АЛИБИ САВЕ ЈАЊИЋА
-Хумореска-
Из истинољубивих извора блиских епископу Иринеју Буловићу стизале су информације да прети озбиљна опасност да Врховни суд Грчке ослободи Симеона Виловског од неспорног злодела које је утврдио Синод. Синод је, иначе, своју неприкосновену одлуку о смењивању владике Артемија заснивао на непогрешивој експертизи епископа Григорија Дурића и митроп. Амфилохија Радовића. Та експертиза каже да је у ЕРП извршена велика проневера новца од стране Симеона Виловског, који се отео контроли добром, честитом и поштеном владици Артемију, па је инкриминисана одлука Врховног суда Грчке апсолутно неприхватљива са становишта синодалног правдоругобља.
Осим тога, ова одлука доводи у питање част и достојанство Саве Јањића и владике Теодосија чије су заслуге код Бајдена и Шиптара од историјске важности, и који су управо на подлози Григоријеве и Амфилохијеве експертизе, која им је послужила као необорив алиби, извршили „оправдано оцеубиство“.
Такође, из добро обавештених извора ЕРП дознаје се да су бивши и садашњи администратори ЕРП Сави Јањићу, полазећи од његових заслуга за распеће Артемијево, и с обзиром на његову мудрост, истинољубље, доследност и човештво, поверили писање саопштења које ће се објавити на званичном сајту ЕРП (читај: Атанасијевој и Амфилохијевој прћији), оног момента кад га парафира непогрешиви пророк Иринеј Буловић. Рекосмо пророк, јер је он унапред пророчки видео да ће владика Артемије на Сабору бити крив.
Нацрт тог саопштења могао би да гласи:
„Ми, Сава Јањић, с благословом Атанасија, Амфилохија и Иринеја Буловића обавештавамо верни, маловерни и изманипулисани народ да су осведочени непријатељи нашег благостања и идиле, владика Артемије и његов секретар Симеон Виловски, потпомогнути псевдозилотским снагама, склопили антисинодски, а самим тим и антицрквени споразум са грчком владом и тиме нанели штету унијатским напорима са претњом да угрозе пројекат упропашћивања СПЦ, што је веома конзервативно и анахроно. Тај срамни споразум гласи:
Члан 1: Влада Грчке се обавезује да изврши притисак на Врховни суд Грчке како овај не би испоручио Симеона Виловског под јурисдикцију Иринејевих правдољубаца, упркос томе што је тај Виловски крив за стварање култа личности владике Артемија, а осим тога чинио је и финансијске малверзације;
Члан 2: За узврат владика Артемије и Симеон Виловски ће од опљачканих пара које чувају на небројеним рачунима широм света у року од 24 сата отплатити све дугове Грчке државе и тако ту земљу извући из кризе. Истовремено, владика Артемије се обавезује да своје резиденције и виле стави на располагање Јовану Зизјуласу како би он у тим вилама могао да организује универзитете и изврши екуменску мисију преко свога чада Игњатија браничевског.“
У саопштењу Саве Јањића би могло да стоји:
„Највећи доказ да су грчка влада и Врховни суд Грчке издали напоре Атанасија Јевтића који је у недавној мисији у Грчкој лепо објаснио тамошњим еврослинавцима, незналицама, дозлабога срамним пропалицама и конвулзивним духовницима, да је Симеон Виловски огавна ухода и лопужа – најбоље потврђује чињеница да из нашег затвора још није пуштен г. Предраг Суботички, јер се код нас зна ред: кад Атанасије и Амфилохије напишу писмо, позивајући се на чивилук о који каче Устав и каноне (јадан мачак), онда је то аксиом, а аксиом се не доказује. Ако још на тај аксиом стави свој параф еп. Иринеј Буловић, онда је то прече од 10 Божјих заповести које су, иначе, по учењу њиховог пулена Игњатија, превазиђене“.
