БОРБА ЗА ВЕРУ - Зашто је смењен вероучитељ Драган Радојчин

У цењеном листу “Политика“ од 19. октобра текуће године, објављен је интервју М. Пешића са викарним епископом хвостанским господином Атанасијем Ракитом под називом ”Будући официри воле веронауку “. Одговарајући на питања вашег новинара, епископ је грубо обмануо јавност, износећи полуистине и неистине а тичу се предмета Верска настава (Веронаука).

Најпре није тачна констатација да међу београдским ученицима не опада интeресовање за похађање веронауке. Разлог опадању није свакако атеистичко или било какво друго убеђење ученика, већ програм који се спроводи а који није у складу са учењем Православне Цркве (базира се на јеретичким ставовима епископа браничевског Игњатија и његовог ментора митрополита пергамског Јована Зизиуласа), а који спроводе опет за тај програм квалификована лица која најчешће низу познаваоци теологије, већ филозофи, психолози, социолози, дизајнери, недипломирани студенти, па чак и вечити студенти.

Осврћући се на закључак Комисије за верску наставу Владе Србије да сви вероучитељи до 2011. године морају имати факултетску диплому, владика је још једну неистину изрекао тврдећи да је на почетку увођења овог предмета услов била диплома Богословског института. Када и где је то прецизирано и у ком закону?

Такође је неистинита и тврдња да у архиепископији београдско – карловачкој православни вероучитељи углавном имају завршен факултет. Горе наведеном примеру могли би додати бројна имена и презимена лица која овај предмет предају а немају никакав факултет.

Даље у тексту владика напомиње како између веронауке и грађанског васпитања не би требало да буде неспоразума. Па преосвећени Владико, управо сте Ви тај који уводите неспоразуме и идеолошки наступате. На вероучитеље сте вршили притисак да што више деце врбују за веронауку. Онима који ово не би испоштовали претили сте смањивањем плате, сменама и отказима.

У гимназији у којој сам предавао се најбоље видела ваша толеранција према Грађанском васпитању. Особа која је пре мене предавала, филозоф по занимању, ученике је делила и по верској и по политичкој основи. Као заслугу за ово дело, дотичну особу сте унапредили, а мене који сам тај ланац покушао и успео да покидам, и успоставим толеранцију на највишем нивоу не одступајући од Православне вере, без икаквог објашњења и одлуке, усменим декретом сменили и преко ваших експонената (свештеник Александар Ђаковац) поручили да сам неподобан и неадекватан за вероучитеља у Математичкој Гимназији, иако сам завршио петогодишњу Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.

О непотизму (блиске рођачке и кумовске везе) који влада у архиепископији, а посебно је изражен у Одбору за верску наставу да и не говорим...

Веронауку као предмет урушавате Ви, и Вама слични, и једини ће те бити кривци ако овај предмет постане факултативан 2010. године.

Драган Радојчин, дипломирани теолог и бивши вероучитељ

Узрок мом смењивању лежи управо у сведочењу Православне вере у једној неправославној гимназији, где се свака реч и дело мери законом. Као вероучитељ трудио сам се да на најбољи могући начин изразим истину наше вере, увек сведочећи да је једино она исправна, али уз вид толеранције или боље рећи икономије према иномислећим ученицима или колегама у школи. Наравно, ово никако не значи да сам ширио екуменизам као идеју или био присталица истог, иако читалац писма можда тако нешто може наслутити.

Писмо је била реакција на интервју епископа Атанасија Раките. Јер поред мноштва неутемељених оптужби, увек усмено изречених на мој рад, ишла је и оптужба дас сам нетолерантан и стога имам мало ученика на веронауци, па ме зато смењују...

Истина је свакако другачија. Наиме, својим сведочењем сам допринео да су и ученици са грађанског васпитања радо долазили на моје часове, а са колегама који предају овај предмет успео сам да организујем поклоничко путовање манастирима Сремске епархије, што је Одбор означио као неканонско дело (као да Сремска епархија није део СПЦ или је ипак у питању ревнитељски став епископа сремског Василија, па је то засметало...)

Колегу кога помињем, а који је пре мене предавао, као васпитаник Хришћанског културног центра (читај Центра за разарање Православне вере), ширио је разне јереси и у њима утврђивао ученике у школи. Тако су ученици научили да Православна Црква признаје две свете тајне : Крштење и Причешће; догматко учење се базирало на Јовану Зизиуласу и Игњатију Мидићу; проповедао се лажни патриотизам и национализам без икаквог утемељења у Светосављу (теолози би рекли етнофилетистичка јерес).

Све то поменути епископ није хтео или желео да види иако сам га у својим извештајима о таквим појавама редовно обавештавао.

Иначе мојој смени је претходила и забрана објављивања мога чланка ЕВХАРИСТИЈА И ОПРАШТАЊЕ ГРЕХОВА (у часопису вероучитеља архиепископије београдско - карловачке ПРАВОСЛАВНИ КАТИХЕТА) у коме сам критиковао праксу изостављања Свете тајне Исповести пре Причешћа. Тада ми је први пут усмено поручено преко оца Драгомира Санда, иначе једног од чланова Одбора за верску наставу, да није моје да се бавим теологијом.

Колега који ме је наследио у школи је поново увео Зизиуласову догматику, посебно ставке о души која је смртна јер је створена и Адаму који би умро и да није сагрешио јер је створен.(Сиц.!!!)

Дакле, смењен сам изненада дан пред почетак школске године, без икаквог покренутог поступка, или некаквог саслушања пред Одбором. Тренутно сам без посла; никакво решење о престанку радног односа или смене од стране Архиепископије Београдско - Карловачке до данас нисам добио. Епископ Атанасије Ракита је одбио да сазове седницу Одбора поводом мог случаја, иако сам му приговор на моју противзакониту смену писмено упутио. Поручио ми је преко свештеника Александра Ђаковца (такође члан Одбора и инспектор за спровођење Верске наставе у Архиепископији) да као епископ није у обавези ни по једном канону да ми образлаже своју одлуку, те да једноставно нисам подобан и адекватан за вероучитеља у Математичкој гимназији.