Гробље стрељаних претворено у пашњак
петак, 26 септембар 2008

ГРОБЉЕ СТРЕЉАНИХ ПРЕТВОРЕНО У ПАШЊАК

     Image       На неограђеном и незаштићеном месту, где су фашисти почетком Другог светског рата погубили више хиљада Краљевчана и избеглица Роми напасају коње, а спортисти га користе као помоћни терен.

КРАЉЕВО - Зараван под Грдичким брдом, где су фашисти у октобру 1941. године погубили више хиљада Краљевчана и тадашњих избеглица из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, с Косова и Метохије… претворено је у - светогрђе. На заливађеном простору око хумки, опустелог и дотрајалог амфитеатра, Роми из оближњег насеља напасају коње, а ту повремено затичемо и фудбалере локалних клубова који обављају кондиционе тренинге. Осим једне избледеле табле и тзв. спомен-вагона, у којем оргијају вандали, место једног од највећих страдања у Србији почетком Другог светског рата ничим није обележено. Већ четири деценије неограђено је, а приликом обилнијих падавина данима је прекривено водом. Сваке јесени оно долази у жижу јавности, али све се завршава на обећањима да ће бити заштићено и „уљуђено“.

Ових дана, по ко зна који пут, огласило се Друштво за заштиту Гробља стрељаних, апелујући на надлежне да се ово место, које Краљевчани зову Лагерско гробље, коначно заштити.

- Заиста је тужно и жалосно што ово место овако изгледа. Ми смо оформили организациони одбор за обележавање годишњице стрељања недужних Краљевчана и избеглица из готово читаве бивше Југославије, али ћемо се потрудити да до средине октобра гробље буде ограђено и доведено у какав-такав ред - каже Крсто Стојадиновић, председник друштва.

КОМЕМОРАЦИЈА КРАЈ ПОСЕЧЕНИХ СТАБАЛА

Радови на уређењу Лагерског гробља започети су, иначе, још седамдесетих година. По замисли београдског архитекте Паје Крунића, комплекс под Грдичким брдом требало је да обухвати више десетина хектара земљишта. Уређене су, међутим, само заједничке хумке, оивичене округлим мермерним комадима који симболизују посечена стабла. Деценијама ту су, на дан почетка стрељања, 14. октобра, одржаване комеморације, али је крајем деведесетих и то укинуто.

Да потомци и рођаци пострадалих Краљевчана не би 14. октобра, када ће се на Лагерском гробљу одржати помен, гацали по блату, биће, како се најављује, уређене стазе, покошена трава и уништен коров. Из градског буџета издвојено је 1,5 милиона динара за најхитније комуналне интервенције, а још 400.000 динара биће утрошено за ограђивање.

- Радове ћемо интензивирати, тако да већ 12. октобра оно што смо наумили буде завршено. Планирана је санација стаза до хумки, подизање три јарбола, ограђивање - каже Ненад Нерић из Дирекције за планирање и изградњу.

На иницијативу Народног музеја из Краљева, пре пет-шест година, покренута је иницијатива за изградњу цркве, односно капеле крај некадашњег стратишта, по чијим зидовима би била исписана имена погубљених Краљевчана. Осим тога, било је предвиђено и ограђивање. Архитекта Паја Крунић и овога пута је направио пројекат, али до данашњег дана није обезбеђен новац да се он и оствари.

Извор: srbijazemljaheroja.com

Последњи пут ажурирано ( петак, 26 септембар 2008 )