О. Георгије Правдољубов: Ко воли Цара и Русију, тај воли и Бога (интервју)
понедељак, 27 фебруар 2012

 Свештеник Георгије Правдољубов о православној монархији и демократији, о доласку руског Цара, о прстену који је Цар Николај II поклонио лекару Србину који је помогао царици приликом порођаја (податак до сада непознат), литургијским новотаријама и расколу, о сатанским плановима за уништење Русије, тренутној политичкој ситуацији у Русији и њеној будућности, о уздању једино у Бога...

+++

Свештеник Георгије Правдољубов већ је познат читаоцима „Православног Крста“. У броју 39 објављен је чланак на тему верности заветима Светих Отаца и пребивања у истини Православља у наше време, када се у црквеном животу појављују различите новотарије.

Једна од таквих новотарија јесте и мишљење (које постоји, на жалост, чак и у званичним документима, између осталог и у документу „Основи социјалне концепције РПЦ“), да за православног човека није важан облик владавине у земљи. Из светоотачких дела и историјских примера, подједнако је познато да то није тако: хришћанин, тим пре пастир, не може бити равнодушан према судбини Отачаства. Зато смо замолили оца Георгија да подели са нама своје виђење сложене политичке ситуације у Русији, а такође да одговори на нека питања наших читалаца, у којима они изражавају своје недоумице.

-Оче Георгије, какав је Ваш однос према демократији? Може ли православан човек да подржава тај политички систем?

- По мом мишљењу, демократија – то је лаж. У демократији не може бити ни истине ни искрености. Зато, када је човек подржава - и сам постаје лажљив, лукав, лицемеран, с двоструким стандардима. Говори једно, а ради друго. Понекад можете чути: „Демократско свештенство“, „либерално свештенство“. То су страшне речи! Или: баћушка – либерал, баћушка – демократа? Свештеник мора бити искључиво монархиста - да воли Цара.

Кад сам једном приликом посетио једног баћушку, такође монархисту, он ми је показао прстен Цара Николаја са брилијантима и гравуром: „Н II“. Кад се родио Царевић Алексеј, Цар – баћушка подарио је тај прстен лекару – Србину, који је помогао Царици приликом порођаја. И ево, после толико времена, тај прстен се поново вратио из Србије у Русију. Замислите, тај прстен је носио сам баћушка Цар – Мученик Николај! Ја сам га пољубио, поклонио му се и помолио: „Царе – баћушка, дођи нам што пре!“ Већ је неподношљиво живети овако како ми сада живимо, кад се потире савест, кад се све што нам је свето и драго – хули и исмева. Са свих страна: „хи-хи“, „ха-ха“, над свим оним што је руско, свето и православно. И ми, свештеници, заражени смо, такође, са тим „хи-хи, ха-ха“. Понекад неки свештеници произносе јеванђељске речи тек тако, употребљавајући их као поштапалице, у шали, узалуд. То је недопустиво! Уосталом, шта се возглашава у храму пред читањем Јеванђеља? „И о сподобитисја нам слишанију свјатаго Евангелија...“ То јест, ми се молимо, иштемо да нас Господ удостоји слушања Светог Јеванђеља!

Православни морају имати негативан однос према демократији: или си монархиста, или си демократа, - или си с Богом, или си с ђаволом. Свакако, не треба да вичемо: „Ми смо монархисти!“, јер у срцу треба да носимо веру у Бога, у Цара, Помазаника Божијег, и све ће се уредити. Како је говорио баћушка Николај Гурјанов: „Ко воли Цара и Русију, тај воли и Бога“.

- Волели бисмо да чујемо Ваше мишљење поводом тзв. „Царских“ Литургија и уопште о служењу по царским -дореволуционарним служебницима у наше дане.

Не сме се допустити раскол у Цркви. И отац Николај Гурјанов се молио: „Избави нас, Господе, од раскола!“ Ми можемо додати појединачне прозбе, можемо возглашавати: „Јешче молимсја о богохранимеј стране нешеј, православних властех, христољубивом воинстве и народе јеја“, но сам ток Литургије не треба мењати, јер тада међу верницима почињу врења. На тај начин ми провоцирамо раскол, раздор, а код нас већ има толико раздора и подела. Поред подела које постоје међу патриотама, антиглобалистима – појављују се још и несагласја по питању црквеног – литургијског живота... Не, то није потребно. У свему је потребно поступати мудро, с расуђивањем. Док се служи Литургија – слава Богу, сви ми живимо! Док се приноси Бескрвна Жртва, Господ ће нас помиловати.

