Председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије тврди да Свеправославни Сабор неће укинути постове, неће увести жењени епископат, неће признати власт римског папе над Православном Црквом и неће потписати унију с римокатолицима...
Митрополит Иларион је 2. новембра посетио Санктпетербуршку православну Духовну академију, којом приликом му је Научни савет Академије, за његове многобројне богословске радове и широку научно-богословску активност, доделио титулу почасног доктора. После уручивања крста и дипломе доктора богословља, Митрополит је одржао предавање које је посветио успомени на митрополита Никодима (Ротова).
„Желео бих данас да вам говорим о историји предсаборског процеса и о томе шта можемо да очекујемо од Свеправославног Сабора, ако се он одржи. Последњих година се о припреми Светог и Великог Сабора активно расправља у штампи, а нарочито на интернету. Упркос чињеници да се у доступним изворима може наћи много информација о томе која се питања разматрају у предсаборском процесу, како тече ова дискусија и какви су њени резултати, тема о којој говоримо још није довољно позната не само широј јавности, већ ни академским црквеним круговима. Зато сам сматрао важним да ову тему дотакнем данас, поготово што је предсаборски процес поприлично узнапредовао, и што је перспектива скорог сазива Сабора Православне Цркве сасвим реална“, рекао је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије митрополит Иларион Алфејев.
„С темом припреме Светог и Великог Сабора повезане су данас многе недоумице, а понекад и директне спекулације у одређеним круговима. У неким маргиналним медијима тренутно се води кампања против сазива Сабора. Постоје интернет сајтови који шире дезинформације о питањима везаним за предсаборски процес. Речи Светих Отаца, које су изговорене некада и другим поводима, извлаче се из контекста и цитирају. Идентичне методе се користе и у неким анонимним листићима, који се с времена на време деле у нашим храмовима, у којима се перспектива сазива Сабора приказује као нешто застрашујуће. Понекад се чују и позиви за потпуни прекид општења за другим Помесним Црквама. Верници се плаше тиме да ће будући Сабор бити „антихристов“, јер ће се на њему, наводно, донети одлуке које су у супротности са учењем Цркве, са Њеним догматима, канонима и правилима: увешће се жењени епископат, укинути постови, подриће се сами темељи вере. У таквој ситуацији православним хришћанима не остаје ништа друго, него да прескоче ограду „званичне“ Цркве и потраже друге путеве спасења. Таква расуђивања не само да су без основа, већ сведоче о незнању или о намерно погрешном тумачењу историјских чињеница и црквене традиције од стране оних који их пласирају“, сматра митрополит Иларион.
Он је, такође, истакао да је на „Првој предсаборској конференицији, одржаној од 21-28. новембра 1976. године у Шамбезију, списак тема које ће се разматрати на Сабору сведен на десет најактуелнијих: 1) дијаспора; 2) питање аутокефалије и начина њеног проглашења; 3) аутономија и њено проглашење; 4) диптиси (правила узајамног признавања помесних цркава- прим. „Борба за веру“); 5) календарско питање; 6) препреке за закључење брака; 7) унификација црквених наредби о посту; 8) однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету; 9) Православље и екуменистички покрет; 10) допринос Православних Цркава победи хришћанских идеала мира, слободе, братства и љубави међу народима и елиминисању расне дискриминације.
Уверавам све оне који су неповерљиви, да тај Сабор неће бити Осми Васељенски, да неће укидати и преиспитивати одлуке Седам Васељенских Сабора. Тај Сабор неће укинути постове, неће увести жењени епископат, неће разрешити другобрачност свештенства, неће признати власт римског папе над Православним Црквама, неће потписати унију с римокатолицима, једном речју - неће учинити ништа од онога чега се данас плаше неки „бранитељи Православља“ – пројавитељи ревности не по разуму. А ако би на том Сабору било нечега што је противно духу и слову Седам Васељенских Сабора, противно Предању Православне Цркве, не дај Боже, Руска Црква га неће ни признати ни прихватити, као што је то било с Фераро-Флорентинским Сабором 1441.године. Верујем да ни друге Помесне Православне Цркве неће, у том случају, признати такав Сабор“, изразио је своје уверење митрополит Иларион.
По материјалу са "Руске народне линије" приредило
Уредништво "Борбе за веру"