У другом делу саопштења Саве Јањића могао би да стоји деманти који гласи:
„Ми, Сава Јањић, изјављујемо да изјава објављена у Божићном броју листа ‚Данас’, из јануара 2000, на стр. 22 и 23, са наднасловом „Поводом Божића за ’Данас’ говори протосинђел Сава Јањић“, због новонасталих околности више не важи, већ иде на „чивилук“ на коме Атанасије Јевтић држи Устав и каноне. Наиме, сада активности на разбијању СПЦ више није могуће водити само уз помоћ Атанасија и Амфилохија, већ је у овом историјском тренутку улога еп. Иринеја Буловића незаменљива.
Дакле, данас на Петровдан 2010 године, ми, Сава Јањић, качимо мачку о реп оно што рекосмо на Божић 2000. године када смо осудили свемоћног епископа бачког Иринеја Буловића рекавши да његови поступци саблажњавају наш народ и да он, после става Сабора о подршци затевима за смену Милошевића, одлази Милошевићу на ноге и поништава значај тих одлука (интервју о. Саве Јањића за дневни лист "Данас" од 6.-9. јануара 2000.године доносимо у прилогу - прим. Д.Ж).
Зашто качимо мачку о реп наш став? Зато што смо ми, Сава Јањић, схватили да је владика бачки Иринеј Буловић свемоћни пророк, јер он и данас минира одлуке Сабора које нису по његовој вољи (на пример о богослужењу, о иступању из ССЦ), и говори какве ће бити одлуке Сабора пре заседања Сабора (на пример о владики Артемију)”.
У фусноти Сава Јањић би могао објаснити како он није наиван да би се супротставио Шиптарима, Бајдену и Иринеју бачком, јер би то угрозило његову каријеру.
Даље Сава Јањић каже да то што ће псевдозилоти, антисинодске и антицрквене снаге рећи да он лиже оно што је попљувао о Божићу 2000, јесте производ конзервативне свести која је у овом тренутку сметња захухталој акцији разбијања СПЦ. Тој ретроградној свести су се придружили и непослушни монаси ЕРП. Зато рашчињење и размонашење њихово, по узору на већ виђен подвиг рашчињавања Симеона Виловског, није довољно. Отуда он, Сава Јањић (у спрези са Велибором Џомићем) спрема предлог за администратора Амфилохија да се у ЕРП (у коју, како премудро рече администратор Амфилохије, немој ко да се меша!), уведе инквизиција и на ломачу изведу све те дозлабога срамне пропалице у мантијама које се супротстављају разбијању СПЦ. “Кад њих попалимо”, каже инквизиција, “онда ћемо моћи да дишемо. И то на оба плућна крила. У слози и љубави: Mи, Сава Јањић, Атанасије, Амфилохије, Иринеј Буловић и наравно свети отац папа.
на Павловдан 2010.
Драго Жарковић
П.С.
Алал ти вера, Саво Јањићу! Алал вера теби, који 2000. на адресу Иринеја Буловића одасла следеће речи: “Историја ће наћи за свакога одговарајуће место. Не усуђујем се да размишљам о одговорности пред Богом коју носе они који су допустили да вуци распуде Христово стадо”.
Знаш ли, црни Саво, ђе су ту седамдесет и кусур монаха и монахиња које распудисте ти и твоји доброчинитељи? Знаш ли, црни Саво, ђе ће ти душа?
Нека би Бог дао, молитвама Ап. Павла, да ти к’о Савлу у време оно падне крљушт са очију да угледаш своје грехе и да се покајеш што издаде оца свога и браћу своју.
Амин. Боже дај!
+++
ИНТЕРВЈУ САВЕ ЈАЊИЋА ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ “ДАНАС“
ОД 6-9.ЈАНУАРА 2000.године
DANAS
VIKEND cetvrtak-nedelja, 6-9. januar 2000.
