БОРБА ЗА ВЕРУ - Реаговање на текст „Препознајемо ли знаке времена“ (5. део)

Одговоре на нека од питања која је у свом тексту „Препознајемо ли знаке времена“ (http://borbazaveru.info/content/view/3158/1/) поставио г. Драго Жарковић, као и на друга актуелна питања, можемо пронаћи у беседама наших правоверних епископа, калуђера, свештеника и мирјана. У овом наставку доносимо кратке изводе из једне беседе проте Саве Арсенића са линком на коме се ова беседа налази.

Отац Сава Арсенић: Тужно је ово што ја говорим и претужно. И сада да видим Ристу, Зорана и друге многе... и Живка, па да му кажем: Живко, знаш ли ти на чијој столици седиш? На столици владике Јована Велимировића. Срам их било! Осудиће њих цело српство, проћиће њихово, а Бог се не да победити! Нико Га није никад победио, нити ће Га икад победити! Навалисте на свог друга... Али, и ви сте то чули - Зоране, Живко и Ристо, кад је отац Јустин рекао Артемију: „А ти ћеш, мали, пострадати“. И од кога? – од школских другова! Срамота по ко зна који пут Србинова...

Срамота, срамота и опет само срамота! Како се не стиде да корачају по овој српској мученичкој, и крвљу натопљеној земљи?! Како може Зоран да гледа владику Артемија...? Он то више и није. Он се вратио и постао Зоран издајник. А гледају врата у Грачаници једна у друго. Иза једних седи владика Артемије утамничен, под контролом шведског батаљона, или чете, полицијом шиптарском... А колега гледа, онако сав уфашлован око врата. Шта је он урадио своме другу?! Боље да се није ни родио! И за тог човека се може рећи, као што је Христос рекао за Јуду: Боље да се тај човек није ни родио!...

Морао сам ово рећи што сам рекао, али нисам рекао да се нећу за њих молити. Али, волео бих да их могу срести лично, па да се подсетимо оних дечачких дана. Сада пред гробом сви смо, а поготово ми старији, па да их упитам да пред Лице Божије морамо изаћи – лицем к Лицу. И шта онда рећи? Боже, смилуј нам се!/.../