Неће бити црних рупа крај Женеве
среда, 10 септембар 2008

Почео експеримент века - симулирање Великог праска

       Аутор: Т. Трикић | Фото:Бета Ап | 10.09.2008.

        Image                            Симулација Великог праска, за који неки говоре да нас доводи на праг највећег научног открића у историји, а други да је почетак смака света, стартовао је данас у девет часова у Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), у подземном објекту надомак Женеве. Цео истраживачки поступак, који би требало да открије тајне настанка космоса и његове будућности, трајаће око 15 година.

         Ако све буде у реду, први судари протона у највећем акцелератору честица на свету, званом Велики хардонски колајдер, могу се очекивати најраније 21. октобра. Експеримент века је у последње време постао предмет жестоких расправа, пошто су се неки бојали да би из њега могле да се изроде црне рупе, које ће расти и на концу прогутати Земљу.

___________________________________________________________________

Прва фаза експеримента у ЛХЦ успешно завршена
У највећем светском акцелератору честица - великом хадронском колајдеру (ЛХЦ), успешно је завршен први велики тест пуштања снопа протона дуж 27 километара дугачког кружног тунела акцелератора.

Шефица овог пројекта Лин Еванс изјавила је да су се након неколико тестова, појавиле две беле тачке на екрану компјутера што значи да је протонски сноп успео да пређе пуну дужину тунела ЛХД-а. Почетак експеримента је нестрпљиво ишчекивало 9.000 физичара широм света.

"Добро урађен посао, људи", рекао је Роберт Ајмар, генерални директор организације ЦЕРН након пуштања протонског снопа у акцелератору у 9.30 у тунелу испод швајцарско-француске границе. Пошто је протонски сноп успешно тестиран у смеру казаљки на сату, ЦЕРН је најавио да планира да пусти сноп и у супротном смеру.

___________________________________________________________________

Данас ће научници свечано пустити први сноп протона у почасни круг од 27 километара, каже за „Блиц“ др Драган Поповић, директор Института за физику у Београду, чији је тим део армије од 20.000 научника ангажованих на пројекту.

„Пуштање првог снопа протона за нас је симболично важно као остварење сна који је огромна екипа научника сањала скоро две деценије, али неће се догодити ништа опасно ни спектакуларно, а понајмање фамозне црне рупе“, објашњава Поповић за „Блиц“.

Он понавља да ни данас, ни у каснијем току експеримента јавност нема ни најмањег разлога за панику.

Коментаришући претње смрћу, који су примили неки научници из ЦЕРН управо због наводног ризика од катастрофе, он каже да је то последица страха од непознатог.

„Када је прорадио први воз, који се кретао 30 километара на час, причало се да због толике брзине сав кисеоник може да оде у задње вагоне, па да се путници у предњем погуше“, духовито примећује наш саговорник.

Експеримент, чији ће се почетак данас преносити путем интернета, почиње синхронизовањем рада свих компоненти Великог хадронског колајдера (ЛХЦ) - најпре седам структура које су одвојено хлађене до температуре 1,7 степени више од апсолутне нуле. Тако ниске температуре су потребне да би се смањио отпор средине и дала могућност протонима да постигну максимално убрзање, а тиме и енергију потребну за судар снопова честица. Следећа фаза је убацивање снопа већ убрзаних честица у акцелератор, где ће бити доведене до брзине незнатно мање од брзине светлости.

„Нека софистицирана подешавања су већ обављена у последње две недеље. Идемо корак по корак. Многе ствари научници раде први пут у историји и још не знамо хоће ли све функционисати према направљеним прорачунима“, каже др Поповић и додаје да ће максимална пројектована енергија од 14 тераволти бити достигнута тек 2010.

Планирано је да се 4. октобра одржи дан једног од четири детектора, „Атласа“, на којем је радио и Институт за физику и где ће се 21. октобра извести први судар честица. До тог датума снопови ће бити пуштени у оба смера кружног тунела, данас у правцу казаљке на сату, а касније у супротном.

Циљ експеримента је симулирање Великог праска, у условима сличним онима који су постојали милијардити део секунде после постања свемира. Мерења у колајдеру даће шансу научницима да предвиде даљи ток развоја космоса и пронађу Хигсов бозон, честицу која је кључ за објашњење масе и суштине универзума, због чега је прозвана „Божја честица“.

„Ако буде среће, наћи ћемо је већ 21. октобра, али вероватније је да ће то бити кад се постигне максимална енергија“, каже др Поповић.

Међутим, Стивен Хоукинг, чувени физичар кладио се у 100 долара да ЦЕРН неће успети да нађе Хигсов бозон.

„Биће много узбудљивије да не пронађемо Хигса. То ће показати да морамо да размишљамо изнова“, рекао је Хоукинг за Би-Би-Си.

„А ја се кладим у 100 долара да ћемо наћи ту честицу и потврдити стандардни модел о интеракцији честица, важећу теорију у физици“, узвраћа др Поповић.

___________________________________________________________________

Паралелни светови из научне фантастике
Британски физичар Стивен Хоукинг указује на то да би експеримент могао донети друго важно откриће: такозване суперпартнере, честице од којих се вероватно састоји мистериозна тамна материја која држи галаксије на окупу. Физичари опрезно говоре да би експерименти у ЦЕРН могли да их одведу научнофантастичним путем - до постојања паралелних светова, различитих нивоа егзистенције, повезаних црним рупама. „Универзум нема само једну историју“, објашњава Хоукинг.

___________________________________________________________________

         План експеримента:
4. октобра презентација детектора „Атлас“
21. октобра први судар честица у „Атласу“
2010. постизање максималне енергије честица
2028. крај експеримента

http://www.blic.co.yu/svet.php?id=56253

Последњи пут ажурирано ( среда, 10 септембар 2008 )