Србија данас обележава национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног у усташкој Независној Држави Хрватској (НДХ) над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог светског рата.
Дан сећања на жртве геноцида у Србији се обележава 22. априла, на дан када су две групе заточеника 1945. године кренуле у пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац видевши да су почеле масовне ликвидације и затирање трагова злочина.
_______________
НАДМАШИЛИ НАЦИСТЕ - УБИЈАЊЕМ ДЕЦЕ
НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу.
Кроз логоре Сисак и Јастребарско је прошло 33.000 деце, а у њима скончало близу 20.000 малишана.
_____________
Од око 1.000 заточеника из логора број 3. у пробој је кренуло око 650, од којих је преживело 116, док је од 167 из "Кожаре", логора број 4, у пробоју успело 11. Био је то и почетак краја јасеновачког система логора смрти у којима је на најстрашније начине уморено више стотина хиљада људи.
НДХ су прогласиле усташе 10. априла 1941. под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије, а обухватала је Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем, територију са око 6,3 милиона становника, од којих су више од трећине били Срби.
______________
БАР 600.000 ЖРТАВА
Према Извештају државне Комисије ФНРЈ, за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника у НДХ је побијено 500.000 Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више хиљада антифашиста различитих националности, а Центар "Симон Визентал" говори о 600.000 уморених.
Да су те бројке најближе истини указује и немачки документ до кога је дошао шеф канцеларије за специјалне истраге Министарства правде САД Илаја Розенбаум у коме је наведено да је у Јасеновцу у првих годину и по дана усмрћено 200.000 људи.
______________
"Решење српског питања"
Државни програм за "решење српског питања" оствариван је по формули "трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити", коју је 11. јуна 1941. обелоданио усташки министар и хрватски књижевник Миле Будак.
Усташе је подржавала римокатоличка црква у Хрватској и највећи део клера са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцом на челу, која је прећутно одобравајући масовне злочине извршила покрштавање између 244.000 и 300.000 православаца.
Један вид организованог злочина, поред масовних јама и гробница, у хрватској држави били су концлогори од којих је највећи и настрашнији био Јасеновац, у свету познат и као "српски Аушвиц".
_____________
ПАПЕ, ЊИХОВ БОГ И СВЕТЕ УСТАШЕ
Надбискуп Степинац је за ратни злочин осуђен на 16 година робије, али казну није издржавао у затвору, већ је прогнан у родно место и после две године помилован, да би касније постао кардинал, а папа Јован Павле ИИ га је беатификовао.
Тај исти папа Јован Павле II, који је подржавао усташе, од 1. маја ове године биће слављен као светац...
Акције Ватикана у II светском рату бранио је и садашњи папа Бендикт XVI.
И независни експерти, као на пример Јулија Горин из САД-а, пружили су податке да је Ватикан подржавао усташе и покатоличења током II светског рата.
_______________
Јасеновац - "Сабирни и радни логор"
Јасеновачко губилиште основано је половином августа 1941. по замисли његовог заповедника Вјекослава Макса Лубурића и састојало се од пет великих и три мања логора, а простирало се на 210 квадратних километара. Већина логора била је у југозападној Славонији (Хрватска), док су с друге стране Саве (БиХ) била масовна стратишта, а на највећем у Доњој Градини процењује се да је усмрћено 366.000 људи.
Јасеновац је званично носио назив "Сабирни и радни логор", а у стварности је био логор за уништавање нехрвата у коме су једине убице биле хрватске усташе. Била је то фабрика смрти у којој су жртве убијане маљевима, ножевима, секирама, а лешеви спаљивани, бацани у Саву или затрпавани у масовне гробнице.
Јасеновац, сабирни и радни логор
На територији НДХ налазио се и логор "Старо сајмиште" у коме је живот изгубило преко 20.000 људи, а кроз њега прошло више десетина хиљада који су послати на пут без повратка у логоре Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у нацистичке логоре других земаља.
Заташкивање комуниста
На именословнику жртава Јасеновца пописано је близу 90.000 жртава, а тачан број није никад утврђен, јер је због политике помирења свих народа под паролом "братства и јединства" током владавине комуниста истина о размерама злочина хрватских усташа била непожељна.
Захваљујући томе, усташком поглавнику Анти Павелићу и већини одговорних из тадашње хрватске власти никада није суђено ни у одсуству, а злочин геноцида почињен у НДХ, остао је некажњен.
Они којима је суђено, нису одговарали за геноцид, већ за ратни злочин и злочин против цивилног становништва, попут усташког министра полиције Андрије Артуковића и заповедника Јасеновца Динка Шакића, који су осуђени у добокој старости тек 1986. и 1999. године.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/132521/Srbija-Dan-secanja-na-zrtve-genocida