорима усташке власти НДХ више стотина хиљада Срба је изгубило живот.
Епархија далматинска је подсетила да СПЦ и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од 13. до 15. века и представљају значајну културну баштину, која је под заштитом надлежних институција хрватске државе.
"Већ приликом објављивања сајта и програма удружења у формирању 'Хрватске православне заједнице' постало је извесно да се ово удружење поистовећује и органски повезује са усташким режимом из времена Анте Павелића и ХПЦ", додаје се у саопштењу.
"Они су, као једна неодвојива целина, имали геноцидни програм уништења и истребљења свих нехрвата у време злочиначке НДХ, па," указује се даље у саопштењу," формирање тог удружења јасно изазива људску стрепњу пред могућношћу поновног остварења њиховог програма".
"Иза њега су у време Другог светског рата остали безбројни логори, стратишта и јаме од којих је свакако најзлогласнији и највећи логор истребљења - Јасеновац", навела је епархија далматинска.
Прво усташка емиграција, а онда и екстремна десница у Хрватској од 1990. заговарају формирање ХПЦ и укидање СПЦ користећи се аргументацијом да у Хрватској нема Срба, већ хрватских православаца који заправо нису Срби него Власи.
Хрватска држава, која признаје канонски непризнату Македонску православну цркву и самозвану Црногорску православну цркву, приликом пописа становништва 2001. толерисала је, а поједини анкетари чак и наводили, национално изјашњавање као православац.
Такви нису уврштени у попис Срба у Хрватској и немају никаква колективна права.