БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: Њу ејџери у Српској Православној Цркви

Како бисмо наше цењене посетиоце макар делимично упознали са оним са чиме се уредништво нашег сајта свакодневно суочава, пренећемо писмо које смо данас добили од једног брата – NEW AGE православца, у коме нас је на „фин“ и „уљудан“ начин назвао мајмунима, чиме је дао свој допринос афирмацији Дарвинове теорије еволуције, показујући тиме, такође, како изгледају плодови новотарија уведених у СПЦ, чије је извориште у „многомудрој“ догматици Јована Зизиуласа коју на Богословском факултету у Београду предаје епископ браничевски Игњатије Мидић. Када бисмо ми, правоверни, имали радио станицу „Слово љубве“, или неку сличну, онда бисмо специјално за овог брата пустили песму “Let the Sunshine in” из мјузикла „Коса“.

Пошто брат у свом писму са велим одушевљењем говори о „торженствености“ славе у Требињу (због окупљања тридесетак хиљада људи), верујемо да ће читаоци уочити извесну разлику између радостотворног плача који је Св. Серафима Саровског довео до усклика „Радости моја, Христос воскресе“, и радости изазване концертом Горана Бреговића на слави града Требања о Преображењу 2008, када је владика Григорије скупа са славним рокером окупио на десетине хиљада заинтересованих.

Писмо овог „Византинца“ доносимо аутентично (без лектурисања) и у целости, укључујући и неколико фотографија које нам је послао.

Чарлс Дарвин је био у праву кад је рекао да је човек постао од мајмуна а то се види у вашим текстовима.

Био сам и у Херцеговини, и на Косову за време Владике Артемија а и сад на дани Краљице Јелене и манастиру Градац.

У Грачаници сам затекао прошле године пијану монахињу, несређену порту, трпезарију у хаосу што је показало који дух влада тамо. Затим су ми рекли да им је неки човек умро од алкохола тамо. Заплакао сам због тужне слике коју сам видео.

У прелепом Тврдошу и манастиру Петра и Павла сам био са породицоми затекао једну радост и лепоту. Тамо на Преображење у Требињу буде 30 хиљада људи. У манастир Градац сам за дане Краљице Јелене са мојим појцима са којима певам византијско појање певао на Литургији и била је тyакође неописива радост. Монахиње су нас једва пустиле да идемо.

Што се тиче монахиња које играју фудбал послаћу вам слику са мојим сином како играју и видећете радост на његовом лицу а не тугу у очима кад човек оде у Црну Реку, Грачаницу или неки такав сличан манастир. Ето то је саблазан, где нема радости. А много сте је? вала својим писањима и шкработинама изазвали ових дана. Добро размислите шта радите да не бисте ви били они који праве саблазан и да не важе оне Христове речи: Ако неко саблазни неке од ових малих, боље му је да обеси воденички камен о врат и да скочи у воду.

Опростите можда баш нисам добро цитирао Господа али схватићете поруку.

Свако Добро од Господа жели вам Зоран ... (презиме смо изоставили, но уколико брат Зоран буде то захтевао објавићемо и његово презиме – прим. „Борба за веру“).

* Ову фотографију, коју нам је послао брат "Византинац", искористили смо да покажемо нашим посетиоцима сличност у одеждама монахиња Епархије захумско - херцеговачке и католичких часних сестара, и различитост у облачењу монахиња Епархије захумско - херцеговачке у односу на православне монахиње Рашко - призренске епархије. Приближавање Латинима изводи се постепено у свим сферама - "да се Власи не досете".