"Пинк православни политички аналитичари" и маскирани екуменизам
петак, 04 фебруар 2011

Драган Радосављевић

МАСКИРАНИ ЕКУМЕНИЗАМ САЈТА „ВИДОВДАН.ОРГ“

Пре неколико дана „банован“ сам (искључен) са сајта „Видовдан.орг“. „Трајно“, гласило је обавештење. А зашто? Само зато што сам поставио питање администратору тог сајта „ко су то зурлоти?* – јер je он написао: "Можда нисте знали, ово није форум зурлота, ихтусоваца, борбе за веру, и сл." Тешко нама с таквим „видовданцима“ и „патриотама“! То је, дакле, „традиција за нови миленијум“! (гесло сајта „Видовдан.орг“). Чистка - по кратком поступку.

Пре неколико година власник овог сајта, господин Бранко Радун, лансирао је кованицу „пинк православље“. То је, по схватању дотичног политичког аналитичара, „помодно православље“. У свом тексту „Пинк православље“ г. Радун, између осталог, каже:

>>Но домети “политички коректног” православља су ограничени и најчешће површински. Њихови помодно пацифистички и толерантни погледи цркви и друштву чине медвеђу услугу јер претерујући само дају "муницију" тврђим конзервативцима и групицама "православних талибана". Ако би "црквена транзиција" ишла у правцу промене календара, исхитреног екуменског приближавања Ватикану и модернистичких новотарија, то би само изазвало контра-реакцију у виду поновног јачања позиција "православне деснице". То би могло лако довести до озбиљнијих трвења, као што је на пример календарска реформа поделила православне вернике у Грчкој. Као последицу таквих "диференцијација" на дужи рок би се могле формирати најмање две струје: са једне стране ружичасто православна комуна "слободних инидивидуа", а са друге борбено-идеолошка, националистичка и(ли) зилотска опозиција. При томе би обе струје себе виделе као легитимне настављаче хришћанске традиције. Оваква подела међу православнима на "десницу" и "левицу" би само допринела ширењу јаза који дели "две Србије".<<

Анализа г. Радуна је „политички коректна“ и „пинк православна“, али суштински празна. Као таква, искрено говорећи, она је досадна, што су исказали, гласним негодовањем, и слушаоци његовог излагања на научном скупу у епархији банатској 28. септембра 2008. Међутим, ако се пажљивије погледа, изнети ставови веома прецизно дефинишу позицију, односно борбе за свето Православље, њиховог заступника али и сајта „Видовдан.орг“.

Елем, по г. Радуну, „политички коректно“ православље (следи идеолошке моде људских права, екологизма и космополитизма) има „помодно пацифистичке и толерантне погледе“ чиме „цркви и друштву чине медвеђу услугу“ јер „претерујући“ даје „муницију тврђим конзервативцима и групицама 'православних талибана''“. Верски аналитичари, политички аналитичари... политички коректно! Баланс је направљен. Јесте да постоји „пинк православље“, али кад његови заступници поревнују („претерају“, рекао би г. Радун) у пацифизму и толеранцији – ојачају „православне талибане“. Ко су то „православни талибани“, господине политички аналитичару? Изволите одговорити, или промените назив свог сајта па пишите шта хоћете, а не да скрнавите најсветију српску реч!

И  забринут је г. Радун, јер ако „црквена транзиција“ пође у правцу „исхитреног екуменског приближавања Ватикану“, то би могло изазвати контра-реакцију у виду „поновног“ јачања (кад ли је било претходно?) „православне деснице“. Дакле, „исхитрено екуменско приближавање Ватикану“ је опасно, а оно постепено није. Јер при овом првом добијате левицу, десницу, центар, југоистог, североисток, југозапад, северозапад... а како да се овај незнавени народ у томе разабере (ко му је крив што не разуме језик „пинк аналитичара“)? И ко ће народ да одбрани онда од ове оснажене „деснице“ - „православних талибана“? Е, зато је опасно „пинк православље“! Није оно опасно зато што је бљутаво, сентиментало, неспасавајуће, већ је опасно због мрачних реакција које изазива. Није опасно приближавање Ватикану због издаје Православља, већ због старања конфузне и наелектрисане „пинк православне политичке сцене“. Ето, на пример, ја сам поставио питање ко су то „зурлоти“. И? Одстрањен сам (трајно) са сајта „Видовдан.орг“, ваљда као „православни талибан“ који је претио да на сајту изазове „беспотребна трвења“ и „диференцијацију“. То је претило, по процени администратора, а у складу са принципима на којим сајт почива, да на дужи рок доведе до поделе сајта „Видовдан.орг“ на две струје: „...са једне стране ружичасто православна комуна "слободних инидивидуа", а са друге борбено-идеолошка, националистичка и(ли) зилотска опозиција. При томе би обе струје себе виделе као легитимне настављаче хришћанске традиције. Оваква подела међу православнима на "десницу" и "левицу" би само допринела ширењу јаза који дели "две Србије". Али, сва је срећа што имамо далековиде људе, „пинк аналитичаре“, који су то на време уочили, па ће нас спасити још једне непотребне беде.

