Историја чиповања компаније
Applied Digital Solutions
За имплантацију чипова у људско тело прва се заинтересовала компанија Applied Digital Solutions (ADS), која је још 1999. године купила корпорацију Digital Angel („Дигитални анђео“) и њен огранак VeriChip.
Као првобитни циљ имлантације наведено је чување „личних здравствених података“, али је као следећи корак планирано коришћење чипова уместо идентификационих докумената. Америчка компанија ADS (главно седиште у Палм Бичу на Флориди), намеравала је да прве чипове тестира на становницима Јужне Америке и Европе. Чипови би били уграђени пацијентима којима су пресађени органи (који морају бити под непрекидним надзором лекара) и криминалцима. Но, пошто је отпор друштва микрочиповању људи тада био јак, компанија је почела производњу замене за VeriChip – спољашњи уређај у облику наруквице или ручног сата, који емитује информацију о локацији на којој се власник наруквице налази.
Међутим, после 11. септембра 2001. године ситуација се радикално променила. Настала атмосфера свеопштег страха од тероризма, избацила је у први план проблем личне сигурности. Сада је већ јавност била благонаклонија према активностима ADS-а, а администрација САД је помогла да се створи погодна правна ситуација око чипова за имплантацију. И компанија је отпочела продају својих производа за имплантацију у људско тело. Иако они садрже само јединствени идентификациони број човека, компанија је представљала свој производ као медицинску помоћ. Притом је FDA (Food and Drug Administration) – америчка Управа за контролу квалитета намирница и лекова, која је обавезна да контролише све имлантанте, изјавила да пошто чип нема везе с медицином, већ се користи у циљу „безбедности, финансијске и личне идентификације“, његову дистрибуцију Управа не контролише и не регулише, ослобађајући VeriChip сертификације. Касније је, међутим, FDA издала дозволу за коришћење чипова у болничкој пракси. Ако, на пример, здравствени органи САД сматрају да је човеку за лечење потребно преписати микрочип, они то могу учинити с пуним правом.
2002. године су по први пут једној америчкој породици уграђени чипови компаније ADS, који су садржавали број телефона и информације о дотадашњем лечењу. Данас сваки Американац може да угради себи VeriChip по цени од 200 долара, плативши притом још 10 долара за одржавање записа у бази података. 2003. године отпочела је чипизација Мексика, где већ постоји више од 10 хиљада људи са уграђеним чиповима. 2004. године микрочипови за идентификацију били су имплантирани државном тужиоцу Мексика Рафаелу Маседу де ла Конча (Rafael Macedo de la Concha) и групи од 160 радника тужилаштва. У циљу „безбедности“ микрочипове имлантирају богати Бразилци („У Бразилу сада, ако немаш чип, ти ниси милионер“, - сматрају они). 
Тренутно постоји више од 10 типова чипова-имлантаната, који се користе за контролу приступа, подизање плате, идентификацију личности. Последњих година су, такође, развијени нови типови био-чипова, који осим идентификационих и медицинских функција могу да обављају и друге – све до промене понашања и контроле емоција њихових власника. Они делују као својеврсна унутрашња акупунктура, утичући на повећано или смањено лучења хормона појединих органа. Тако, на пример, повећавајући лучење адреналина, био-чипови могу помоћи војницима да постигну стање потпуног одсуства страха. Говори се да због тога од прошле године компанија VeriChip води преговоре са министарством одбране САД о замени металних плочица RFID-налепницама1 (RFID је скраћеница за Радио Фреквентну ИДентификацију – нап. „Борба за веру“). Истраживачи указују да ће америчка војска, ако се ти преговори успешно окончају, добити војнике-киборге2.
О смислу чипизације посебно се красноречиво говори у документу Европске Уније, усвојеном у марту 2005. године. То је закључак № 20 Европске групе за етику у науци и новим технологијама, у чијем петом параграфу пише: „Савремено друштво је суочено с променама – којима је неопходно подвргнути људску природу. У наредној фази прогреса, као резултат праћења помоћу видеоназора и биометрије, а такође и посредством различитих електронских уређаја уграђених у људско тело - поткожних чипова и смарт-налепница, индивидуе ће се изменити до таквог степена, да ће се све више и више претварати у „мрежне личности“. Они треба перманетно да имају могућност да с времена на време емитују и примају сигнале, како би се пратило и оцењивало њихово кретање, њихове навике и контакти. Ово треба да промени значење и суштину човекове слободе. Притом ће се изменити сам појам људског достојанства. Нека нарушавања основних, природних права личности, која се догађају услед трансформације тела, не умањују њено достојанство, а такође ни њена уставна права и слободе“.
План је да се добије послушна, у потпуности контролисана - „мрежна“ људска "био-маса". Претпоставља се да ће се тај процес одвијати у две фазе: у првој фази имплантација ће бити добровољна; у другој – како се о томе говори у једном од саопштења Френклиновог Центра за правне студије, „после упознавања с процедуром и са њеним преимућствима, биће могућ прелазак на обавезну имплантацију“. Пошто се тренутно чипизација још увек налази у „добровољној“ фази, ради њеног убрзања већ у блиској будућности може бити покренут следећи терористички талас.
По материјалу са "earth-chronicles"
приредило Уредништво „Борбе за веру“
________________
1Нова генерација „паметних“ (смарт) налепница опремљена је RFID технологијом и надилази нека ограничења традиционалног бар-кода. Интегрисани електронички склоп садржи дигиталну меморију и може бити програмиран или ре-програмиран коришћењем радио-таласа. Транспондери могу имати различите капацитете меморије, способности "писања и читања", изворе енергије, разне радне фреквенције – нап. „Борба за веру“.
2Реч „киборг“ је искована 1960. године од стране двојице научника NASA (америчка Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања). Киборг је скраћеница од „кибернетички организам“ и означава хрибрид човека и машине – нап. „Борба за веру“.
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: