Блажена Теодора

КАЗИВАЊЕ О МИТАРСТВИМА

  
Из "Житија Светих за март",

Архимандрит Јустин Поповић, одломак из

житија преподобног Василија Новог /26. март/

 
      Блажена Теодора, која много послужи преподобном Василију, пошто прими монашки чин, престави се ка Господу (види под 30. децембром). То ожалости све који имађаху духовну љубав према светом Старцу, пошто им је она била посредница код њега. А она, кротка и милостива, христољубива и целомудрена, и пуна духовног знања, све посетиоце с љубављу дочекиваше, и благим ријечима тешаше. Но Григорије зажеле да дозна гдје се по престављењу свом налази преподобна Теодора, и какав јој је удио додељен у оном  свијету, и да ли се удостоји неке милости и радости од Бога због свог усрдног служења Старцу. Размишљајући о томе, он често мољаше преподобног Василија да му каже што је са душом преподобне Теодоре. Јер је чврсто веровао да је то познато угоднику Божијем Василију. И пошто често и свесрдно мољаше о томе светога Старца,  Старац најзад, не желећи да ожалости свог духовног сина, помоли се за њега Господу, да му открије што је с Теодором. И те ноћи док је спавао, Григорије виде у сну блажену Теодору у светлој обитељи, спремљеној од Бога за преподобног Василија, која је блистала небеском славом и била препуна неисказаних блага. У тој обитељи преподобна Теодора би настањена молитвама угодника Божјег, јер му много година послужи усрдно и трудољубиво у овом свету, па се светим молитвама његовим удостоји да у његовој обитељи живи благословеним животом. Видевши блажену Теодору, Григорије се обрадова, и утеши се њеном дугом бесједом као нa јави. Он је упита, како се разлучи од тела, како преживемуку смртну, што на смртном часу виде, и како прође мимо духова у ваздуху. А она му стаде казивати овако:

- Чедо Григорије, о страшној ствари ме питаш; ужасно је и сетити се ње, јер видех лица која никад нисам била видела, и чух речи које никад нисам била чула. И шта дакажем? Због дела мојих сретоше ме тада опасности и страхоте, каквима се нисам надала, али, молитвама и помоћју нашег заједничког оца преподобног Василија, све то постаде лако. Како да ти изразим, чедо, телесне патње, страхоту и муку које сналазе онога који умире? Јер као кад би ко наг упао у велики огањ, па горео и топио се и у пепео се обратио, тако самртне муке и горки час разлучења руше човека. Заиста је смрт страшна грешницима као што сам ја, јер и ја чињах грехе, а за праведна дела не знам. Када се, дакле, мој живот приближи крају,и настаде час разлучења од тела, ја видех где око одра мог стоји мноштво ђавола. Лица им беху црна као угаљ и катран, очи као жеравице, а поглед тако страшан као и сам пакао огњени. И они стадоше грајати и пометњу стварати: једни рикаху као марва и зверови, други лајахукао пси, трећи завијаху као вуци, четврти гроктаху као свиње, и сви бесно гледаху у мене, прећаху ми, наваљиваху на мене шкргућући зубима, жељни да ме одмах прогутају. И спремаху хартије као очекујући долазак неког судије,и отвараху књиге у којима беху описана сва моја зла дела.. Тада убога душа моја беше у великом страху и трепету. И мало ми беху самртне муке, него ми и тај грозни призор страшних и опаких ђавола беше као друга свестрашна смрт. Одвраћах очи тамо-амо, да не гледам њихова страшна лица, нити им глас чујем, али их не могох избећи, јер безброј њих видјех свуда како се деру и вичу, и не беше никога да ми помогне. У таквој невољи, сва изнемогла, ја угледах где ми долазе два светлоносна Анђела Божја у облику дивних младића, чију је лепоту немогуће исказати. Лица им беху веома светла, очи пуне љубави, коса на глави као снег бела са златастим преливањем, одећа им беше као муња, златним појасима беху крстолико опасани преко груди. Приближивши се моме одру, они стадоше с моје десне стране, тихо разговарајући нешто међу собом. Кад их видех, срце ми се обрадова, и ја весело гледах у њих. А они црни ђаволи, видевши их уздрхташе, и одступише подаље. И један светлоносни младић им довикну: ''О бестидни, проклети, мрачни и злобни непријатељи рода људског! зашто свагда ви први дотрчите код оних који умиру и, надајући дреку, плашите и смућујете сваку душу која се разлучује од тела? Али, немојте се много радовати, јер овде нећете наћи ништа, пошто је са овом душом Божје милосрђе, и нема вам у њој удела!..."

Кад то Анђео рече, одмах се демони ускомешаше, надајући силну дреку и вику. И стадоше износити зла дела моја од младости учињена, и говораху: "Ништа у њој немамо, је ли? А ови греси чији су? Не учини ли она те и те грехе?'' - Тако вичући они очекиваху смрт. И гле, смрт наиђе ричући као лав, веома страшна по изгледу, некако је личила на човека, али није имала меса на телу, сва је била састављена од голих костију људских... И она ми одмах приђе... Направи у чаши неку течност, принесе ми је устима и натера ме да је попијем. Но тај напитак беше тако горак, да се душа моја сва устресе, и искочи из тела као силом истргнута. И одмах је светлоносни Анђели узеше на своје руке. И осврнувши се назад ја видех тело моје где лежи мртво, неосетљиво и непомично. Као кад неко свуче своје одело и баци га, па гледа на њега, тако и ја гледах на своје тело као на одело које сам свукла.. И чуђах се веома.

