БОРБА ЗА ВЕРУ - "Правда": Духовни сирочићи

Угледни књижевници и професори из Србије, Америке и Француке потписали су Прозбу за удомљење монаштва. Они су овом приликом упутили молбу епископима да учине све „да не пропадне ниједан од оних малих" који сада напуштају манастире Епархије рашко-призренске, трагајући за новим монашким домом, већ да их приме под владичански омофор - каже се у прозби.

- Оно што нису успеле да ураде хорде шиптарских терориста, урадила је једна сурова синодска одлука, у потпуности противна Светом предању и учењу СПЦ. Монашке збегове покренула је одлука Синода да забрани епископу Артемију духовно руковођење својим верним чедима. Монаси, монахиње и искушеници одлазе из царских и краљевских лаври, најплоднијих духовних расадника СПЦ, решени да иду тамо где им је духовни отац. Непромишљена одлука Сабора, којом се владика Артемије разрешава управљања епархијом, унела је смутњу међу монаштво и верујући народ - наводи се у прозби и додаје да је одлуку о умировљењу на окупираној територији пратила друга, не мање исхитрена забрана, да владика одабере манастир на КиМ у коме би остао.

- Та забрана је монаштво и верујући народ сасвим онеспокојила. Сва њихова кривица састоји се у томе што не желе да буду духовни сирочићи и без оног који их је призвао у манастирске пустиње. У време трагичног разарања свих националних установа, када нам пред очима нестају војска, просвета, здравство, правосуђе, привреда, сва заоставштина наших предака, не смемо да изгубимо и ово велико монашко стадо, бранећи им слободу на нераскидиву духовну везу. У светом задатку удомљења избеглог рашкопризренског монаштва, чији ће број превазићи укупан број монаха и монахиња појединих помесних цркава, немамо право на страх, малодушност и одуговлачење - закључује се у апелу.

Потписник прозбе, професор и аутор „Животописа владике Артемија", Слободан Костић, рекао је да монах у најмањем значи исто што и изузетан специјалиста у медицини.

- Расадник нашег монаштва, манастир Црна Река је затворен, а када се угаси главни извор и мањи пресуше. Сада се то дешава и са другим манастирима, све због осуде оклеветаног владике Артемија, осуђеног без суда. Тиме је начињена у новије доба највећа штета за СПЦ, у намери да се, као још једина преостала угледна институција, осуди и поруга - објаснио је Костић.

Професор Драгиша Бојовић је истакао да је овај апел потписао у нади да би он могао да утиче на доношење будућих одлука у СПЦ.

- Одлуке не морају бити само казнене, оне морају уважити доста драматично стање на простору Рашко-призренске епархије, након својеврсног егзодуса њеног монаштва. Требало би пронаћи решење у духу признавања објективне одговорности свих страна, а не тражити кривца. Проблем је већи из дана у дан, а мора се имати у виду и чињеница да је верујући народ КиМ одлазио у манастире који сада остају празни - нагласио је Бојовић.

Потписник апела, книжевник Душко Петровић казао је да су на КиМ биле и бивају велике несреће, али и да ће их још бити.

- Монаштво је снага која повезује народ на КиМ, и ако монаштво оде, отићи ће и верујући. Било би зло да оно што нису урадили Турци, фашисти и Броз, урадимо ми. Треба наћи начина да се то избегне. Величина једног човека јесте у томе да призна да је погрешио. Ако наша црква не призна своју грешку, бојим се да ће то личити на католичку будалаштину о папиној непогрешивости - закључио је Петровић.

Братства манастира Девине воде, Свети Архангели, Бањска, Богородица Браинска, Сопоћани, Дубоки поток и Сочаница упутила су отворено писмо митрополиту Амфилохију, поводом њиховог данашњег напуштања Рашко-призренске епархије.

- После свих несрећних дешавања у овом мутном, неканонски вођеном процесу смењивања нашег епископа и духовника Артемија, особито након исцрпљујућег и тескобног администрирања овом епархијом умировљеног епископа Атанасија, који је својим поступцима ситуацију довео до усијања и пуцања, монаштво наше епархије остало је као стадо без пастира. И поред свих претњи, наша одлука остаје иста, тако да своје манастире, иако са тешким болом у срцу, данас напуштамо -каже се у писму, и додаје да је монаштво очекивало минимум разумевања и пастирског опхођења према њима.