Povodom Bozica za Danas govori protosindjel Sava (Janjic)
Bez sveopsteg pokajanja jos cemo vise postradati
Molimo se Novorodjenom Bogomladencu Hristu da prosvetli srca svih
ljudi rasudjivanjem koje poznaje razliku izmedju dobra i zla i zagreje
nas ljubavlju da u svakom coveku prepoznamo lik Bozji i brata za koga
je Spasitelj postradao na krstu. Takodje se molimo da u novu godinu i
novi milenijum udjemo sa nadom da ce mracna strasila nase sadasnjice u
ovoj godini konacno postati proslost i da ce Srbija i Crna Gora
obnovljene i preporodjene pronaci svoj put u 21. vek zajedno sa svim
ostalim evropskim narodima - porucuje povodom Bozica protosindjel Sava
(Janjic), monah manastira Visoki Decani u razgovoru za Danas, svedoceci
iz "prve ruke" o prilikama u juznoj srpskoj pokrajini.
Usli smo u poslednju godinu drugog milenijuma. Kako objasnjavate da se,
dok hriscanski svet slavi 2000 godina od rodjenja Isusa Hrista, jedan
hriscanski narod, Srbe na Kosovu i Metohiji, proganjaju a njegove
svetinje unistavaju. Ko je u "nesporazumu" sa Bogom - Srbi, svet ili
svi zajedno?
- Evropa, zaista, u novi milenijum ulazi sa nasiljem koje se i
dalje sprovodi protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Za ovakvo stanje
najvecu odgovornost snosi rezim predsednika Milosevica koji je
neodgovornom politikom i nasiljem doveo Kosovo do rata. Zatim, albanski
ekstremisti koji nasiljem zele da ostvare etnicki cistu albansku
drzavu, ali i medjunarodna zajednica koja je ovom problemu pristupila
sa jednostranom upotrebom sile i ne uspeva da zaustavi posleratni talas
nasilja. Sve tri strane upotrebile su silu kao odgovor na politicki
problem i svojim postupcima, manje ili vise, pogorsavaju situaciju na
terenu. Kosovo je danas teritorija na kojoj vlada potpuna etnicka
diskriminacija. Srbi zive saterani u geta, bez osnovnih sloboda.
Albanci zele da stvore etnicki cistu drzavu, zasta im ono sto je g.
Milosevic ucinio daje savrseno pokrice.
Pored Srba, progonima su izlozeni i muslimani (Bosnjaci, Goranci),
Romi, Jevreji, Hrvati, a i Turcima je sve teze. Kfor i Unmik zele da
stabilizuju situaciju, ali ne i po cenu sukoba sa Albancima. Mislim da
do znacajnijeg poboljsanja ove teske situacije nece doci sve dok se ne
nadje pravi politicki odgovor na kosovsko pitanje.
Igumanija manastira Devic Anastasija jos pre godinu postavila je
pitanje da li se svetinja moze (pro)dati. Postoji li u srpskom narodu
svest o svetinji i da li su Srbi svojim odnosom prema njima sami
kumovali onome sto se sada desava na Kosovu i Metohiji?
- Kosovo je na svojevrsan nacin pro(dato). Smatram da je rezim u
Beogradu video da je upropastio srpsku stvar na Kosovu i svesno ga
izgubio na takav nacin da bi poraz mogao da proglasi za pobedu. Vladika
Artemije je jos prosle godine govorio o stvaranju laznog kosovskog mita
i o tome da ce Milosevic Kosovo namerno izgubiti u velikoj bici i to
proglasiti za svoju pobedu. Cinjenica je da u toj bici nije bilo ni
cestitog kneza ni moralne pobede. Politicki i vojni gubitak Kosova
najveca je sramota za nasu drzavu i vojsku. Milosevicev rezim je za
sobom ostavio zgarista, masovne grobnice, opljackane domove i
bespomocnu srspku sirotinju koja sada placa prljave racune njegovih
generala.
Srbi sa Kosova i Metohije su se organizovali, formirali Srpsko
nacionalno vece, njegov Izvrsni odbor, u Sofiji je usvojena deklaracija
o njihovom daljem politickom delovanju. Koji su sledeci koraci?
