Црква - Свети Игњатије Брјанчанинов
недеља, 07 септембар 2008

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

ЦРКВА

          Браћо! По завештању Спаситељевом испитајмо знаке времена, за чије је непознавање Господ оптужио фарисеје (Мт. 16,3). Обратимо посебну пажњу на поуку Спаситеља, Који је Њему савременим Јеврејима говорио: Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости (Јн. 12,35-36).

          Са вером ћемо се бавити читањем књига које су написали свети угодници Божији, црпећи из њих просвећеност и живот душе. Клонимо се, као смртоносног отрова, књига које потичу из мутног и смрдљивог извора, написаних од лажно названог разума, својственог палој људској природи, која се својим падом сродила са одбаченим анђелима. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Еф. 4,14).

            Долазе, долазе страшни таласи светског потопа, који је истребио читав људски род, долазе таласи лажи и таме, окружују са свих страна, спремају се да прогутају васељену, затиру веру у Христа, разарају на земљи Његово царство, гуше Његово учење, повређују обичаје, откупљују и уништавају савест, успостављају владавину свезлобног кнеза овога света. Као средство нашега спасења употребимо бежање које је Господ заповедио (Мт. 24,16).

            Где је та блажена барка, налик оној праведног Ноја, у коју бисмо могли да се склонимо пред таласима који нас са свих страна пекривају, где бисмо могли да пронађемо поуздано спасење? Барка је – Света Црква, која спокојно плови на таласима потопа у мрачну и бурну ноћ, поуздано се на своме путу руководећи небеским светилима: делима светих угодника Божијих. Сјај тих светила не може да сакрије никаква магла, никакви облаци.

            Барка ће стићи у пристаниште блажене вечности, успешно ће ту довести све оне који су јој поверили своје спасење.

            Ко не мари за ту барку, помислиће, по својој слепој гордости и умишљености, да страшне таласе може да преплови на крхкој лађи сопственог разума, ко пренебрегава смирену покорност истинској Цркви, ко седа у друге бродове, повређене лажним учењем, нагрижене прелешћу лукаве змије, ко одбаци руководство Духа Светога или се само са хладном дволичношћу буде руководио Свештеним и светим Писмом, у коме је једином учење Духа – тај ће погинути. Докле Светлости имате, верујте у Светлост, да синови Светлости будете.

            Послушност Цркви

          Оградимо смирењем ум, не дозвољавајући му да сваштарски и непромишљено стреми ка задобијању знања, ма како њихова новина и значајан назив привлачили нашу знатижељу. Чувајмо се испитивања лажног учења, прикривених именом и маском хришћанског учења. Смиримо га у послушности Цркви, одбацујући сваку помисао која устаје на разум Христов, на разум Цркве. За ум је испрва тежак тесан пут послушности Цркви; али тај пут изводи на ширину и у слободу разума духовног, пред којим ишчезава сваки умишљени несклад, који телесни и душевни разум налазе у тачном повиновању Цркви. Не дозволимо му да о духовним предметима чита ништа друго, осим онога што стоји у књигама које су написали писци истинске Цркве, о којима је сама Црква посведочила да су органи Духа Светога. Онај ко чита свете писце неприметно се присаједињује Духу Светоме који у њима обитава и говори; а ко чита јеретичке ауторе, макар они у својим јеретичким зборницама били проглашени за свете, присаједињује се лукавом духу прелести: због непослушности Цркви, у чему се огледа гордост, он пада у замке кнеза овога света.


 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 септембар 2008 )