"Политика": Пентагон ће бомбардовати хакере
четвртак, 02 јун 2011

По новој стратегији, компјутерска саботажа која д олази из иностранства биће сматрана „чином рата”

Вашингтон – Хакерски напад на компјутерске системе у САД биће убудуће сматран чином рата и Пентагон ће бити спреман да по потреби узврати и традиционалном војном силом, елементи су прве формалне сајбер-стратегије Америке,  чије је детаље, позивајући се на анонимне изворе, ексклузивно објавио јучерашњи „Волстрит џорнал”.

Нова стратегија, чији ће принципи, али не и детаљи, званично бити обелодањени идућег месеца, први је покушај да се активно предупређују све већи упади компјутерских провалника – хакера – у важне компјутерске системе, административне, корпорацијске и војне, што има потенцијал да изазове велике поремећаје и нанесе озбиљну штету.

Протеклих дана на удару је био „Локид Мартин”, један од великих лифераната напредне војне технологије за америчке оружане снаге. Напад је, како се саопштава, заустављен, али је сматран довољно важним и потенцијално опасним да је о томе брифован и председник Барак Обама.

Најава нове стратегије Пентагона свакако је у функцији упозорења, јер се полази од основаног уверења да велики хакерски напади на кључне компјутерске системе нису могући без неке врсте институционалне подршке држава из којих ти упади долазе.

„Ако ви оборите нашу електродистрибутивну мрежу, ми ћемо можда ударити ракетом по неком од димњака ваших електрана”, цитирао је „Џорнал” неименованог официра Пентагона.

Једна од највећих компјутерских провала у историји, достава дигиталних архива Пентагона и Стејт департмента организацији „Викиликс”, није међутим била дело спољног хакерског напада, неко унутрашња диверзија једног незадовољног америчког војника. То ипак не значи да државни системи нису стална мета хакера, који су досад највећи упад успели да изврше 2008, проваливши најмање у једну од супертајних мрежа америчке војске.

Најава званичне сајбер-стратегије, бар према ономе што је о њој свакако намерно процурило, не наговештава како ће она одговорити на нека деликатна питања, а пре свега на оно најважније: како, с обзиром на природу компјутерских мрежа, недвосмислено утврдити одакле напад долази. Друго је шта ће бити критеријуми на основу којих ће се закључити да је нанета штета „чин рата”, да би се оправдало узвраћање војним средствима.

Према ономе што наговештава најтиражнији амерички дневник (два милиона примерака), документ Пентагона има око 30 страна поверљивог и 12 јавног текста. Један од његових закључака јесте да је ратно право – низ уговора и конвенција које га чине – применљиво и на сајбер-простор. То се образлаже великом зависношћу ратне машинерије (не само америчке) од информатичких технологија, које су, уосталом, данас и кључни део економске инфраструктуре сваке земље.

Стратегија, како је описује „Волстрит џорнал”, указује и на неопходност да се америчка доктрина сајбер-ратовања синхронизује са савезничком, што је већ донекле инситуционализовано у НАТО-у, када је прошле године одлучено да ће сајбер-напад на једну чланицу пакта аутоматски покренути процедуру „заједничких консултација”. Такве ситуације досад није било.

Најаву нове стратегије за „Џорнал” је коментарисао ваздухопловни генерал и професор права да Дјук универзитету Чарлс Данлап, чије је мишљење да је „сајбер-напад у суштини подложан истим правилима као и сваки други, под условом да изазива исте последице”. „САД ће морати да (пре узвраћања) покажу да је сајбер-оружје произвело дејство исто као оно које би изазвао конвенционални напад.”

По Џејмсу Луису, стручњаку за компјутерску безбедност из Центра за стратешке и међународне студије, који је и саветник Обамине владе за ову област, разлог за узвраћање требало би да буду димензије штете – стварне или покушане – које изазива сајбер-напад. Ако би на пример компјутерска саботажа имала економски учинак упоредив са оним који би донела поморска блокада, то би био чин рата који оправдава узвраћање.

Чак и у случају да хакери нису део ратне машине неке државе, она ће, ако напад долази са њене територије, бити проглашена одговорном на сличан начин као што би била одговорна ако би са њеног тла био организован неки терористички напад. Паралела је уточиште које је талибански режим у Авганистану пружао Ал Каиди, што је био разлог за америчку интервенцију и окупацију ове земље после терористичке диверзије од 11. септембра 2001.

Најопаснија и још најконтроверзнија сајбер-диверзија данас је дејство вируса „стакснет” који је онеспособио компјутерски систем иранских нуклеарних постројења и успорио његово напредовање ка атомском оружју. Том вирусу се не зна порекло, али у оптицају су претпоставке да је дело Израела, коме су у том подухвату помогле САД.

Хакери су у последњих 30 дана успешно проваљивали у неколико корпорација, укључујући ту и јапански „Сони”, две највеће банке у Јужној Кореји, као и једну велику фирму која опслужује америчке корпорације.

Нападу на „Локид Мартин” овде је изазвао истинску узбуну, уз информацију да је штета која је том приликом нанета „сасвим мала”.

М. Мишић

објављено: 01.06.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Pentagon-ce-bombardovati-hakere.sr.html

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 02 јун 2011 )