Bombardovanje Srbije je velika tragedija i zlocin, ali moramo imati u
vidu da ga je izazvalo ponasanje rezima u Beogradu. Konfrontacija sa
celim svetom u cilju odrzanja jedne diktature vec godinama je stil
vladanja Milosevica
- Nameravamo da sa Unmikom dalje radimo na stvaranju lokalne
samouprave za srpski narod u nasim enklavama. Zelimo lokalnu srpsku
policiju, administraciju i sudstvo. Pored toga insistiracemo na
stvaranju uslova za povratak prognanika svojim domovima i dobijanju
finansijskih sredstava za ekonomski razvoj podrucja gde Srbi zive.
Kako vidite buduce kontakte srpske strane sa predstavnicima
medjunarodne zajednice i, pogotovo, sa Albancima, posle potpisivanja
sporazuma o Prelaznom administrativnom vecu Kosova?
- Potpisivanje sporazuma je izazvalo kritike u nasem Vecu, pre
svega, zbog nacina kako je to ucinjeno, bez konsultacije sa srpskom
stranom. Moje licno misljenje je da Srbi moraju odgovorno da ucestvuju
u privremenoj vlasti koju organizuje Unmik, ali takvo ucesce mora biti
zasnovano na jednakosti i punoj iskrenosti. Mi ne zelimo da budemo
ukras nepostojece multietnicnosti, vec odgovoran faktor u resavanju
problema. Nazalost, nismo u mogucnosti da biramo sagovornike sa
albanske strane, ali, ne mozemo ni kao ptica-noj da zabijemo glavu u
pesak i ponasamo se kao da zivimo na drugoj planeti. Tu smo gde jesmo i
u ovakvoj, krajnje nepovoljnoj, situaciji moramo da trazimo nacina da
zivot na Kosovu ucinimo boljim za nas narod.
Bernar Kusner Vas izdvaja u odnosu na ostale srpske predstavnike. Kakvi
su Vasi utisci o njemu i sta mislite o sve cescim zahtevima za njegovu
smenu?
- Licno ne podrzavam zahteve za smenom Kusnera, jer to nije nacin
resavanja problema. Kusner ne kreira samostalno politiku na Kosovu i
licno verujem da je prilicno umoran od nasih balkanskih problema.
Da li se posle svega sto se na Kosovu i Metohiji desilo, od NATO
bombardovanja SRJ do danas, ipak, moze govoriti o dvostrukim
standardima medjunarodne zajednice?
- Bombardovanje Srbije je velika tragedija i zlocin, ali moramo
imati u vidu da ga je izazvalo ponasanje rezima u Beogradu.
Konfrontacija sa celim svetom u cilju odrzanja jedne diktature vec
godinama je stil vladanja Milosevica koji je svestan da mu je
bombardovanje produzilo politicki vek. Kada mu vlast dodje u opasnost
on ce ponovo negde izazvati sukob i isprovocirati NATO da bombarduje
nasu zemlju. Ocigledno postojanje dvostrukih standarda direktno je
izazvano ponasanjem zvanicnog Beograda.
Ucestvovali ste u gotovo svim razgovorima sa predstavnicima Unmika i
Kfora kao i sa stranim diplomatama koji dolaze na Kosovo i Metohiju.
Koliko su iskrena njihova zalaganja za multietnicnost pokrajine i
zastitu nealbanskog stanovnistva i da li postoje razlike u stavovima
Evrope i Amerike?
- Mislim da u svetu postoji iskrena zelja da se situacija
stabilizuje. Da li ce se to ostvariti reintegracijom Kosova u buducu
demokratsku Srbiju i SRJ, stvaranjem nezavisnog Kosova ili produzenjem
protektorata zavisi od vise faktora, a najvise od situacije u Srbiji.
