Објављујући интервју који је, као и много пута до сада, дат из перспективе „округло па на ћоше“, без јасног исповедања православног става, ми то ипак чинимо да би смо послали поруку охрабрења нашем народу, чији су правоверни епископи на СА Сабору СПЦ пружили одлучан отпор настојањима неких из епископата СПЦ да се папа позове у Ниш 2013.
Позив за долазак римског папе од стране СПЦ није само опсесија новинара, него би био сами чин капитулације пред човеком који се као свецу клања инспиратору усташких џелата Алојзију Степинцу. Такође, прича о томе како ћемо у Нишу нешто рећи инославнима, после чега ће они кренути ка Православљу, не би прошла ни у дечјем забавишту, а камоли у предшколском: јер јерес не потиче од слабости, него од упорства воље (Свети ава Агатон). Иноверни одлично знају да је Православље Црква, али их гордост спречава да се смире пред Истином која је Христос и одрекну се својих заблуда и земаљске моћи. Зар би папа после толико пљачкашких крсташких похода, моћи и власти коју има, икада пристао да се тога одрекне и да постане само „први међу једнакима“? Зар би протестанти, раздробљени у преко 20 хиљада секти, икада пристали да буду смерни ученици Апостола, а не самозвани учитељи космоса и шире?
Екуменизам је већ прокоментарисао један од јунака „Горског вијенца“, а поводом разговора владике Данила са потурицама: „Кад ме пита жена ђе сам био, рећи ћу јој да сам со сијао.“ Екуменски сусрети, па међу њима и онај у Нишу, који је више комерцијално-трговачки подухват и ругање хришћанским симболима, него било шта друго, су управо то - сејање соли. Али из те сетве, нићи ће олуја која ће све нас одувати, ако се не покајемо и не вратимо непатвореном учењу Цркве од Истока.
Као што се и НАТО ране не могу излечити било каквим замисливим леком (20 хиљада људи годишње умире у Србији од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом), тако се Јасеновац не може пребрисати гумицом тзв. „екуменске љубави“: мртви нам то не би опростили! А за њих Јован Дучић каже да мртви на крају „извојевају велику правду“.
Уредништво
+++
Патријарх Иринеј: Косово је слика времена
Патријарх о конвенцији НАТО, прослави Миланског едикта и страдању Срба: Тешко је прихватити неког ко нам је нанео дубоке ране и отворио старе
КУРШУМЛИЈА - Тешко је прихватити некога ко је до јуче био љути непријатељ, који нам је оставио тешке ране, на народном бићу, нашој економији.
Овим речима је српски патријарх Иринеј, у уторак, током посете куршумлијском крају, одговорио на питање "Новости" да ли је одржавање конвенције НАТО у Београду примерено са становишта СПЦ.
Констатујући да се СПЦ овим питањем није бавила већ да је исказао своје лично мишљење, патријарх је нагласио да се рана коју је поменута организација нанела нашем народу можда може залечити, али да не зна постоји ли лек који је погодан за ту рану.
На питање у вези са организовањем прославе Миланског едикта 2013. године у Нишу, односно на који се начин организовала СПЦ и хоће ли и папа бити позван на овај догађај, патријарх је рекао да је жеља СПЦ била да тој јубиларној прослави Миланског едикта происуствују представници свих признатих црква, али да су присутни и неки проблеми.
- Нажалост, српски и хрватски народ доживео је велике трагедије не тако давно, још су свеже ране, свежи су гробови. Стање из Другог светског рата обновљено је и у нашем времену, тако да имамо присутан велики број избеглица из Хрватске и тих крајева... Наше мишљење је да треба учинити да се све разлике и препреке на неки начин превазиђу, јер контакти и сусрети неће донети никакво зло, али такво мишљење не деле сви код нас.
- Ми имамо и зилоте који су наводно мотивисани неким чувањем православља, што је све скупа проблематично. Не бих желео да створимо неки нови раздор и неке нове моменте који би нас удаљили једне од других, али настојаћемо да то буде на најбољи начин - одговорио је Његова светост патријарх Иринеј на питање шта спречава СПЦ да позове папу на прославу Миланског едикта у Нишу.
Упитан да прокоментарише недавно скрнављење цркве Самодреже код Вучитрна, партијарх Иринеј је рекао да - нема коментара.
- Нажалост, та црква и цркве уопште, па и ми, као српски народ, сметамо неком на Косову и, што је још трагичније, мишљење једне групе, једног народа, прихваћено је у свету, и учињено оно што се чини. Ипак, историја још није завршена, а како ће се то завршити видећемо... Нажалост, Косово је страдало више него икад у историји у овом времену демократије и хуманизма, што све укупно даје тужну и ружну слику и Косова и нашега времена - истакао је партијарх, подсећајући да већина порушених светиња на Космету још није обновљена, баш као и порушени и спаљени домови нашег народа.
ЛИЧНА ЖЕЉА
- Моја лична жеља је да на том догађају представници цркава, који ће се сусрести лично, баце поглед на историју и прошлост хришћанства и да виде и сагледају шта је било вредно и значајно, односно, да се тим поводом окрену можда новој историји хришћанства и европске културе - рекао је српски партијарх, износећи став да су многи новинари просто опседнути папом.