Десета Светосавска академија у Брадарцу
СВЕТИ САВА – ДУХОВНИ РОДИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА
Десета јубиларна Светосавска академија у организацији манастира Рукумија и Месне заједнице „Брадарац" у Дому културе започела је химном „Боже правде" у извођењу Академског хора „Kolegium muzikum" са диригентом Даринком Матић-Маровић. Свечаности су присуствовали начелник Браничевског управног округа Горан Петровић, градоначелник Пожаревца Миодраг Милосављевић, заменица градоначелника Вукица Васић, заменици председника Скупштине града Милић Јовановић и Виолета Томић, народни посланик Жарко Пивац, члан Градског већа Војислав Стојићевић, директор Површинског копа „Дрмно" Љубинко Јанковић, директорка ПД „РИО" Наташа Савић и директор ЈП „Љубичево" Владан Јанковић.
О великом делу Светог Саве на посебно занимљив и надахнут начин говорио је отац Симеон, старешина манастира Рукумија: „Светосавску академују организујемо да би што више српских душа, српских срца привукли нашој светој Цркви, односно оном путу на који нас је упутио Свети Сава, син Стефана Немање, потоњег монаха Симеона и мајке му Ане. Свети Сава је дете завета, дуго ишчекиван, сузним молитвама задобијен, који је са својих 17 година узрастао у такву духовну висину да је могао да се одрекне свега у овоме свету и да оде у Свету Гору, да се тамо припреми за ону мисију која му је Богом била предодређена, да постане духовни родитељ нашег српског православног народа.
Према жртви коју неко чини одлазећи у манастир, можемо оценити и величину његове вере и намере и свега другог што је Богом благословено. Дакле, он се одрекао царског престола и отишао да живи калуђерским животом са својих 17 година. За све нас би јако било поучно да видимо како је Свети Сава почињао свој дан. У манастирским типицима се ништа не мења, нити се ишта може мењати и тај дан човеков требао би да почне у име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога духа. То се односи и на оно што је у природи око нас, али превасходно то се односи на оно што је у нама, нашим душама, где је уствари наш ум у том првом тренутку буђења из физичког сна. Ако човек пажљиво започне дан, онда ће имати пажњу над својим бићем читавога дана. Морамо се трудити да будемо са Богом у оном послу који обављамо, да би га могли марљиво обављати. Исто тако завршавамо дан вечерњим молитвама. Такав је живот једног монаха у манастиру и Свети Сава је прохорио тај пут. Дакле, кроз проучавање дела светих отаца, кроз читање Псалтира, јер стари језик је језик срца, а савремени језици су језици ума. Ако човек срце своје хоће да храни, онда је добро читати на црквенословенском језику, а исто тако је корисно читати животописе наших светитеља, а најпре српских, да би знали циљ нашег пута.
Светосавски циљ или циљ живота, то је задобијање благодати Духа Светога, сада овде у времену. Дакле, благодати Духа Светога ми добијамо у светој тајни миропомазања, крштавамо се водом и духом. Водом, ради опроштаја грехова, а благодат Духа Светог добијамо кроз Свету тајну миропомазања. И то јесте циљ живота, остати у тој благодати, односно ако је изгубимо, кроз Свету тајну покајања ми после поново добијамо ту благодат, а њено задобијање је циљ нашег живота. Све што је Богом угодно могуће је чинити Духом Светим. Дакле, све наше службе, сва наша читања, молитвословља не могу бити без Духа Светога, без Бога живога.
Наше су намере да служимо Богу и своме роду и свако у својој професији може да се потруди да буде човек и да послужи своме народу, нарочито у ова времена, да не клонемо духовно, јер управо држећи се најјачега ми нећемо сигурно клонути духовно. Јако је важно знати у данашње време да је човек троично биће, да има тело које је од прашине земне, да има душу која испуњава и обухвата тело, а телу и души Бог је дао благодат Духа Светога и тако је човек постао душа жива. Грехом је човек изгубио ту благодат и постао смртним, а не како данас неки уче да је човек створен смртним. Управо ако смо изгубили благодат као крштени људи, ми до ње поново долазимо кроз Свету тајну покајања, односно исповести. Свети владика Николај, један најдостојнији наследник Светога Саве српског, рекао је да човек треба када се пробуди да се прво каје, очисти, па да се онда причести и то је пут спасења свих нас. Дакле, ја потпуно свесно и намерно протежирам вама данас светосавску науку, не неку другу, јер не може човек ништа добро зборити, ако му Господ није помоћник. Због свега тога, уздајући се у живога Бога који може сваку душу да пробуди из тог сна заборава, моја жеља и молитва је да Бог да нама Србима да васкрснемо, у том смислу да идемо светосавским путем и да се трудимо да будемо сложни у сваком добру које је Богом благословено. Да Господ молитвама Светог Саве и свих наших светих Немањића благослови данашње сабрање, да оно протекне на корист нашим душама и на корист читавом српству“.
У наставку свечаности беседу под називом „Наш учитељ Свети Сава“, казивао је проф.др Миодраг Петровић, научни саветник Историјског института САНУ у пензији: „Свети Сава је Србима оставио у аманет две основне обавезе, без којих се прави хришћански живот и опстанак у Србији не могу ни замислити.
Прва обавеза је православно исповедање вере, која се потврђује свесрдним служењем црквено -духовним вредностима. Друга обавеза је учвршћивање помоћу правоверја, народносне свести о самосвојности, самобитности. Та свест треба да нараста до мере општег сазнања о томе да су Срби међусобно по речи Светога Саве своји, што ће рећи својта, па као такви дужни су да служе не само цркви, него и отачаству - Србији. Кад се те две обавезе рашчлане долази се до закључка о томе, да се прави смисао живљења састоји о слављењу Бога, у изграђивању мира, у развијању братољубља, у пружању помоћи социјално угроженима и обесправљенима, у неговању свете обавезе да се супростављамо безакоњу и сваком насиљу у настојању да царује правда и у Цркви и у држави.
На основу свега тога може се основано рећи, да је учитељска служба Светога Саве уопште веома разуђена. Да би се она до краја сагледала и другима представила, потребно је много времена. Најважније поље његове учитељске службе односи се на исповедање и чување правоверја и канонског поретка у Српској православној цркви, исто онако како то важи за васцелу једну, свету саборну и апостолску цркву, као истиниту установу Божју. Исповедање правоверја је најважније, зато што представља залог за опстанак државе Србије, као наследнице немањичке Србије. Свети Сава нам је предао веру и сву црквену праксу, онако како их је и сам примио. Уједно нас је задужио да и ми и сви потомци српскога рода неизмењено то предамо будућим нараштајима".
Својим музичким наступом свечаност су увеличали музичка легенда Бора Дугић и оркестар „Ветрови Балкана", поп певачица Јелена Томашевић, вокална група „Смиље", КУД „Брадарац". На самом крају ове духовне манифестације Академски хор „Kolegium muzikum" је извео Светосавску химну и нумеру „На многаја лета".
Д.Динић
Извор: „Реч народа“, 25. јануар 2011. године.