БОРБА ЗА ВЕРУ - Правоверјем и правоживљем против Уније

Мечку плаше решетом кад кажу: „Унија је све ближе –Беч 2010“. То може да буде само „Унија“ шачице црквених чиновника који себе титулирају епископским чиновима, али са стварном, истинском, Духом Светим освећеном домаћом Црквом – прородицом – то нема ама баш никакве везе. А њихов циљ је унијаћење баш те и такве Цркве, домаће Цркве – породице!

Због тога поч. патријарх Павле, у својим проповедима на Св. Литургијама у патријаршијској капелици, говори:

„Кад нам наши непријатељи (унијати) буду онемогућили да се молимо у храмовима, молимо се (свако) у својим домовима!“

А увек има верних служитеља, који ће на светоотачки начин богослужбовати и омогућити вернима да приступе Светим Тајнама, не остајући никада без Божије благодати и заштите.

Масовно напуштање католичких верника католичке цркве говори у прилог горе реченог, да Цркву не чине (само) уображена и прелешћена црквена јерархија, већ (и) верујући народ руковођен Духом Светим, увиђајући у својим срцима, да је Православље Христов пут истине и живота, са Богом и у Богу!

Увођењем новотарија у Св. Литургију, екуменисти хоће да направе програмски дисконтинуитет (расцеп) између величајуће, торжествујуће Цркве на небу и војујуће Цркве на земљи, тј. између предака и потомака. То јединство небеске и земаљске Цркве у Православљу је крајеугаони камен – Христос - о Који се разбијају све ђаволске намере унијата, враћају им се и сатиру их!

Зато Господ има своје верне слуге који ће, својим светоотачким богослужењем, увек бити спона неба и земље и сачувати свој верни народ од унијатске пошасти.

Погрешно је (ђаволски је) разнежавати се над „сестринском“ римокатличком црквом, падати на осећај, јер римокатоличким верницима нико не брани да (самоувиђајући сопствену заблуду, а за пример имајући православне) увек дођу под окриље Православне МАЈКЕ Цркве!

Уосталом, ни сам Господ Исус Христос ниједном се није разнежио над „судбином“ Јуде, Пилата или богохулног разбојника на крсту – ни пре распећа ни после васкрсења – јер то је био њихов избор. Јесте да са Крста говори: „Боже, опрости им јер не знају шта раде!“, као израз божанске љубави, али то их не амнестира од Божије правде, будући да нису одустали од свог злоумља (а могли су!).

Бог благосиља сваког Србина, који нема вере у Латина – све док је света и док је века!

Благословом ојачавајмо србски православно-светосавски корпус и тактиком одвраћања а не присилом одолевајмо унијатској шизми, по оној јеванђелској речи: „Ко тебе каменом (гађа), ти њега хлебом (нудиш)!“

За унијате је „хлеб благослова“ несварљив, па зато одступају (беже!) од православних!