Одговорност за будућност човечанства лежи на лидерима религиозних конфесија, а не на политичарима. Ево зашто све цркве света треба заједно да решавају актуалне проблеме. До таквог закључка дошли су учесници заседања Европског савета религиозних лидера. Представници конфесија окупили су се ових дана у Москви, како би израдили јединствени механизам борбе против изазова савременог света.
Европски савет религизоних лидера релативно је млада организација. Она је била формирана 2002. године у оквиру УН. Савет обједињује јевреје, хришћане, муслимане, будисте, представнике других религија. Први пут ова организација одржава састанак у Москви. За нас је врло значајно то што смо сви присутни овде, у храму Христа Спаса. Видимо препород и јако руско православље, чији глас слушамо – истакао је поглавар Лутеранске цркве Норвешке, епископ Осла Гунар Столсет.
Ова величанствена црква је споменик фундаменталној духовности Русије, која је окренула нову станицу не само руског православља, већ и читаве нације. Звук њених звона данас се чује чак на Црвеном тргу, који је низ година сматран симболом атеизма. Видимо како се данас Русија поново окреће Богу, сваке године јачајући своју веру.
Нису случајно главне теме заседања питања права и слобода савременог човека, очувања религиозних вредности. Већ неколико година Московска патријаршија активно разматра ове проблеме, позивајући конфесије на активнији дијалог. Руска црква има велико искуство осмишљавања тих тема и она може да га подели са другим конфесијама, уверен је Патријарх Московски и све Русије Кирил.
2008. године наша црква је усвојила документ који се назива Основи учења о слободи, достојанству и људским правима. Главни узрок разраде овог документа је наша забринутост због развоја концепције људских права и права уопште у таквом правцу који искључује очување њихове везе са моралном одговорношћу. Губитак органског јединства између права и морала објашњава се моралном кризом, која је наших дана дотакла све сфере људског друштва како у Европи, тако и у читавом свету.
Учесници дискусије говоре о томе да у савременој свести преовладавају искушења материјалног света, потрошачки однос. Све то рађа лојалне вредности, које понекада покушавају да се представе као праве: хомосексуални бракови, увећање броја абортуса, покушај увођења еутаназије.
Лидери конфесија треба заједно да изјаве неопходност очувања религиозног морала, иначе свет може да заборави на веру и духовност, наставља патријарх Кирил.
Духовно самоуништење раскида везу људи са њиховим религиозним наслеђем, поставивши у опасност читаву европску цивилизацију. Рушимо везу са изворима, са базичним идејама, на којима се заснивала читава европска цивилизација и читава култура. Наравно, ову идеју данас не можемо да понудимо верницима. Али у крајњој линији у религиозним заједницама морамо да очувамо идеју неприкосновености базичних вредности.
Поглавар РПЦ изразио је наду да ће рад Савета религиозних лидера помоћи друштву да се обогати религиозним вредностима. Јер управо они у току два века утврђивали су моралне норме и законе.