За Русију наступају тешка времена. Неопходно је духовно се укрепљивати. Није довољно само говорити о Богу, већ је нужно делање, унутрашње делање. Шеташ ли – моли се: „Господе, помилуј! Господе, помилуј!...“ Увек има времена.  Путујеш ли, аутобусом, аутомобилом – понављај молитву Исусову. Потребно је молити се Цару, како је говорио отац Николај Гурјанов: „Цару се молите, Цар плаче за Русију, жали Русију“. Потребно је очистити своју душу покајањем, борити се са страстима.

- Баћушка, шта можете рећи оним патриотама, који се негативно односе према Руској Православној Цркви? Многи од њих престају да долазе у храмове, да учествују у Тајнама, под изговором да је данас много неправилности у црквеном животу, одступања, да је свештенство издало Цара...

- Они, углавном, не одлазе из Цркве због неправилности, већ  по својој гордости, високоумљу. Говоре: „Баћушка није достојан да служи!“ Нека је и тако. Но, ако је он недостојан, ангели служе за њега. Господ је створио небо и земљу, Он све види, о свему промишља. Ето, ми посматрамо с висине на неку трунчицу, на мрава, који и не мисли да постоји неко изнад њега. Тако и људи долазе у храм, верујући да им нико не може завирити у душу, а ангели све запажају, ко је дошао, како, с каквим срцем. Нека је баћушка и недостојан, он служи „везан“, но ангели свршавају Литургију и дају Тело и Крв Христову онима који се причешћују с вером, са страхом Божијим, с покајањем.

Када почну да мењају Богослужења, да, на пример, искривљују Символ вере, или да на Великом входу почну да помињу римског папу, - у такве храмове више се неће моћи одлазити. Но, слава Богу, за сада код нас тога нема. А смућивања: ево, овде или тамо не помињу Цара... Па сачекајте мало, почнимо најпре себе да очишћавамо изнутра, да се молимо и иштемо: „Господе, дај нам Цара – баћушку! Господе, помози нам!“ А погледајте чиме се ми данас занимамо – телевизори, компјутери, интернет... Ми живимо у страстима. И шта онда хоћемо? Да дође Цар? Али, ми га нећемо примити, зато што наша душа за то није спремна. Зато ја сматрам, да људи који одлазе из храмова Божијих,  по таквој – лажној ревности, - дубоко греше. Они чине штету својим душама, и могу се наћи на таквим странпутицама, што и јесте страшно, - могу завршити на крају у богохулству.

Мени је, такође, тешко да посматрам све ово што се догађа - разноврсне екуменистичке контакте, црквене раздоре... Но, најважније је да ми сами будемо верни Богу. Наравно, ми свештеници не смемо ћутати, јер се ћутањем издаје Бог. Морамо поучавати своје парохијане, да би људи знали како правилно да пуступају. Али не треба осуђивати: „Ево, овакав је или онакав је...“. Потребно је само једноставно говорити да је екуменизам недопустив у Православној Цркви, зато што је то – нарушавање правила, канона. Без злобе, без мржње и раздражености. Потребно је сачувати мир Божији у себи, и Господ ће све устројити.

- Не знам да ли је коректно следеће питање, али ћу га поставити: шта мислите о раду В. В. Путина?

- Ако се погледа на Путиново председниковање и његов четворогодишњи мандат као премијера, онда мислим, ако он нешто није разумео, или није у потпуности био свестан последица својих поступака, да би њега упозорили са стране и он би то исправио. Јер, у Русији се ред може увести доста брзо, и у свим областима: у економији, политици, образовању... Али, то се не догађа. Зашто? Зато што је Русија одређена за разарање. Постоји специјално организован штаб за њену ликвидацију. Светска влада је наложила да се Русија као држава ликвидира – да се преда транснационалним корпорацијама. А затим ће, после ликвидације, тај тим отићи с политичке позорнице. После тога више неће бити наше владе, већ светски електронски поредак, електронско ропство. Зато се и припрема увођење електронских карти.

Ја изврсно разумем Владимира Владимировича Путина. У децембру је народ митинговао, сада митингује. Он види да је неопходно да изложи свој програм. Када сам прочитао тај програм, помислио сам: да, све јако лепо изгледа, колико је само обећано! Њему је сада потребно да подигне свој рејтинг, зато што је он веома пао; народ Путину већ не верује.

Говоре да су све протесте иницирали Американци. Да, они раде свој посао, настоје да посеју хаос, али народ је и без њих већ устао. Карактеристика руског народа је поверење, отвореност, он је сличан детету. Они који су на власти разумели су да је руски народ могуће обмањивати, правити будалу од њега. Али, колико дуго нас већ праве будалама – више од двадесет година!...

Немојмо се заваравати. Немојмо полагати наду на то да ће се код нас, ако председник, допустимо, постане Путин, одједном све променити на боље. Положите наду на Бога, као што је речено у псалму пророка Давида: „Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.“ (Пс. 146,3).

Разговарала Ана Самсонова

Извор: Часопис „Православни Крст“

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 27 фебруар 2012 )