Поглавар РПЦ данас, 26. јула, започео је посту Кијеву. Већ неколико година у Русији, Белорусији и у Украјини обележавају Дан Крштавања Русије 28. јули – у знак сећања на кнеза Владимира, који је крстио Кијевску Русију. Аналитичари су уверени да ће актуални долазак патријарха Кирила украјинским верницима не само ојачати јединство Руске цркве у републици, али и ојачати православну веру на читавом постсовјетском простору.
Почев од свог доласка на патријаршијски престо 2009. године, московски пастир сваке године посећивао је Украјину крајем јула. Циљ посета је да се превлда постојећи унутарцрковни раскол и да се покаже верницима да Руско православље мисли на њих и да је спремно да их подржи у борби за црквено јединство.
Ове године, када су се страсти око раскола мало смириле више нема отвореног сукоба и означена је очигледна тенденција повратка раскољника у токове канонске цркве – Украјинске православне цркве Московске патријаршије, тако да ће посета патријарха Кирила бити кратка – свега три дна.
У плану московског пастира је и комуникација са учесницима грандиозног ходочашћа Свете лавре Русије православне. Ходочашће народа три братске републике – Русије, Украјине и Белорусије, стартовало је 18. јула у Москви и у дане посете поглавара РПЦ стићи ће у Кијев.
Сама реч јединство, када се користи у погледу три братска народа, често изазива разне политичке коментаре и ти коментари бивају неправедни, глупи, сурови и опасни. У чему се састоји наше јединство и постоји ли такво јединство? Свеодочимо да такво јединство постоји, и оно је рођено у тренутку зачетка нашег заједничког дома – Свете Русије. То је јединство Кијевске купељи Крштења, када је свети благоверни и равноапостолни кнез Владимир, крстивши Русију, положио самим тим основе бића хришћанске државе – мултинационалне, са разним племенима, али обједињене вером и у то време једним језиком.
У Кијеву је планиран сусрет Патријарха Московског и све Русије Кирила са Католикосом све Грузије Илијом Другим. Није тајна да због политичких неслагања псоле војног конфликта Грузије и Јужне Осетије односи међу Црквама постали су помало напети. Уље на ватру су додали и абхаски јерарси: де-факто Абхазија је практично изашла ван јурисдикције Грузијске православне цркве. Патријарси Кирил и Илија Други не само да ће размотрити савремено стање Цркава, већ ће и израдити механизме превладавања неразумевања и јачања пријатељских веза међу православним народима Кавкаског региона.
Без обзира на дуготрајни политички суоб, поглавари руске и грузијске цркве имају тесне односе, свим силама теже да очувају и развијају односе не само међу народима две земље, већ и међу православним верницима читавог постсовјетског простора.