Папа се клања Степинцу
Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI посетиће Хрватску 4. и 5. јуна, а гесло његовог гостовања је "Заједно у Кристу“, саопштила је Бискупска конференција Хрватске.
Папа Рацингер ће се, према објављеном програм, након свечаног дочека на загребачком аеродрому, најпре састати са хрватским председником Ивом Јосиповићем и премијером Јадранком Косор.
Потом ће се у "Хрватском народном казалишту“ срести са представницима културе, академске заједнице, привредника, цивилног друштва, политике, дипломатског кора и поглаварима других цркава и верских заједница.
Првог дана посете учествоваће такође на молитвеном бдењу са младима на Тргу Бана Јелачића.
Свечану мису папа Бенедикт XVI предводиће у недељу, 5. јуна, на загребачком Хиподрому и у свом обраћању присутнима упутиће поруку римокатоличким верницима широм света.
А након вечерњег богослужења у загребачкој катедрали где ће такође разговарати са бискупима, свештеницима, редовницима (монасима и монахињама), као и професорима и студентима теологије, Рацингер ће очитати молитву на, како је саопштено, гробу "блаженог кардинала Алојзија Степинца“.
Српски крвник Степинац
Алојзије Степинац (1898-1960) је био загребачки надбискуп и кардинал, а после Другог светског рата - 1946. године - осуђен је за сарадњу са усташама, након чега је провео остатак живота у кућном притвору и у затвору. Током Првог светског рата био је заробљен и одведен у италијанско заробљеништво, одакле је успео да побегне и да се прикључи српској војсци као добровољац на Солунском фронту, где је остао до пролећа 1919. године, када је демобилисан.
Као загребачки надбискуп, Степинац је од првих дана здушно благословио стварање "католичке државе", како је он често називао НДХ. Пррви пут се састао са Антом Павелићем четири дана након проглашења НДХ. и изразио пуну подршку Усташкој новооформљеној држави. Неколико дана касније је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића.
Одмах по освајању власти, Усташе крећу са остваривањем својих планова ликвидације српског становништва, с чиме је Степинац био упознат јер су се егзекуције изводиле јавно. Степинац је, уз сагласност и под надзором опата Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, сазвао нову Бискупску конференцију у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. која је била посвећена прелазима грчко-источњака у католичку веру. Степинац је у тим покрштавањима наводно видео спасавање Срба, Јевреја и Рома од усташког ножа.
Алојзије Степинац у писму папи Пију XИИ 1943. године наводи да је у НДХ покрштено око 250.000 православних Срба. Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и после покрштавања.
Степинчево обраћање поводом усташких покоља догодило се почетком 1943. Тада су за одмазду усташе стрељале 30 сељака из његовог родног села Крашић, међу којима и његовог брата Максима, а да то Степинац није знао.
Степинац је говорио на проповеди у загребачкој катедрали и подигао глас против оваквих злочина. Ови протести су према документима били под притиском Ватикана који је 1943. већ претпостављао исход рата, тј. пораз сила осовине. Из Ватикана се преко Степинца гурала идеја да се у Хрватској касније смени усташка власт и доведе на власт Мачеков ХСС, и да тако Хрватска (као наводно антифашистичка земља) задржи границе НДХ.
Надбискуп Степинац је био потпуно свестан постојања концентрационог логора Јасеновац, али се о томе није јавно противио. Како се ближио крај рата, Степинац је највише зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павелићевом линијом. Није желео да бежи, већ је остао у Загребу. Одмах по ослобођењу Загреба, Тито је стигао и љубазно разговарао са челницима католичке цркве 2. јула 1945. Тито је при том обећао да нова власт ништа неће направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао је и Владимир Бакарић. Толерантни однос између нове власти и католичке цркве био је краткотрајан.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/110838/Papa-se-klanja-Stepincu