Адвокат Томислав Ерић: Бог се драги на Србе разљути
четвртак, 12 август 2010

Томислав Ерић, адвокат

БОГ СЕ ДРАГИ НА СРБЕ РАЗЉУТИ

"Бог се драги на Србе разљути..." , потом и на Русе, а на искушењима су и многи други Православни у серији катаклизмичних природних дешавања која се смењују последњих месеци у свету.

Нама се дешавају бројне поплаве и бујице вода које су потопиле многа насеља наше земље Србије, а широм Русије бесне пожари, па и Москва је у облаку дима који данима сунце заклања и људима не даје да нормално дишу.

"Не знам куда овај свет жури"... једном је изјавио Фидел Кастро у ондашњем периоду комунистичких влада супростављених оним другим капиталистичким у два тадашња светска блока.

НЕДОСЛЕДНОСТ политика земаља које формално остајући Православне истовремено хрле у светске интеграције глобалистичког типа, говори да претећа јединствена глобална "светска влада" може прогутати све појединачне идентитете народа, вера и култура и завладати овим светом кроз све оне страшне слике описане нам у списима Јовановог откровења .

Не можемо остати равнодушни на многе несреће и недаће, које око нас сналазе многе људе и народе, плашећи се да се то све може ујединити у једну свеопшту огромну катаклизму која ће угрозити све и свакога.

Када размишљамо да ми Православни имамо Бога коме верујемо и у чију помоћ се надамо, све ако смо у непрекидној молитви и послушању њему, испуњењем свих задатих нам Божијих заповести, а они други Бога немају, тако некако проналазимо свој мир и унутрашњу равнотежу страха и надања да смо и даље на уском, тесном и кривудавом путу нашег спасења.

Зашто тако мислимо, да још увек постоји пут спасења - јер ми нисмо у пустињи већ насупрот томе - када објективно вишеструко смо окружени саблажњивим и виртуелним догађањима разних "ријалити шоуа", "геј-парада" "фејсбук" презентација личности, "тренуцима истине" који разобличују најгоре грехе које људи тако за новац и зрно славе, а без показивања минимума своје срамоте далеко-било " јавно исповеде" и свим другим неописивим пошастима које свакодневно дух злобе нам намеће и презентује кроз дела разних људи, док многи људи пратећи такве садржаје или још горе учествујући у њима, на своју погибељ и на уштрб спасења своје душе, му следе.

Који је праг заштите за нас друге, кад ми други имајући сазнање за све те нагомилане пошасти остајемо без праве осуде тога свега, јер се неморалу треба стати на пут, повратити хијерархија ауторитета у породици, друштву, цркви, држави и јасно рећи да молитвено општење са Господом је наша једина алтернатива за пут спасења као порука свима?

Која је то мера затварања очију, повлачења у осаму молитве, похођења цркава и богослужења, у којој нас Господ Бог још увек признаје за своје?

Наша Божија заштита кроз историју била је вишеструка, у којој су милиони мученика својим страдањима спасли се кроз те "велике жетве Господње", други кроз изолације и прогоне, трећи кроз своје личне жртве супростављајући се јереси, паје у народу Српском све до сада постојао континуитет избора пута спасења.

Данас, кад свако друго дете има свој "фејсбук" профил са (њиховим блиским одраслима) непознатим и неиспитаним сликама и садржајима, које садржаје преко интернета то дете "нуди осталом свету", када је главно жељено дечје занимање "модел" у коме је претходно потребно израдити свој "воок" јер треба трговати дечјим телом као робом, како у свему томе применити речи Светог писма да ћемо хлеб свој имати тек - тешком муком и у зноју лица свога зарађен.

На питање - Који је једини поуздан пут за ступање у крило оних који ходе ка спасењу, логичан одговор који нам се намеће је у примеру традиционалних, скромних, молитвених и радних монаха наше Српске Православне Цркве.

Мало је стварних чувара Истине, правих примера и руководитеља спасења, многи од њих су данас у егзилу - прогнани као монаси Црноречки и други из рашко-призренске Епархије који више нису у својим манастирима.

У сусрету са њима и кроз поуке које нам дају, схватамо да су и даље у великом смирењу које нам здушно преносе, ако нас Господ неким послом код њих доведе и тако нас удостоји тог сусрета, јер посете народа не примају послушни црквеној власти и спремни да се свакој њиховој одлуци повинују ако им заузврат поврате одузетог им духовног Оца Архијереја Артемија.

И то њихово смирење је ПУТОКАЗ да их Господ Бог није оставио, да ми стојећи пред њима са бродом своје душе, управо смо дошли до њих као светионика који указују на даљи - прави пут којим ћемо избећи хриди греха и стићи до свога спасења.

ПОДНАСЛОВ: Владика Артемије - ПРИПРЕМА ПРЕД РАШЧИЊЕЊЕ - Свети Јован Златоусти - ПАРАЛЕЛА - ВОЉА НАРОДА (БОГОЈАВЉЕЊЕ)

Свети Јован Златоусти непосредно пред упокојење је рашчињен као Архијереј, као такав ипак је одслужио своју последњу Литургију и после тога представио се Господу, а данас тај зачетник Истине која се одржала кроз касније векове, на свакој литургији ПРВИ се помиње на молитви отпуста са литургије.

Хронологија прогона Владике Артемија добро је позната свима вернима, њен неканонски, незаконити и неуставан вид добро је описан у објављеним правним тумачењима еминентног правника црквеног права Жељка Жугића Которанина.

Развластили су Архијереја Артемија, деложирали га прогоном из његове вишедеценијске рашко-призренске Епархије којом је управљао, али сада не могу да контролишу токове народних кретања - верника који га следе све до новог његовог новог исходишта манастира Шишатовца.

И бројно присуство народа на Литургијама у сремској Епархији које он повремено служи сада поново смета , па би га требало потпуно екскомуницирати од корпуса верног народа, опет без правног основа, па нам поново најављују да би га сада требало рашчинити или недај Боже затворити у неку ћелију црквену да не би имао никакав контакт са светом и народом.

Да "црква је Богослужење а народ Богојављење" давно је беседио Свети Ава Јустин Ћелијски, па садашње место ходочашћа хиљада верника у манастиру Шишатовац узроковано присуством Архијереја Артемија обзнањује вољу Божију и указује на реакцију верног народа на садашњу злехуду а не заслужену тешку судбину Артемијеву.

На силу се све може пресудити, спровести и извршити али каква ће даља бити порука Божија преосталим Србима и даља реакција верног народа који се са таквом пресудом неће сагласити - нико не може предвидети - па ни они који таквим "преким судом" суде и о нечијој судбини одлучују.

Сада се све разобличило и у одлукама и у поступцима оних који суде, народ на други начин фактички каже и ради своје, а где ће се све то зауставити и какве ће последице бити на крају свега, то само Господ Бог унапред зна.

У Чачку, дана 11.08.2010. године                                     Томислав Ерић, адвокат

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 12 август 2010 )