Зидање двора у Краљеву
четвртак, 15 април 2010

ЗИДАЊЕ ДВОРА У КРАЉЕВУ

(За гусле)

Ај, шта се оно чује из даљине?

Ја л' громови, ја ли виховори?

Ја л' удара море у мраморје?

Нит громови, нити вихорови,

нит' удара море у мраморје,

но се чују те силне машине,

које граде многе грађевине:

буку праве бетон-мешалице,

и багери, а и дизалице,

са свих страна довлачи се грађа,

велика се ту палата рађа.

Је л' тајкунска? Је ли „Бела лађа“?

Аламуње или Шојићева?

А можда је Солдатовићева?

Не граде је ни Озрен, ни Шојић,

и не куња у њој Аламуња,

у Краљеву, граду покрај Жиче,

епархијски двор од злата ниче.

Подиже га тај владика Хриза

што га  краси светогорска риза,

док му народ сав у беди грца,

из његове кесе злато врца,

док „Мнагнохром“ трули и пропада,

он двор зида да из њега влада,

покрај храма Светитеља Саве

евре троши зарад своје славе.

Иљаду и четристо квадрата –

а мала је владичанска плата.

Откуд паре нашем Хризостому

од којих би свак пао у кому?

Што владика немилице троши?

Зар су стари дворови му лоши?

У Жичи је Николај двор диг'о,

у Краљеву Василије стиг'о,

а и конак Господара Васе –

три му двора припадају, зна се,

ал' то нашем Светогорцу мало,

до палате баш је њему стало.

Иљаду и четристо квадрата,

а мала је владичанска плата.

Па одакле, ако Бога знате,

он подиже толике квадрате?

Кажу, биће свашта под тим кровом

кад се ради са толиком ловом.

Славине ће бити позлаћене,

злато сјаће куд год човек крене,

док пролетер у прашини пузи,

Хризостом ће имати ђакузи.

Избеглица нема ни за храну,

а Хризостом гради теретану.

Многа деца од глади су болна,

а двор вреди бар пет милиона.

Не динара, о Србине мили,

него евра ту ће да ишчили!

Свети Саво, о ти српска дико,

крај твог храма нови дом је ник'о,

твој наследник из равнога Срема

гради дворе какве нико нема!

Ти си ишо бос по Светој Гори

и постио да те глад умори,

а Хризостом, сиротан из

Руме, тебе, Свети, више не разуме.

Давно лишен светосавског вида

фараонску пирамиду зида,

ударио намет на вилајет,

о милости нема ни мукает,

од црквених општина отима,

њему цвета, епархији зима.

Уместо да гробно место бира,

сад Ђакузи њему не да мира.

Шта ће теби, владико, Ђакузи,

кад Србија пропада у тузи?

Ко ти даде такве грдне паре?

Ко је – да је, сваки Србин знаде

да тај пос' о ништа не ваљаде.

Артемија гоне и срамоте,

а Хризостом зида те лепоте.

Артемију судиће зли друзи,

док Хризостом поставља Ђакузи.

Ој, Србијо, наша мајко славна,

хоћеш ли нам остат' православна,

кад у теби влада среброљубље

кад се гасе православне зубље?

Ој, народе, чувај душу пуну,

и не веруј владики – тајкуну,

кад владика – тајкун новотари,

а ти држи свој обичај стари!

Пости као свети преци твоји,

да зарадиш, поштено се зноји,

среброљубив никад немој бити

па ће тебе Господ избавити.

Христос наш је сиротиња био,

мало спаво, мало јео, пио,

и такав нам узор оставио

од почетка до Страшнога суда-

нећемо се спасити без труда.

 Моли Му се и ноћу и дању

да владику зовне покајању,

да остави хиљаду квадрата

и кроз тесна рајска уђе врата.

Брат Тадија

Последњи пут ажурирано ( петак, 16 април 2010 )