Док су ме свети Анђели држали, опколише нас многи ђаволи, вичући: "Та душа има мноштво грехова, она мора да нам одговара!'' - И показиваху моје грехе. А свети Анђели стадоше тражити моја добра дела, и нађоше, колико сам била учинила: милостињу што сам уделила убогима, или сам гладнога нахранила, или жеднога напојила, или голога оденула, или странца у дом примила и угостила, или светима послужила, или болесника посетила, или сужње у тамници обишла и помогла им; или кад сам с усрђем у цркву отишла и са умилењем и сузама се молила, или сам пажљиво слушала црквене молитве и песме, или сам донела цркви тамјан и свеће или неки други поклон, или сам јелеј сипала у кандила пред светим иконама, или сам иконе побожно целивала; или што сам постила среду и петак и све свете постове, и колико сам метанија направила и ноћна бдења одржала, и када сам од срца уздахнула и Богу, и када сам плакала због грехова својих, и када сам исповедала Богу пред духовним оцем грехе своје и искрено се за њих кајала и испаштала; или што сам добро учинила ближњем, и што се нисам наљутила на непријатеља, и што сам отрпела неку увреду и злостављање, и што нисам злопамтила, и што сам за зло добрим узвраћала, и што сам се понизила, и што сам над туђом несрећом уздахнула и сажалила се, и што сам саосетила са патницима, и што сам утешила плачнога, и што сам коме помогла, и што сам некоме у добром дјелу припомогла, и што сам неког од зла одвратила, и што очи своје окренух од таштине, и што језик свој уздржах од клетве, лажи, клевете и празнословља; и сва друга моја, чак и најмања добра дела, свети Анђели сабираху, и спремаху се да их ставе на теразије насупрот мојих злим делима. А ђаволи, видећи то, шкргутаху на мене зубима, јер су желели да ме одмах дограбе из руку Анђелских и одвуку на дно пакла.

У то време тамо се неочекивано појави преподобни отац наш Василије, и рече светим Анђелима: Господо моја, ова ми је душа много послужила у старости мојој. Стога се за њу молим Богу, и Он ми је подари". - Рекавши то, он извуче из својих недара црвену кесу пуну блага, и даде је светим Анђелима говорећи: "Када буде пролазила ваздушна митарства, и зли дуси стану истјазавати ову душу,  ви је откупљујте овим од њених дугова. Јер благодаћу Божјом је сам богат. Својим знојем и трудом сабрао сам велико благо, и ову кесу поклањам овој души која ми је послужила''. - Пошто то рече, он оде. А зли дуси, видевши то, беху у недоумици. Затим ударише у кукњаву, и посташе невидљиви.  Утом опет дође угодник Божји Василије, доневши са собом много судова пуних чистог јелеја и скупоценог мира.. И отварајући један за другим он их изли на мене, и ја се испуних духовног миомира, и осетих како се промених и постадох веома светла. Тада Преподобни опет рече светим Анђелима: ''Господо моја, када све што треба свршите овој души, онда је одведите у дом који ми је од Бога уготовљен да тамо живи". - Рекавши то, он постаде невидљив. А свети Анђели ме узеше, и иђасмо по ваздуху на Исток.

Прво митарство: ЗА ПРАЗНЕ И РУЖНЕ РЕЧИ 

Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре  ваздушни дуси првог митарства*).

На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским,  речима празним,  бесмисленим, ружним, непромишљеним.. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, и нарочито све што сам ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех,нити исповедила духовном оцу, нити се кајала.. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толикo година, и ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мога, те ме откупише, и ми кренусмо навише. 

Друго митарство: ЗА ЛАЖ

 И приближисмо се другоме митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господњег, лажна сведочења, неиспуњавање завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути и свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца.. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мога, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Треће митарство: ЗА ОСУЂИВАЊЕ И КЛЕВЕТУ    

Затим стигосмо до митарства које зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху подсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме подсмевам, нити кога да грдим.. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме подсмевају, ја обратих извесну пажњу иж из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија па кренусмо навише.

Четврто митарство: ЗА СТОМАКОУГОДНИШТВО

И дођосмо  до  митарства,  званог  митарство  за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изображаваху собом сластољубиве стомакоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмевајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох ,и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад штo због неуздржања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто  ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала  за грех, нити сам се кајала. А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете Литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у  пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајући: "Пропаде нам труд, пропаде нам нада!" И бацаху по ваздуху хартије на којима  беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

Путујући тако, свети Анђели говораху међу собом: "Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божјег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства!" А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти!" Свети Анђели ми одговорише: "Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божји? Али људи, занети земаљским ништавностима, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и напијање, једу сваког дана несито и пију без страха Божјег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски богаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех; они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит, 12, 9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе своје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

Пето митарство: ЗА НЕМАР, ЛЕЊОСТ И ЧАМОТИЊУ

Тако разговарајући, стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе и сами неће да раде  и радници који примају плату и не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога, и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослободити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако отк-упљену, одведоше ме одатле.

