БОРБА ЗА ВЕРУ - Радован М.: Папин криж над Србијом

Вест и слика, тајно планираног крста изнад Ниша, опомињу нас на сурову стварност: Синод СПЦ, на челу са патријархом, жарко жели да годишњицу Миланског едикта обележи у Нишу гостовањем папе и градњом, не часног крста, него рогобатног латинског крижа над градом Нишом, који ће као тешко бреме притиснути сву Србију и све Србе.

Требали би „јавит' што је јавно“- да сама идеја да у Нишу буде главна прослава 1700- те годишњице Миланског едикта не би била ни на нивоу дечијег размишљана, да није њене екуменистичко - унијатске позадине. Па Милански едикт је издат у Милану, а не у Нишу! Какве толике везе има са едиктом сада то што је његов издавач рођен у Нишу? Он због тога сигурно не би донео тај акт и зашто би се онда то, мимо другог света, прослављало у Србији? У време едикта Ниш није ни био у Србији, него у Римском царству. Доношење едикта и није верски, већ политичко- историјски догађај, који је имао велики утицај на историју и развој Цркве, тиме и на ширење хришћанства, али није верски догађај па га и нема у календару. Зашто онда помпезна и прескупа прослава, несвојствена православнима? Чему подизање толиког крста, без духовне и уметничке вредности? Такви и толки крстови нису у традицији православних Срба, већ управо Латина, чији предводник и архијеретик лично треба да дође на ову несувислу параду у Ниш! Ако је тако, онда је јасно да се то све и смишља да би Латини и њихови екуменистички трабанти у нашем црквеном врху нашли повод за довођење папе у Србију. У том грму лежи зец! Организатори ове ујдурме знају добро шта раде па и то да се овим понижава српски народ и његова Црква, нарочито српске жртве из 20. века. Иза свих злочина над Србима у том веку, стоји пре свега Ватикан, преко „цркве у Хрвата“. Бар за то има море доказа. Они који пропагирају уједињење са латинском „сестринском црквом“, морају бити свесни да се уједињују не само са Степинцем, него и са јасеновачким крволоком Максом Лубурићем, кога на интренету могу наћи на списку „хрватских жртава“. http://ljubusaci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=914:florijan-borasspomenica-ljubuskim-zrtvama&catid=14:historija&Itemid=32

Усташка држава (Павелићева и Туђманава) и геноцид над Србима су дело Ватикана и „цркве у Хрвата“, а и то је сасвим јасно и српским архијерејима који прижељкују да папа дође у Ниш под онај криж! Значи, свесни су и последица својих екуменистичко-унијатских планова и на њих пристају! Несрећа и срамота њихових поступака већа је тиме што се они слизују са Ватиканом над свежим српским гробовима и рушевинама по Крајини, Славонији, Херцеговини, западној Босни, док Србијом још тумарају бескућници које је Ватикан, преко Туђмана, оставио без завичаја и крова над главом. Али, шта вреди ово причати онима којима је срце отврдло, а очи су заслепљене пред силом и сјајем „Кристова намјесника на земљи“.

Да је подизање високих бетонских крстова, изнад насеља и поред путева својствено Латинима, свједоче бројни такви крижеви подигнути последњих година по Крајини и Херцеговини. Они су постављени, обично, поред уништених српских насеља, поред којих су, на српској земљи, изграђена насеља за хрватске колонисте. Ти крижеви су знак освајања туђих, у овим случајевима српских и православних простора и доказ да иза злочина и прогона стоји „сестринска црква“.

Сл. 1: Латинска црква у Тасовчићима код Чапљине подигута 2002. на месту некадашње зграде српске школе

Сл. 4: Криж на брду Модрич изнад Тасовчића - до 1992. насељу са српском већином, налази се на месту где је био усташки затвор за Србе пред њихово бацање у јаме 1941. Около крижа су куће за хрватске колонисте

Сл. 5: Папин криж у насељу Бобаново- Бобаново је ново насеље за хрватске колонисте на некада српској земљи, на путу Столац –Чапљина. Носи име по Рафаелу Бобану, команданту усташке Црне легије и по Мати Бобану, Рафаеловом синовцу, оснивачу Хрватске Херцег- Босне