Trenutno je zvanican stav da se ne menjaju medjunarodne granice ali i
taj stav je podlozan reviziji ukoliko sto skorije ne dodje do smene
Milosevica. Izmedju Amerike i Evrope postoji razlika u pristupu, ali ne
i u cilju. Vladavina kapitala i finansijske moci vise ne poznaje
politicke i geografske granice. Americki kapital nalazi se i u Americi
i u Evropi. Cilj Amerike nije da destabilizuje zemlje gde se nalazi
njihov novac. Naravno, oni zele da se Balkan pacifikuje i trenutno imam
osecaj da Amerikanci pokazuju izvesno nestrpljenje.
Dok Evropljani i dalje insistiraju na multietnicnosti, medju ljudima u
americkoj administraciji sve je vise onih koji smatraju da treba
napraviti etnicke granice na Balkanu, a zatim te male drzavice ubaciti
u balkanski lonac i spremiti ih za ujedinjenu Evropu.
Jedan od kljucnih zahteva Srba sa Kosova i Metohije je da se status
pokrajine ne resava dok je Milosevic na vlasti. Kako vidite buduci
status pokrajine i koliko srpska opozicija, ovakva kakva je, moze da
zastupa interese kosovskih Srba?
- Sa Milosevicevim rezimom nema nikakvog resenja za Kosovo. Njemu
je do Kosova stalo onoliko koliko mu je ono potrebno da bi manipulisao
javnoscu. Smatram da palikuce ne mogu da gase pozar i da rezim koji je
propustio priliku da nadje mirno resenje za Kosovo ne moze da doprinese
mirovnom procesu. Buduci status pokrajine zavisi od mnogo faktora:
ponasanja novih demokratskih snaga u Srbiji i SRJ, situacije u Crnoj
Gori kao i odnosa na albanskoj politickoj sceni. Ideja suvereniteta
dozivljava rapidne promene u nase vreme. Evropa postepeno postaje
zajednica regija, a ne drzava sa cvrstim granicama, valutom i vojskom.
Sada je najvaznije da Srbi ostanu da zive na Kosovu i da se prognanici
vrate domovima. SNV i dalje ostaje na cvrstom stanovistu da Kosovo i
Metohija treba da budu u sastavu demokratske Srbije.
Kako ocenjujete sve cesce najave vojnog i policijskog vrha o povratku
jugoslovenskih snaga na Kosovo i Metohiju radi zastite srpske zajednice?
- Rec je o pricama koje obmanjuju narod. Dok god je Milosevic na
vlasti nema povratka ni vojske ni policije. To je jasan stav svih u
medjunarodnoj zajednici, a i u Beogradu su svesni rizika. Moskva ima
precutni dil sa Zapadom oko Cecenije i nece se mesati u kosovsko
pitanje. Pekingu trebaju americki krediti tako da oni nece uloziti veto
na produzenje mandata Kfora. Mi u Vecu podrzavamo ideju da jednog dana
na Kosovo, kao sastavni deo Srbije i SRJ, dodju vojska i policija. Ali
vojska i policija jedne demokratske drzave, koje ce biti pod kontrolom
naroda i parlamenta, a ne pod kontrolom porodice Milosevic. Onima koji
su obrukali ime srpskog vojnika i srpskog naroda, ni Bog nece, niti
moze dozvoliti da ponovo brane svetu srpsku zemlju.
Sudeci po reakcijama koje su se cule i videle na Saboru prognanih Srba
sa Kosova, cini se mnogi od njih jos uvek nisu spremni da prihvate
istinu o rezimu i njegovoj ulozi u kosovskoj tragediji. Zasto?
- Nasim narodom se i dalje manipulise na svim nivoima. I na Kosovu
ima Srba koji u svojoj obmani misle da su pobednici i stalno cekaju
generala Pavkovica na belom tenku. Samo ta cinjenica pokazuje razmere
duhovne erozije srpskog bica i stepen manipulacije rezima.
SPC na Kosovu i Metohiji progovorila je i o zlocinima nad Albancima.
Sta se zapravo na Kosovu desavalo i sta je istina o masovnim albaskim
grobnicama?