Шесто митарство: ЗА КРАЂУ

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто   нешто мало дадосмо, прођосмо.  Јер ми не нађоше никакву крађу,  осим неких  врло ситних  које сам  у  детињству  починила  из незнања..

Седмо митарство:  ЗА СРЕБРОЉУБЉЕ И ТВРДИЧЛУК

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарство за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Осмо митарство: ЗА ЗЕЛЕНАШЕЊЕ

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамошњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Богу.

Девето митарство: ЗА НЕПРАВДУ

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плате радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало. 

Десето митарство: ЗА ЗАВИСТ

Исто тако и следеће митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем  Христовим обретох невина у свима тим испитивањима.. Истина, ђаволи бесно шкргугаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се. 

Једанаесто митарство: ЗА ГОРДОСТ 

На сличан начин прођосмо и митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазавају за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, самовеличање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио о њих, колико пута и у чему. Уопште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна. 

Дванаесто митарство: ЗА ГНЕВ И ЈАРОСТ

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, и ми одосмо даље, радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мога светог Василија.

Тринаесто митарство: ЗА ЗЛОПАМЋЕЊЕ

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазавају оне који у срцу свом држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар. Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их колико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.

А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: "Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају?" На то ми свети Анђели одговорише: "Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује Анђела Чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у Царству Небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује, те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи по целоме свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за извесно време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, уколико им сила Божја допушта да је муче, све док та душа молитвама Цркве и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог доласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници незнабожни идолопоклоници, и Муслимани, и сви туђи Богу, овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду. 

Четрнаесто митарство: ЗА УБИСТВА И УДАРАЊЕ

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

Петнаесто митарство: ЗА БАВЉЕЊЕ МАГИЈОМ

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: "Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!"

Док смо одатле ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хршпћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима?'' Свети Анђели ми одговорише: "Нема другаг пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници,  који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скривајући пред духовним оцем своја срамна дела.. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених  зала, њима се греси милосрђем  Божјим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа, радујући се, узлази к Престолу Благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила''.

Шеснаесто митарство: ЗА БЛУДНИЧЕЊЕ

Тако разговарајући, стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачуднше. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и изобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах  од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: ''Оставите та давнашња блудна дела!  она је остало  време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању!'' Ђаволи одговорише: ''Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима!'' - И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. А онда продужисмо пут.

Седамнаесто митарство: ЗА ПРЕЉУБУ У БРАКУ И БЛУД ЗАВЕТОВАНИХ ДЕВСТВЕНИКА

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскврвљеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираху с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупнше, не толико мојим добрим делима колико даром оца мога Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут. 

Осамнаесто митарство: ЗА ПРОТИВПРИРОДНИ БЛУД (мужеложништво, женеложништво, ...)

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и жена, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскврњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрадним гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми, радујући се, настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: "Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај, дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу саблазни и поганштина, и сви су људи сластољубиви и блудољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато је мало и оних који она митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде пропадају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи; "Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Богу што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха!"

Деветнаесто митарство: ЗА ЈЕРЕСИ

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство за јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног Вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.

Днадесето митарство: ЗА НЕМИЛОСРЂЕ И ОКОРЕЛОСТ СРЦА

Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, ко је извршио велике подвиге и постоне и молитве и сачунао своју девственост и изнурио тело своје уздржањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездану пакла, где никад милост доживети неће. Но ми, благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих  дела подари много за моје откупљење.

УШАВШИ КРОЗ НЕБЕСКА ВРАТА...

Избавивши се од љутих митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским.. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божјим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што "око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ни једноме човеку на земљи у срце не дође ", - таква блага, такве красоте! И бих приведена пред Престо Божје неприступне Славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небеских Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознативом Божанству. И запојаше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божје милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велелепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме вођаху, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија.

И вети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотвореним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа  који ме избави од замки вражијих.

Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Авђели ми говораху: "Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свога Василија!" - И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама. Једни викаху: "Тешко нама! Авај, љутих мука!" трећи проклињаху дан свога рођења. Но, не беше никога да се смилује на њих.. Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: "Сада преподобни Василије врши помен за тебе." И мени би јасно, да сам у ово место дошла о четрдесетом дану по разлучењу мом од тела... 

                                                                       + + +

Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну у виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.

Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и, расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: "Чедо Григорије, где си био ове ноћи?" А он као ништа не знајући одговори: "Одмарах се, оче, на постељи својој". Старац му на то рече: "Знам да си се телом одмарао на постељи, али су духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд..."

Чувши то од Преподобнога, Григорије познаде да његов сан није био привиђење већ Божје откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобнога. и благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом,  овај га поучи колико беше потребно.

              ___________________________

 *) Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називаш лица одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили  дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом узлазу ка Престопу Господњем, истражују њихове грехе, старајући се да их окриве за свемогуће грехе, и на тај начин низведу у ад.