БОРБА ЗА ВЕРУ - Мали Инквизитор би да потпали ломачу

Видели смо да је свештеник Велибор Џомић у листу „Правда“ добио сталну колумну (вероватно плаћену од „Свете иквизиције“ за коју иначе пише тужбе против правоверних и лажна саопштења), под насловом „Борба за веру“ (чланак о.Велибора Џомића објављен у „Правди“ под насловом „Црквоборци“ доносимо у прилогу – прим. „Борба за веру“). Тиме се показало да о. Велибор по ко зна који пут испуњава народну пословицу „Ко лаже, тај и краде“.

Својевремено је лагао следбенике Љотићевог „Збора“ говорећи о три велика српска мученика: Димитрију, Дражи и Милану, а кад им је узео паре, постао је главни непријатељ „Љотићеваца“. Ви сте га, такође, разобличили као лажљивца у тексту „Пречасни са нечасним намерама?“ (http://borbazaveru.info/content/view/1446/77/). Затим је украо књигу „Истина о случају владике Артемија“ из штампарије, а ево сад вама краде наслов сајта за своју колумну. Међутим, у савременом свету изрека „Ко лаже, тај и краде“ има и наставак, а он гласи: „Ко краде, има чоколаде“. Отац Велибор је своју чоколадицу добио постављењем за професора црквеног права на Богословском факултету у Фочи, одакле су отерали нашег угледног теолога, свештеника Радомира Поповића.

Уважена редакцијо, шта ћете учини по питању овог најновијег лоповлука о. Велибора Џомића? Хоћете ли га тужити за крађу интелектуалне својине?

ПРАВДА - Колумна "Борба за веру" - пише протојереј Велибор Џомић

Обавештавамо читаоце да је од данас, сваког четвртка, протојереј мр Велибор Џомић, с благословом Високопреосвећеног Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија у својој редовној колумни под називом "Борба за веру" у днвеном листу Правда објављивати своје текстове везано за актуелне догађаје у Српској Православној Цркви (посебно у вези разумевања црквеног права, светих канона, али и псевдозилотизма као нецрквеног и антицрквеног покрета који постоји и у другим помесним Православним Црквама). Отац Велибор је већ раније објављивао своје текстове у колумни Гласа Јавности (око 140 текстова) као и у другим дневним и стручним часописима. Овом приликом вредно је поменути да је Правда преко ове колумне омогућила да се чује глас српских свештеника, посебно о овако актуелним темама. У наставку следи први текст колумне протојереја Велибора Џомића под насловом "ЦРКВОБОРЦИ". (новински чланак у ПДФ формату)

Од како се Српска Црква, након увођења вишестраначја, вратила у жижу јавности и друштвеног живота тако су се намножили самозвани "социолози религије", "верски аналитичари", "стручњаци за верска питања", "експерти за правни поредак СПЦ", "познаваоци прилика у СПЦ" или тзв. "борци за веру", како воле да се називају по разноразним интернет сајтовима којима се не знају ни оснивачи, ни финансијери, ни уредници, а ни одговорна лица.

Морам да признам да се ни у широј, а ни ужој, стручној јавности још увек није појавила објективна анализа или студија о деловању тзв. самозваних и напред побројаних "експерата" у разним медијима у Србији и региону само, на пример, око боловања блаженопочившег Патријарха Павла, саборских заседања у време његове болести или око избора 45. Патријарха СПЦ. Да не говоримо о савременим "тумачима небеских прилика" у Епархији Рашко-Призренској од фебруара ове године до данас.

Једно је сигурно. "Борба за веру" самопроглашених "експерата" се у ово време најпре претворила у борбу против одлука Светог Синода, а потом и против одлука Светог Архијерејског Сабора, а, следствено томе, и против одлука Патријарха Иринеја као председавајућег Сабора и Синода. "Борба за веру" се, по природи ствари, на тај начин претворила у борбу против Цркве. "Вероборци" су постали црквоборци, а то је чињеница која је видљива и са земље и са неба.

Самопроглашени "експерти за СПЦ" су "у име борбе за веру" у јавности месецима од сваког догађаја, па и око догађаја у Епархији Рашко-Призренској, старали слику као о наводном "преседану у СПЦ" и тиме покушавали да духовне потомке Светога Саве на нови начин и у новом времену одбијају од Цркве Светога Саве. Тако је продужена стара прича - да Србе у новом времену на нови начин, а тобоже у име Цркве, супротстављају њиховом Сабору, Синоду и Патријарху и то лансирањем теза да је само "народ чувар вере".

Онима који бар мало познају историју Цркве Христове, па и историју Српске Цркве, није тешко да, као и у животу, раздвоје жито од кукоља, Патријарха Иринеја од сајташких "бораца за веру", Свети Архијерејски Сабор, Синод и сву пуноћу Српске Цркве од неколико десетина одбеглих калуђера из Рашко-Призренске Епархије.

Историја Цркве Христове показује да све ово што се данас дешава није ништа ново, непознато, а ни необично. Историја Цркве Христове показује благочешће верности верника и трагедију отпадије од Цркве оних који, на жалост, нису имали довољно вере, духовног расуђивања, смирења и послушности у различитим искушењима, па и овим данашњим.

У новије време се појавила једна невиђена новотарија која се покушава наметнути као „предањска“ само због тога што се на до сада невиђен начин наводно бори за „Свето Предање и његово поштовање у Српској Цркви“.

Интернетовско-сајтовски новотарци као тобожњи "борци за веру" објављују текстове у којима се за потребе шире и углавном теолошки необразоване јавности, кроз секташки питке и класичне замене тезе, као и неметолодошке приступе православној теологији, напада српска свештена јерархија за наводна „духовна застрањивања и већ спремљену издају Православља“. С друге стране, јавност остаје ускраћена за информацију ко су власници, финансијери, уредници, пропагатори и подржаваоци тих сајтова.

У тобожњој „борби за веру“ се непрестано позивају на Свете Оце, који се, као што је познато, нису крили него су своју веру исповедали јавно и борили се, чак и по цену највећих страдања, само под својим именом и презименом. Борци против Цркве под паролама наводне "борбе за веру“ на тај начин покушавају да уведу некакве своје новотарије или новачења покушавајући да постану, како то воле другима да кажу и залепе, новатори, новаци или новотарци.