Стејт департмент о верским слободама у нашој земљи |
уторак, 30 септембар 2008 | |
АДИЦИОНАЛНЕ РЕЛИГИЈЕ У СРБИЈИ ПОЛЕМИШУ О ТВРДЊАМА ИЗ ИЗВЕШТАЈА СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА О ВЕРСКИМ СЛОБОДАМА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ДОМАЋЕ ЦРКВЕ ПОД АМЕРИЧКОМ ЛУПОМ Верске слободе ограничава Закон о црквама и његово произвољно тумачење, сматра Стејт департмент. У српском Министарству вера одговарају да Закон није дискриминаторски. Из СПЦ поручују да у Србији нико не би требало да се осећа угроженим у својим верским слободама.
Јусуфспахић: Колико смо повлашћени најбоље се види по томе што наш верски објекат свакодневно чува полиција БЕОГРАД - Амерички Стејт департмент објавио је 19. септембра свој десетогодишњи извештај о стању верских слобода у свету и у њему критикује Србију због законског ограничавања и дискриминације појединих верских група, којима је ускраћен легални статус. У извештају се наводи да не постоји званична државна религија, али да закон признаје само седам „традиционалних“ верских заједница: већинску Српску православну цркву, Римокатоличку цркву, Словачку еванђелистичку цркву, Реформистичку хришћанску цркву, Еванђелистичку хришћанску цркву, исламску и јеврејску заједницу, и да оне имају делимично повлашћен положај. У извештају Стејт Департмент истиче се да је поштовање верских слобода од Владе Србије и даље проблематично због Закона о црквама и верским заједницама и његовог произвољног тумачења. Наводи се такође и да су полицијске истраге говора мржње и вандализма споре и незавршене, а било је, тврди се, и злостављања и дискриминације грађана заснованог на верској припадности. Мирјана Кубуровић, саветник за медије у Министарству вера, каже за Глас да је поводом извештаја Стејт департмента вођен разговор између Ерика Колингса из Политичког одељења америчке амбасаде у Београду које је задужено за израду тог извештаја и Драгана Новаковића, заменика министра вера у Влади Србије. Баптисти и регистар - У отвореном дијалогу заменик министра одговорио је на примедбе које је поднео Колингс и том приликом му указао на пропусте који су учињени у извештају. Колингс се сложио са већином приговора, а пошто је он у земљи тек од јуна, није био довољно упознат са радом нашег Министарства и стања верских заједница у држави - рекла је Кубуровићева. Према њеним речима Закон о црквама и верским заједницама јесте прелазно решење, али у сваком случају није дискриминаторски, као што је то написано у извештају. - Колингсу смо на многобројним примерима доказали како смо помагали и „нетрадиционалне“ верске заједнице. Највећи проблем је, међутим, што све оне желе да буду уписане у Регистар верских заједница, а према Закону називи се не смеју преклапати. У Румунији је, рецимо, у њихов регистар уписан Савез баптистичких цркава и под тим именом се воде све заједнице те верске оријентације, а код нас свака баптистичка општина жели да буде уписана у регистар као посебна организациона целина - објашњава Кубуровићева. Протојереј - ставрофор Саво Б. Јовић, генерални секретар Светог архијерејског синода Српске православне цркве каже за Глас да питање угрожавања верских слобода у Србији треба првенствено поставити држави која је донела Закон о црквама и верским заједницама и видети ко је крив, ако је негде и некоме та слобода угрожена. Поменути закон, сматра Јовић није савршен, али према његовим речима нема другог и бољег и да је кључно питање спровођење тог закона. Угрожена СПЦ - По том закону у Србији нико не би требало да се осећа угроженим у својим верским слободама од било кога. Нажалост, појединци и неке невладине организације, међу којима предњачи Хелсиншки одбор угрожавају верске слободе верника Српске православне цркве (СПЦ). У извештају који се налази на Сајту те невладине организације СПЦ се напада и окривљује за скоро све што се у Србији, али и у суседним државама Црној Гори и Македонији, по њиховом мишљењу негативно дешава. Питам се за која се то „људска права“ аутори тог извештај залажу, ако тим „залагањем“ угрожавају друге - истиче Јовић и напомиње да је држава дужна да такве иступе спречава. Муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић каже за Глас да, иако они према извештају Стејт департмента припадају повлашћеним верским заједницама, то у пракси није тако. СВЕ СЕ ЗАВРШАВА НА ОБЕЋАЊУ Горан Николић, пастор Адвентистичке цркве у Београду, која не припада традиционалним верским заједницама у Србији каже да није читао извештај Стејт департмента, али напомиње да верске слободе у Србији нису на завидном нивоу. ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ За разлику од Србије, Американци сматрају да је на Косову слобода вероисповести гарантована Уставом, који је ступио на снагу 15. јуна 2008. године и да други закони и политика владе доприносе углавном слободном упражњавању религија. Влада Косова је, истиче се у извештају, поштовала верске слободе и није било значајних промена у статусу тих слобода током периода који покрива извештај, а односи се на период од 1. јула 2007. године до 30. јуна 2008. године. - Колико смо слободни најбоље се види по томе што наш верски објекат свакодневно чува полиција. Ми смо овде монета за поткусуривање, а то се најбоље види по томе што су се нашли људи који су, када се Црна Гора 2006. године осамосталила, дошли да пале Бајракли џамију у Београду - рекао је Јусуфспахић. Он напомиње да је тежак положај муслимана посебно у Београду, где их има скоро 200 хиљада, да већина њих живи „испод мостова“, да и даље немају своје гробље, а у читавом граду имају само један верски објекат где највише може стати 300 особа. Председник Савеза јеврејских општина у Србији Александар Нећак каже за Глас да њихова заједница нема проблема са државом, да нису физички угрожени и да „пријатељски и конструктивно“ сарађују како са Министарством вера тако и са свим осталим верским заједницама. Оно са чим се та заједница суочава, према Нећаковим речима јесте изражени антисемитизам кога испољавају неке профашистичке струје. Сајам књига - Пред сваки Сајам књига мени се диже коса на глави, јер знам колико ће ту бити памфлета и књига које говоре против Јевреја. Покренули смо у последњих пет година преко двадесет тужби против писаца и издавача, али ниједан случај није процесуиран. Овог пута смо одлучили да се обратимо Министарству културе како би такве ствари предупредили, а ако нам држава не изађе у сусрет жалићемо се међународним институцијама - рекао је Нећак. Према његовим речима постоји разлика између књига које пишу против Јевреја и контроверзног романа „Драгуљ Медине“ у коме је описана љубав између исламског пророка Мухамеда и његове жене Ајше. - У том роману се вређају верска осећања муслимана, што није у реду, али у памфлетима против Јевреја неретко се позива на линч припадника нашег народа - истиче Нећак. У београдској бискупији кажу да немају коментар на извештај Стејт Департмента о верским слободама у Србији пошто нису упознати са тим текстом. Аутор:
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/drustvo/glas-javnosti-29-09-2008/domace-crkve-pod-americkom-lupom |