Искрено веровах, поштовани читаоци Српске аналитике, да ћу након првог дела текста о мрачној улози Лејди Гаге као постмодерне „јахачице“ новог луциферијанског поретка, а ког написах пре неких годину дана, једном заувек и „закопати“ ову неугодну тему над којом се у Србији а и у ширим оквирима, све ово време надвија зид непристојне и неподношљиве тишине. Време које је прошло од писања првог дела до данас, показало (ми) је, не само да сам сулудо веровао да су тадашње песме, спотови и остала “ђаволска посла” ове директне изасланице пакла били последња реч „просветљених“ и палих, у чије име и за чији рачун дотична наступала, него и да сам био наиван када сам уопште могао и да помислим како не треба искључивати могућност да се и овакви отпадници Гагиног „калибра“ једном ипак призову давној изгубљеној памети и души, па можда и врате у наручје јединога Господа.Био сам у великој заблуди, признајем, и није ми први пут. Песма и спот под називом „Јуда“(„Јудас“), до краја су отворили карте којима играју „просветљени“, као суверени господари душе и тела Лејди Гаге, који су се, ако ћемо истини за вољу, сада већ толико осилили да, без проблема, отворено и славодобитно пљују у лице оном најчистијем делу, пре свега, христоликог човечанства.
У поређењу са свим досадашњим најпознатијим дубоко симболичним музичко – сценским остварењима ове америчке „уметнице“ („Bad romance“, „Alejandro“, „Paparazzi“, “Poker face”, „Born this way“…), о чему сам нешто више писао у првом делу, „Јуда“ је засигурно заједнички именитељ свих претходних Гагиних песама и спотова, и несумњиво најмрачнија од свих порука коју су они који манипулишу Лејди Гагом и њеним „стваралаштвом“ могли да пошаљу човечанству. Након преслушавања ове песме и гледања пропратног спота (а који ће појединци окарактерисати као несвакидашњу форму „уметничког изражавања“), немогуће је остати равнодушан – а усудићу се да кажем – и незабринут због све јасније намере остварења давно пројектоване визије „палог света“, у који нас полако и преварно, кроз музичко – филмску индустрију, уводе глобални ловци на људске душе. Утабавајући, на тај начин, пут за коначно зацарење и апсолутну земаљску власт њиховог „великог“ доносиоца „светлости“.
Иначе, сама Лејди Гага је, доста времена пре него што је мрачни пројекат под називом „Јуда“ видео светлост дана, најављивала како има у плану „да свету понуди нову верзију Библије“, тј. своје „виђење“ библијских догађаја, показаће се на крају, у јасном настојању да сруши званично хришћанско (а нас у овом случају занима превасходно православно) учење и све темеље на којима је почивала Црква готово два пуна миленијума. Наравно, није потребно бити превише паметан или информисан, како би се извео посве једноставан закључак, да накарадне маскоте каква је Лејди Гага (и њој слични/е), индивидуално немају ни интелектуалног нити духовног капацитета за било шта суштински креативно, а камоли за тако велик „залогај“, какав би био, о лудости, “рушење” Божије Речи. На другу страну допуштење и безгранично милосрђе Господа, па Дозвољава свакојаким двоношцима да ходају Његовом творевином званом планета Земља. Опет, Гаги је, као робињи контроле ума (о чему ће бити речено нешто више у редовима који следе) намењено да се кези, вришти, сквичи, лаје и да углавном изиграва корисну будалу и тако испуњава за њу ипак недокучиве намере њених власника програмера (хендлера). Јасно је да текст за песму „Јуда“ и читава сценографија истоименог спота, нису тек само хир или тренутак ингениозности једне, ипак руку на срце, исподпросечне певаљке, него лукаво испланиран и прецизно темпиран атак закулисног луциферијанског менаџмента на божанску природу човека и покушај обесмишљавања (за нас Православне хришћане) пресудног значаја и улоге коју Господ има у уређењу земаљског поретка ствари, а о чему, за оног ко има очи да види, најбоље сведочи Свето Писмо.
Лејди Гага као Марија Магдалена у споту “Јуда” са неизоставним и препознатљивим “рукописом” илумината – “Свевидећим оком”
Реч је о мултидимензионалном, мрежном нападу који се одвија и који ће се у све смутнијим временима која нам предстоје, одвијати практично у свим сферама човековог живота. Познато је да филмска и музичка индустрија, та својеврсна наднационална суперкорпорација врхунског шоу бизниса, у овом тренутку представљају најефикасније средство за презентацију алтернативних „истина“ о Богу и духовности уопште. Хришћанство, а пре свега изворно Православно учење, је у том погледу, прво на удару, што је и разумљиво, с обзиром да својом чистотом и неукаљаношћу, те бескомпромисном опредељеношћу ка Царству Небеском једино смело прстом упире и разоткрива сву нагост, палост и накарадност надолазећег глобалног луциферијанског поретка. Поретка, чији су целокупни ресурси, а у циљу остварења недосањаног сна и идеала о успостављању једне светске владе са једном (антихристовом) црквом у средишту, ангажовани превасходно на разводњавању, релативизацији и у крајњем циљу – обезбожењу изворног хришћанског (православног) учења. Зато, темеље антихристове религије будућности не треба тражити у неким новим формама духовности или пак у отвореном сатанизму, већ управо у палом, измењеном и саобразно савременим „потребама“ човека прилагодљивом и „флексибилном“ хришћанству, чије учење ће свако моћи да тумачи, верски практикује, па и допуњава по неком свом сопственом „виђењу“. Такво хришћанство, постаће одличан параван и маска за оно, што само формално неће бити називано сатанизмом.
Индустрија глобалног шоу бизниса у садејству са најутицајнијим глобалним корпоративним медијима свакодневно, неуморно ради на релативизацији и саблажњавају хришћана и управо је терен за манипулацију људским душама у овој сфери – где су медији ти којима је поверено искључиво право и слобода да „пресуђују“ шта је истинито а шта није, шта је Божија Реч а шта није – неслућено широк и бесповратно погубан.
Управо у контексту свега горе наведеног треба посматрати и ново остварење Лејди Гаге, под називом „Јуда“, где је приметно настојање да се библијски развој догађаја „умије“ и прилагоди механизмима, којима се владајућа луциферијанска клика користи у тежњи за духовним пробољавањем човечанства.
Ипак, о самој песми “Јуда” и споту који ју прати, нешто више у наредном наставку…
(Овде можете да прочитате први део текста)