В. Димитријевић: О протеклом Сабору РПЦркве
среда, 16 фебруар 2011

 Владимир Димитријевић

СА САБОР РУСКЕ ЦРКВЕ

СА Сабор РПЦ, који се почетком 2011. састао у Москви, донео је низ значајних докумената, међу којима је и изјава „О животу и проблемима малобројних домородачких народа“, као и: „Пракса изјава и деловања епископа, свештеника, монаха и мирјана у предизборним кампањама. Проблеми кандидовања свештеника на изборима“; „О мерама очувања спомена новомученика, исповедника и свих невино пострадалих од богобораца у годинама прогона“; „Друштвена делатност православних хришћана“; „О рукопологању безбрачних немонашких лица“; „Привремена одлука о материјалној и социјалној подршци свештеницима, служитељима Цркве и радницима религиозних организација РПЦ, као и члановима њихових породица“; „Одлука РПЦ према намерном јавном богохуљењу и клеветама против Цркве; „О начелима организовања социјалне делатности РПЦ“.

У документу „О питањима унутрашње и спољне делатности РПЦ“ има доста речи о унутрашњој организацији Руске Цркве, формирању црквеног судства, подизању образовног нивоа свештенства и монаштва, увођењу војног свештенства и предмета „Основе православне културе“ у школе Русије, итд.

Међу најважнијим одлукама је она о борби за право на приватност у доба електронских докумената: „Поводом многобројних обраћања верника, Сабор сматра неопходним покретање преговора са државним органима власти ради омогућавања добровољности коришћења средстава електронске идентификације грађана, међу којима су и универзалне електронске карте. Људи који их  не примају не смеју бити дискриминисани, између осталог ни приликом примања медицинских социлајних услуга“.

На конференцији за штампу после Сабора, одржаној у Храму Христа Спаситеља, говорили су митрополит казахстански Александар, протојереј Вселовод Чаплин (председник  Синодалног одсека за узајамне односе Цркве и друштва) и заменик отпраника послова Московске патријаршије игуман Сава (Тупунов).

Свештеник Вселовод Чаплин је истакао да се свештенство РПЦ и даље неће бавити политиком, нити учествовати као кандидати на изборима, осим на Украјини где је другачија ситуација (због борбе против русофобије). С обзиром да су клевета и богохуљење у друштву све присутнији, Руска Црква је дала предлог својим члановима како да се боре против ове појаве – од дијалога и полемике, до судских процеса против распиривања антирелигиозне мржње.

Што се тиче електронских карти, отац Вселовод је истакао да је то веома озбиљна тема, и да се „не сме карикирати“. Верујући су нарочито забринути прошлогодишњом уредбом власти у Русији о социјалном осигурању, која намеће обавезну електронску карту као полису медицинског осигурања. Црква је већ почела преговоре с државом тим поводом, а нарочито с Министарством здравља и социјалне заштите: „Мислим да ће се разговари наставити, мада неће бити лаки. Покушаћемо да уверимо државне органе да се према људима који одбијају обавезна електронска средства идентификације треба односити са одређеном пажњом и уважавањем њиховог става. Постоје људи који, из овог или оног разлога, ту карту никако неће узети, и сад је веома важно поставити ово питање, да се људи не би излагали дискриминацији, а нарочито да не би били стављени ван закона“.

Отац Сава (Тутунов) нагласио је да овогодишњи СА Сабор РПЦ није нарушио права аутономних Цркава у саставу Руске Православне Цркве, о чему су неки погрешно информисали јавност (Руска Црква има много аутономних Цркава у оквиру Московске патријаршије: од Украјинске, преко Руске Заграничне, до Јапанске).

Пошто се у јавности појавила вест да ће Руска Црква увести чин за самоубице (самоубиство је грех над гресима, осим у стању умног поремећаја), отац Сава је то демантовао, истакавши да се спрема молитва за родбину самоубица, који тугују после овог сташног чина својих блиских.

Велика пажња посвећена је и спомену пострадалих хришћана у доба безбожничке диктатуре. Наставиће се њихово црквено прослављање, писање житија и служби.

Једном речју, озбиљна Црква: Руска Православна Црква. А код нас? Србија гори, неко се чешља, а народ се крсти: не толико из религиозних разлога, колико у чуду.