- Neosporno je da vojska i policija jedne demokratske zemlje treba
da brane svoju teritoriju, ali poznato je iz istorijskog iskustva da se
separatizam ne moze ugusiti silom. Umesto da se pored bezbednosnih mera
razvijaju autonomne demokratske institucije i ekonomija, vecom
integracijom u Evropsku zajednicu, Milosevic i Seselj su krenuli da
pitanje Kosova resavaju ognjem i macem. U nameri da zastrase Albance i
odvrate ih od pobune pocelo se sa brutalnim zlocinima nad civilnim
stanovnistvom. Naravno, zapadni mediji su do beskraja preuvelicavali
nasilje na Kosovu da bi opravdali NATO intervenciju, ali je cinjenica
da su zlocini cinjeni i da postoje masovne grobnice. Najnoviji izvestaj
OEBS-a dokumentuje mnoge zlocine koji su pocinjeni. Svojim ocima sam
video proterivanje Albanaca iz Peci, kolone ocajnika, zapaljene kuce.
Razgovarao sam sa mnogim ljudima.
U Decanima smo pomogli stradalnicima koliko smo mogli, ali smo bili
nemocni da sprecimo to zlo. Ono sto je radjeno na Kosovu jeste velika
bruka i sramota za nas narod koji i dalje ne nalazi snage da se otarasi
rezima. Smatram da odgovorne za ove zlocine sa obe strane treba sto pre
dovesti pred lice pravde. Zalosno je da se oni koji su za sobom
ostavili krvave tragove danas kite ordenjem i bestidno govore o nekoj
pobedi.
Srpska strana na Kosovu trazi da se pred lice pravde izvedu svi koji su
pocinili zlocine. Da li Srbi koji su se ogresili o pravdu treba
odgovaraju pred sudom svog naroda ili, pak, u Hagu?
- Podrzavamo haski sud zato sto ga podrzava cela medjunarodna
zajednica. Odbijanjem saradnje sa haskim sudom sprecavamo da dokazni
materijal koji poseduje nasa drzava dodje u prave ruke i indirektno
odlazemo osudu ljudih koji su cinili zlocine nad Srbima u Hrvatskoj,
Bosni i Kosovu. Milosevic i njegovi ljudi zele da svoju licnu
odgovornost pretvore u kolektivnu odgovornost naroda. To ne smemo
dozvoliti. Ako se neko smatra nevinim to treba i da dokaze na sudu.
Licno smatram da je saradnja sa Haskim tribunalom imperativ za povratak
u svetsku zajednicu.
Imate li informacije kako sada izgleda zivot u gotovo etnicki cistim
albanskim sredinama, pod vlascu Hasima Tacija?
- Tacijevi "partizani" zauzeli su najlepse kuce, sprovode cistke
nad neistomisljenicima, voze najskuplja kola, umesani su u poslove
mafije. Preko noci i bez razreda skole postali su "generali". Progone
Srbe i sve nealbance. Sve je vise Albanaca koji su nezadovoljni ovim
oslobodiocima i koji vide da ih oni nece odvesti u Evropu i
prosperitet. Ipak, mlada generacija je veoma radikalizovana i u svojoj
euforiji jos uvek podrzava ekstremiste. Gledano u celini, kosovski
Albanci pokazuju da nisu zreli za drzavu i demokratiju i svet to sve
vise uvidja. Sve je vise i onih koji dizu glas protiv nasilja, ali
plasim se da to velikim delom cine samo zato sto etnicko nasilje sve
vise od njih udaljava san o nezavisnom Kosovu.
Neki od albanskih intelektualaca, i sami zaprepasceni razmerama
albanske mrznje prema Srbima, objasnjavaju da je to rezultat represije
u kojoj su Albanci ziveli poslednjih 10 godina. Mada se to ne moze
osporiti, da li korene mrznje treba traziti i u samom nacinu vaspitanja
mladih Albanaca?
