Глас против прогона Грешног Милоја
петак, 25 фебруар 2011

Момир  Лазић, књижевник

Од грамате до изопштења

Живимо у Србији која је прихватила најтрагичнију и најистинитију реченицу великог руског писца Достојевског који је рекао:

 - Тамо где нема Бога све је дозвољено.

Они који су донели најстрашнију осуду Милоју Стевановићу да га изопште из Српске православне цркве (СПЦ), само зато што је своје имање уступио монасима рашко - призренске епархије, што је братску руку пружио владици Артемију, потврђују поразну чињеницу да су у Србији дошла последња времена. То је исти онај човек који је за своја доброчинства добио грамату патријарха Павла, одликовање епископа жичког Стефана, грамату, признање епископа жичког Хризостома и многа друга признања. Поделио је своје имање избеглицама из Хрватске и учинио толико добра само Богу знана и угодна.

Да ли ви који то чините чујете јецај и вапај јасеновачких мученика, њихова нарицања и крв која ври дубоко под земљом? Преко те крви они поручују:

- Не може папа у Србији, не екуменизму који разваљује капије СПЦ.

 Они монаси који су се нашли на имању Милоја Стевановића и владика Артемије који се обрео у  Љуљацима то добро знају.

Боже благи избави и помилуј душе затроване ватиканским "пламеном љубави".

Србијо часна буди уз Милоја.

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 фебруар 2011 )