„Бановање“ због једне баналности, указује на много крупније ствари. Морам да нагласим да ме политика и политичка догађања занимају колико и лањски снег, али ми је више преко главе грлатих „пинк патриота“ који се само ките православљем, у складу са својим дневно-политичким, „аналитичким“ и статистичким потребама (како би њихови сајтови имали што већи број посетилаца).

 Због писања овог текста присилио сам себе да прочитам неколико текстова г. Радуна. У једном од њих г. Радун испољава, рекао бих, револуционарно расположење: >>Једини излаз из постојеће апатије јесте, дакле, промишљена акција и подршка онима који имају храброст да делују „на терену“. Акције и активности, осим свега тога, имају и спознајну вредност, јер кроз њих људи сазнају шта је потребно да би се заиста догодила промена, и на који начин она у реалности може бити извршена. Национална акција је једини начин да се превазиђу поделе и јалове расправе, а вероватно и једини пут да се покрену и обједине патриотске снаге. Када би свако од нас, који овде пишемо, само имао снаге и воље да активно подржи све оне који имају храбрости да се боре за правду, истину и слободу, створила би се критична маса за промене у свести људи, а последица тога била би и промена постојећег стања у реалности. Уосталом, не заборавимо и то: Срби се кроз историју нису показали као народ који је претерано филозофски настројен, већ пре свега као народ од акта и акције. Стога је само конкретна национална акција која руши менталне окове постмодерне окупације излаз из привидног безизлаза и пут ка слободи.<< (http://www.vidovdan.org/component/content/article/46/780)

Прилично велика слобода говора за услове „посмодерне окупације“ на коју се г. Радун жали! Али, некако ми дође милија и дража та „посмодерна окупација“ у којој се још увек  може слободно исказати своје мишљење (зашта је пример и сам г. Радун), него она у коју г. Радун жели да ме уведе уз помоћ „обједињених патриотских снага“, у којој ће човек бити „банован“ због једног постављеног питања, као израза жеље за братским дијалогом (како лицемерно звуче онда поруке са сајта „Видовдан.орг“ које члановима стижу на мејл: „Пишите нам и контактирајте нас, предлажите, критикујте, подржите развој сајта видовдан.“). И некако ми дође милије и драже да будем у „уснулом племену“, него да тумарам као део „критичне масе“ оних који „имају храброст да делују на терену“ како би они „који овде пишу“ могли „да сазнају шта је потребно да би се заиста догодила промена“. „Елита 'пинк православних политичких аналитичара' управљача и храбри заморчићи на терену“ – занимљива тема за анализу.

Патриотизам без Православља (и правоживља), господо „пинк патриоте“, само је фирма на празном дућану! Српство без Православља (и правоживља), господо „пинк видовданци“, само је фирма на празном дућану!

А пошто изгарате од жеље да нешто мењате и поправљате, препоручујем вам да следећих неколико реченица научите напамет, примените их у пракси, па се тек онда јавите да саслушамо то што имате да кажете:

Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.

Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.

Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.

Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.

Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.

У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.

А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.

(Свети Владика Николај)

__________

* Покушао сам да се укључим у дискусију на „Видовдану“ како бих објаснио да се изругивачким називом „зурлоти“, којим домаћи екуменисти  називају истинске ревнитеље побожности, уствари изругују нечему што је у Православљу узвишено, пожељно, похвално, од самог нам Господа Исуса Христа, Светих Апостола и Светитеља посведочено. Реч зилот значи ревнитељ, а зилотизам је со сваке вере, огњена послушност речи Божјој, ако треба и до смрти, самопожртвовано и подвижничко стремљење ка Оцу Небеском“, како је предивно о томе говорио г. Родољуб Лазић у својој књизи „Нов(аторск)о богословље митрополита Зизијуласа“. Ево шта о зилотизму још каже господин Лазић:

 >>Ревност је храбра, борбена, неустрашива, она је та која узвукује: "Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем" (Рим 8,35-39). Такви су били сви Свети Цркве Христове. Нема ниједног међу њима који није био ревнитељ, ко није ходио уским, подвижничким путем, који води у живот вечни. Нови Завет позива и подстиче на ревност: "И начинивши бич од узица, изагна све из храма... и рече... ‘Не правите од дома Оца мога дом трговине’. А ученици се Његови сетише да је написано: ревност за дом Твој изједа ме" (Јн 2,15-17); "хвалим служење своје, не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих" (Рим 11,14); "У ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите" (Рим 12,11); "А ревнујте за веће дарове и показаћу вам још узвишенији пут" (1 Кор 12,31); "Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве" (1 Кор 14,12); "Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу..." (2 Кор 11,2); "А добро је ревновати свагда у добру" (Гал 4,18); "И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра" (1 Пт 3,13); "Имадох потребу да вам пишем, молећи да се борите за веру једанпут предану светима" (Јуда 1,З); "Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј и покај се" (Отк 3,19).<<

Последњи пут ажурирано ( петак, 04 фебруар 2011 )