СНИМАК СРПСКЕ СВАДБЕ СТАР 105 ГОДИНА
"Једна сеоска српска свадба", први српски етнолошко-документарни филм снимљен у селу Мајдево код Крушевца давне 1911. године
Сниматељ: Луј де Бери
Продуцент: Светозар Боторић
Приказује: Југословенска кинотека и Аустријски филмски архив из Беча
Земља порекла: Краљевина Србија
Година: 1911.
...
У селу Мајдеву код Крушевца, 28. августа 1911. узели су се Драгутин Тодорић и Бранка Минић. Домаћин свадбе њен стриц поп Михајло Минић (1864-1925), био је дугогодишњи посланик владајуће Радикалне странке. Међу три стотине званица били су присутни: сељаци, грађани, интелектуалци, књижевници, београдски политичари... Тада је снимљен први српски етнолошки филм.
У своју кућу, поп Минић је примао најугледније госте политичког живота Србије, а међу њима су били Петар Мркоњић, будући Краљ Петар I Карађорђевић, престолонаследник Александар Карађорђевић и припадници Пашићеве Радикалне странке. Поп Минић је у њој пружио уточиште кнежевићу Петру Карађорђевићу који се три месеца скривао у подруму ове раскошне куће од Обреновића који су тада били на власти...
Када је српска војска 1915. године почела да се повлачи према Албанији, Краљ Петар је прошао кроз Мајдево, заглавио се у Јанковој клисури а неколицина војника била је стационирана у кући Минића. Они су, у бесу, запалили кућу, нагореле књиге из библиотeке ове куће која је бројала 3000 књига, користили су за печење ракије. Једино је, после пожара, сачувано нагорело Свето Писмо и још неколико предмета да би, након рата, 1918. године, по повратку попа Минића и браће са Солунског фронта, кућа била обновљена.
На свадби је било двестотинак званица, међу којима су били и истакнути радикали Настас Петровић и Светозар Боторић, породични пријатељ, хотелијер и човек који је био најзаслужнији за долазак Луја Питролфа де Берија у Србију, професионалног сниматеља и творца овог филма. Он је уснимио све битне моменте свадбе - од извођења младе из куће, преко поворке до мајдевске цркве Свете Петке и повратка кући, до ручка за 300 званица на пропланку пред кућом, и народног весеља на крају.
Извор: Фејсбук профил “Краљевина Србија – Крушевац“