- Епископа Амфилохија је множина монаштва сматрала, уз владику Артемија, некако другим оцем и пастиром. Нажалост, док је он братији по манастирима обећавао да ће Артемије и даље бити наш духовник, да ће имати његов благослов да богослужи где год хоће, па чак и да монаши искушенике, неминовно након тога стиже му синодско наређење да не сме да духовно руководи. Над нашим духовником и над нама се спроводи својеврсни духовни терор и геноцид, јер нико здраворазуман не може друкчије да схвати и окарактерише овакво поступање Синода - наводи се у писму и тврди да је масовно тражење канонских отпуста природна реакција живог организма монаштва.

- Немогуће је очекивати нормалан и миран наставак нашег монашког живота у епархији из кoje je прогнан наш духовник, будући да у њега имамо поверење. Гоњен је, како читамо у оптужници коју је Синод дотурио, и морално и политички, у жутој и најжућој новини, између осталог и по тачкама уличног и уличарског, а пре свега лажног наклапања и клевета, како су Артемијеви монаси ислеђивали, Бог да сачува! - монахиње Пећке Патријаршије и од њих захтевали храну! Нека је, дакле, јасна свима граница од које нећемо одступити и одрећи се свога оца и духовника - истиче се у писму, и додаје да једино што су након свега тражили је канонски отпуст.

- Пошто се ових дана говори о сређивању стања у нашој Цркви, иако развој ствари у њој говоре потпуно супротно, осим ако рецептура „сређивања" не долази из Вашингтона и Брисела, жарко желимо и надамо се да ће се наћи бар неко одговоран коме би се пожалили и обратили за заштиту. Иако историја наше Цркве не памти да је због одласка без канонског отпуста ико био рашчињен, нама је ова пресуда већ изречена без суда и суђења. Сваку одлуку Црквеног суда прихватићемо одговорно и са смирењем, уколико пастири наше Цркве буду акривијом и судским путем решавали нашу болну ситуацију у којој смо. Заиста, могуће је и да нас рашчините, али не можете да нас рашчовечите - истиче се у писму које је потписало 23 монаха и искушеника.

Настојатељ манастира Девине воде, јеромонах Роман Папић, рекао је да верном народу који долази у тај манастир њихов одлазак пада тешко.

- Није нам свеједно што одлазимо, али како ће нас ико другачије чути? Верницима је жао, али нас они разумеју и оправдавају, схватајући ситуацију. Заправо, њима ће бити најтеже, јер практично неће имати у који манастир да одлазе. Од фебруара, када је ово чудо почело да се дешава, нама се манастир напунио гостима и верницима који су стали уз нас - казао је отац Роман, и додао да ће део братства по одласку отићи у Лозницу, где ће сачекати, уколико им буде одобрен, канонски пријем у неку другу епархију.

Потврђене пресуде Виловском и Давидовићу

Велики црквени суд Српске православне цркве потврдио је пресуду црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке бившем настојатељу манастира Бањска код Звечана, протосинђелу Симеону (световно име Дејан Виловски), којом је лишен свештеничког и монашког чина и искључен из цркве на три године.

Против Виловског се води истрага у Вишем суду у Београду, због сумње да је умешан у финансијске махинације.

Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је раније закључио да је Виловски „немонашким и нецрквеним понашањем, самовољом и непокоравањем црквеним властима, као и ширењем неистина и клевета, нанео штету угледу цркве". Одлука о потврди пресуде је објављена на сајту СПЦ.

Велики црквени суд СПЦ је потврдио и пресуду црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке монаху Антонију, бившем сабрату манастира Црна Река у Рашкој области, којом је лишен монашког чина и искључен из цркве на две године. Световно име монаха Антонија је Драган Давидовић.

Одлуке Великог црквеног суда су коначне и извршне, саопштила је Информативна служба СПЦ.