- Mlada generacija Albanaca na Kosovu odrastala je u atmosferi
represije i diskriminacije i to se odrazilo i na nacin njihovog
vaspitanja. Ipak, pre rata Srbi su slobodno mogli da idu ulicama
gradova i nase svestenstvo nije dozivljavalo neprijatnosti. Mislim da
je prelomna tacka nastupila kada je pocelo "ciscenje" Kosova u martu
mesecu. Razmere nasilja i brutalnosti jednostavno su razgoreli do
krajnosti mrznju koja je tinjala u dusama mnogih mladih ljudi.
Koliko su uzajamne predrasude izmedju kosovskih Srba i Albanaca bile
pogodno tlo za sve ovo sto se dogodilo?
- Predrasude su veoma velike na obe strane i posledica su
nepostojanja komunikacije izmedju dve zajednice. Obe strane zive manje
vise u mentalitetu 19. veka i jedni u drugima vide neprijatelje.
Zalosno je sto ni mladji ljudi ne vide kuda ide Evropa na pocetku
milenijuma i sto imaju malo zelje da prevazidju mrznju. Svi moramo da
shvatimo da se sreca ne moze graditi na nesreci drugoga.
Od pocetka sukoba na Kosovu i Metohiji ukazivali ste na kljucnu ulogu
verskih zajednica u resavanju problema. Da li su prema svemu onome sto
se poslednje dve godine desavalo u pokrajini sve verske zajednice na
Kosovu imale isti odnos. Koliko verski susret u Amanu i tamo usvojeni
zakljucci o ulozi Crkve u civilnom drustvu istinski mogu doprineti
njihovoj boljoj saradnji?
- Mislim da verske zajednice mogu doprineti da se stvori bolja
klima razumevanja medju nacionalnim zajednicama. Naravno, nije rec o
nikakvoj verskoj ili ekumenskoj saradnji, vec jednostavno naporu da
uticemo na svoje vernike da postuju integritet i slobodu svake licnosti
i etnicke grupe. U tom smislu susret u Amanu je znacajan i moze
doprineti boljem zajednickom zivotu. Ipak, ne treba predimenzionirati
uticaj verskih zajednica. Ratovi u bivsoj Jugoslaviji nisu bili verski
ratovi. Njih su vodili ateisti koji su zloupotrebljavali veru i
nacionalnu tradiciju da bi se predstavili kao autenticni predstavnici
naroda.
Da li novinari, pogotovo strani, sa pravom prave razliku izmedju
eparhije rasko-prizrenske i SPC u celini?
- Eparhija rasko-prizrenska samo je jedna od eparhija u SPC.
Cinjenica da se ovde o nekim stvarima govori otvorenije ne znaci da i u
drugim delovima nase Crkve ne postoje ljudi koji misle na isti ili
slican nacin.
Ima li u srpskom narodu snage za unutrasnji preporod i da li je Srbima
potrebno javno pokajanje za sve zlocine koje je rezim za deset godina
pocinio u njegovo ime?
- Mislim da bi upravo Crkva trebalo da bude nosilac unutrasnjeg
preporoda srpskog naroda. Naravno, da ona kao celina nije direktno
odgovorna za ono sto se desilo, iako pojedinci u Crkvi nose odgovornost
zato sto su u kljucnim trenucima podrzali rezim i "nacionalne" vodje,
misleci da se oni bore za istinske nacionalne interese. Moralna i
duhovna katarza koja je neophodna nasem narodu, ipak, treba da krene od
Crkve i mi treba da u ime svih zatrazimo oprostaj. Oprostaj jer smo
dopustili da vuci u jagnjecoj kozi odvuku za sobom nas narod. Ako je ko
trebao i mogao da kaze istinu, to su mogli najodgovorniji u Crkvi. Neki
su to ucinili, ali oni od kojih se najvise ocekivalo cutali su isuvise
glasno, a pojedini su cak i otvoreno podrzali ideje koje su suprotne
duhu Jevandjelja.
Mnogi, ipak, u SPC vide jedinog moguceg pokretaca duhovne obnove, a
samim tim i spasenja srpskog naroda. Da li je SPC spremna da odgovori
tezini zadatka?
