Михаило Перовић
ВРАТОЛОМИЈЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ИЛИ ЧИЈА ЈЕ ОВО ЕПАРХИЈА
Човек стварно мора да буде много јак, у смирењу и трпљењу, па да не западне у гнев на оне који кажу да су нам Оци, а који нас на сваком кораку, јавно и тајно, разбаштињују од Светих Отаца наших, Светог Симеона Мироточивог и сина му Светог Саве I Архиепископа Српског. Бојим се да ја скудоумни не спадам у групу смирених и трпељивих, већ пре у групу окамењених међу вернима али понекада и камен проговара када људи заћуте.
Митрополит Амфилохије, самоназвани Архиепископ и Егзарх, синодопрокламовани Администратор Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве управо на Косову и Метохији укида полако али сигурно све православно-српско. У свом раду је врло тактичан и бруталан у исто време. Тактичност му се огледа кроз заслађене говоре којима жели да сакрије сву бруталност према Владики Артемију и монаштву (које је кренуло за својим Духовником не прихватајући безпоредак, тј. неканоничност свега што се дешава са Управом Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве) оптужујући их за стварање раскола у СПЦ. Бруталан је у упорности да све мења користећи се демагогијом која укида истину али афирмише оне који сагињу врат пара ради и интереса ради.
Први чин фарисејске бруталности Митрополита Амфилохија, који се лако да проверити, јесте нови изглед сајта ЕРП (http://www.eparhija-prizren.com/sr ) из чијег наслова је избачена свака одредица да је реч о епархији Српске Православне Цркве; то не пише ни словима, нема Грба СПЦ, нема одредице по благослову ког епископа или Администратора тај сајт постоји и сл. Да не би било заблуде ево слике:
Којој Православној Цркви припада ова Епархија? Ко јој је Епископ? Једном речју укинута је не само једна епархија СПЦ но и сама СПЦ на Косову и Метохији. Да то није припрема за неку другу јурисдикцију или марионету од цркве на Косову и Метохији?
Ово је слика (наслова) сајта Епархије Рашко-призренске из времена док није био нарушен канонски поредак у истој ( http://eparhijaprizren.com/):
Разлика је очигледна.
Ово не чуди, јер Митрополит Амфилохије и своју Митрополију не идентификује корз одредицу да је то Митрополија Српске Православне Цркве. Што ради на Цетињу то ради и у Грачаници, поставља се питање са којим циљем и зашто? По свему судећи митрополит Амфилохије пре наставља дело митрополита Мардарија и његовог ђакона Висариона[1], но што наставља (без обзира на демагогију) дело Светог Василија и Светог Петра Цетињског. У неким стварима је претекао митрополита Мардарија јер овај није ишао у Рим, а Амфилохије је био тамо више пута! Можда би му милије било да на сајту буде грб Ватикана, а да он добије (обнови у себи) титулу римокатоличких надбискупа (тј. «архиепископа») из Бара тј. да се прогласи за Serbiae primas i totius regni Serviae primas.
Други пример, бруталности и демагогије јесте Дежевски сабор у Петровој Цркви. Видимо да је митрополит био као свој међу својима што се тиче епископа, али...? Да ли неко примећује «умировљеног Епископа Аљаског Николаја»[2]? Ко је тај епископ и зашто је умировљен? Из које је Цркве дошао и да ли је и он умировљен по икономији? Када је примљен у свезу клира СПЦ и где столује? Било би врло интересантно да се неко у СПЦ макар мало позабави тиме.
Намеће се једно питање у вези Архиепископа Охридског Јована; наиме да ли је у СПЦ био покренут макар какав канонски поступак који је утврдио његову невиност у вези оптужбе и пресуде коју је изрекло Македонско тужилаштво у вези њега? Осим тога, ко издржава епископе Охридске Архиепископије и где они столују у Србији или у Бившој Југословенској Републици Македонији?
На крају, шлаг на торти замешетаљства у ЕРП, са истог Сабора, налазимо у извештају који гласи: «А међу петоро епископа СПЦ, и викарни епископ липљански Теодосије, кога ће митрополит Амфилохије, како је најавио, предложити за епископа Епархије рашко-призренске. Говорећи о њему изузетно бираним речима, митрополит Амфилохије је при том изразио наду да ће, уз Божју помоћ и сагласношђу сабора СПЦ, владика Теодосије бити изабран за епископа Епархије рашко-призренске, чије је место упражњено након смене и пензионисања владике Артемија.»[3] Не треба напомињати да вога нема на званичном сајту епархије којом управља Администратор.
Једини могући коментар на ово јесте: митрополит Амфилохије промовише насилника као "наследника". Стварно је демон виспрен када куша људе чинећи од сина издајника од насилника наследника. Полу истина, у устима човека, омиљена му је маска, јер је у њој недоречено и добро и зло, све може да буде иако не мора да значи.
Шта да радимо, после Светог Кнеза Лазара дошао је дух «Бранковића», који је створио Андрија Змајевић, надбискуп барски и примас Србије[4]. Да су бар историјски Бранковићи имали би опет Свете за вође, макар и у изгнанству.
После њих нам нуде или Турке или Латине да изаберемо, понављају се ко покварена грамофонска плоча. Но, хвала Богу, за сада имају и исти одговор: ни Турци ни Латини, но Христос Богочовек.
Ето толико од мене скудоумног и свегрешног.
Михаило Перовић
___________
1 Види http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/Unija.htm
2 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-nemanjin-svetopetrovsko-dezevski-sabor-u-novom-pazaru
3http://www.sgpristina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=236:2010-09-13-09-23-04