БОРБА ЗА ВЕРУ - Службено сви сумњиви?

Омбудсман поднео 15 амандмана на предложени закон зато што постоји могућност да се „у вишем интересу“ укине заштита података о грађанину. Измене имају широку подршку, а из тужилаштва поручују да се увид односи „само на преткривични поступак“

БЕОГРАДА - Посланици Скупштине Србије расправљаће ускоро, можда и наредне недеље, о предлогу закона о заштити података о личности. У каквом ће облику тај текст бити усвојен зависи од воље предлагача (Владе Србије) и посланика да уваже бројне примедбе које су на тај закон стигле. Најгласније су оне које су поднели Саша Јанковић, републички заштитник грађана (омбудсман), и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, који је и задужен за надгледање његовог спровођења.

Тај закон је један од оних које наша земља треба да усвоји како би дошла на белу шенген листу.

Предлог закона припремила је претходна влада, а нова је вратила у скупштинску процедуру у неизмењеном облику. У закону је посебно уређен поступак за обраду нарочито осетљивих података, у које спадају подаци о националној припадности, раси, полу, вероисповести, политичком или другом уверењу, синдикалном чланству, здравственом стању, примању социјалне помоћи, жртви насиља, осуди за кривично дело и сексуални живот. Особа чији се подаци обрађују може да захтева обавештење о извору података о себи и сврси прикупљања. Може тражити копију, аудио, видео и дигиталну, као и брисање уколико није јасна сврха обраде или је урађена на недозвољен начин. Но, та права могу бити ускраћена уколико би њихово давање озбиљно угрозило националну и јавну безбедност, привредни или државни интерес.

Прикупљени подаци достављају се поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који успоставља и води Централни регистар, а могу се износити из Србије у државу чланицу Конвенције о заштити лица. Уколико га посланици усвоје, закон ће се примењивати од 1. јануара идуће године.

Повереник за информације Родољуб Шабић огласио се одмах нагласивши да предлог „садржи и поједине одредбе које могу представљати основ за ревитализовање, па чак и потпуно изигравање заштите података о личности“.

- То се, пре свега, односи на одредбу става 2 члан 45 која, поред осталог, предвиђа могућност да се, од стране органа безбедности, из врло „растегљивих“ разлога, органу надлежном да обезбеђује заштиту података о личности може ускратити могућност увида у те податке, збирке података, документацију, па чак и просторије - каже Шабић. Он додаје да се „прокламује заштита, а онда некоме оставља могућност да на основу неке сопствене процене ту заштиту отклања“.

Да би се такве и сличне могуће „злоупотребе“ спречиле, републички омбудсман Саша Јанковић поднео је скупштини 15 амандмана на предложени текст закона.

- Није у питању никакво избегавање заштите интереса националне безбедности. Напротив, али у таквим ситуацијама мора постојати ефикасна и потпуна заштита права грађана - каже Јанковић и додаје да се нада да ће влада доћи до закључка да су амандмани квалитетни и да ће се са њима сагласити.

Снежана Маловић, министар правде у Влади Србије, сагласна је са омбудсманом Јанковићем да је неопходно унапредити поједина решења из предложеног закона, а њено министарство припрема низ мера, којима ће бити створени услови за поштовање права грађана, које им гарантује Европска конвенција о људским правима.

Са друге стране, Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва, сматра да је неопходно и сврсисходно да закон ограничи приступ информацијама у случајевима националне и јавне безбедности, као и истражног поступка за кривична дела.

- Веома је важно, неопходно и сврсисходно да у предложеном закону који је у скупштинској процедури остане члан 45 који се односи на права приступа и увида у податке повереника за информације од јавног значаја. То ограничење је неопходно јер штити јавну и националну безбедност, одбрану државе и преткривични поступак који се тиче истраге и гоњења за кривична дела - каже Зорић.

Подршку амандманима омбудсмана упутило је и Независно удружење новинара Србије, Транспарентност Србија и друге невладине организације.

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/drustvo/glas-javnosti-25-09-2008/sluzbeno-svi-sumnjivi

Напомињемо да се и Српска православна црква укључила у дебату о Предлогу закона о заштити података личности. У циљу обавештавања посетилаца нашег сајта о овом важном питању, указујемо и на стручни извештај који је урадио правни тим Архиепископије београдско-карловачке из области елекронске приватности.

ДОПРИНОС СПЦ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Одговарајући на позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плодну дебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од стране свог правног тима из области електронске приватности. Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети на званичном сајту СПЦ.