- Nasa Crkva ima jedinstvenu priliku da povede narod putem
otreznjenja. Ocigledno do kraja nismo ispili casu gorcine i neminovno
cemo jos vise postradati ukoliko ne dodje do sveopsteg pokajanja. SPC
bi u nasem narodu mogla da odigra kljucnu ulogu u promeni rezima i
sistema vrednosti kao sto je to ucinila Katolicka crkva u Poljskoj ili
kao sto sada cini u Hrvatskoj i Sloveniji. Srpskom narodu trebaju
hrabri svedoci istine i pravde koji su spremni za te ciljeve da zaloze
i svoj zivot. Ovo nije pitanje politike, vec opstanka i Crkve i naroda.
Jelena Tasic
Kompjuterski kaludjer
Protosindjel Sava Janjic (1965), sekretar vladike Artemija, u
javnosti je poznat kao "cybermonk" (kompjuterski kaludjer),
zahvaljujuci kome je Crkva "osvojila" i ineternet. Rodjen je u
Dubrovniku, a odrastao u Trebinju. Studirao je engleski jezik. U
manastir Crna Reka otisao je 1989. godine, u vreme kada je tamo iguman
bio sadasnji episkop rasko-prizrenski Artemije. Kompjuterima je poceo
da se bavi po poslusanju, od 1994. u Decanima.
----------------------------------------------------------------
Postupci Njegove svetosti i "svemocnog" episkopa backog sablaznjavaju
nas narod
Da li SPC i dalje stoji iza zahteva kojim je letos zatrazila ostavku
Milosevica i formiranjem vlade Nacionalnog spasa? Poslednjih meseci
stice se utisak da je SPC ublazila stav prema rezimu.
- SPC u pogledu politickog stava nije jedinstvena i ne moze se
govoriti o stavu Crkve, vec o stavovima pojedinih episkopa. Sveti
arhijerejski sabor je na zasedanju u septembru podrzao zahteve za smenu
Milosevica i formiranje vlade Nacionalnog spasa, ali jedna grupa
episkopa "minira" ovu odluku i zbunjuje narod svojim postupcima i
recima. Do sada su vise puta na saborima donosene odluke o
distanciranju prema rezimu. Ali, nazalost, uvek posle takvih odluka
pojedini episkopi odlaze Milosevicu na noge i ponistavaju znacaj tih
odluka.
Vladika Artemije je prvi covek iz Crkve koji je javno rekao da u SPC
postoji nejedinstvo u stavu prema rezimu. Vi ste otisli korak dalje i
javno zatrazili od patrijarha Pavla i vladike backog Irineja (Bulovica)
da se "zbog podrske Milosevicu izvine srpskom narodu". Ko je u SPC
"za", a ko "protiv" Milosevica?
- Trudim se da ne verujem da jedan episkop i pravoslavni hriscanin
moze svesno da podrzava politiku g. Milosevica. Pre bih rekao da je rec
o zabludi i nedostatku rasudjivanja. Ne mogu da shvatim da patrijarh
trazi ostavku g. Milosevica, a potom ide da mu cestita dan kada je
pobedila jedna destruktivna ideologija nasilja. Postupci Njegove
svetosti, a narocito njegovog "svemocnog" savetnika, episkopa backog,
koji ga redovno odvodi pred Milosevica, sablaznjavaju nas narod.
Nazalost, u ovih poslednjih nekoliko godina pojedini episkopi nisu
prepoznali vreme u kome zivimo i dopustili su da jedan bezbozni rezim
instrumentalizuje Crkvu za svoje politicke ciljeve i odrzi svoju vlast.
Istorija ce naci za svakoga odgovarajuce mesto. Ne usudjujem se da
razmisljam o odgovornosti pred Bogom koju nose oni koji su dopustili da
vuci raspude Hristovo stado.
http://groups.yahoo.com/group/mimagazin/message/721
