Филип Живановић: Поглед у сутра
недеља, 04 март 2012

 Пад ''Запада'' је у току. Урушава се као кула од карата западњачки поглед на свет. Економска криза, која као торнадо све више добија на снази и руши све пред собом, само је нуспојава генерацијске производње потрашачког друштва, односно људских конзумената свега што се новцем може купити. Западне, односно евро-атланске вредности у нашем времену показују сву своју нехуманост и своје право лице.

Од Француске буржоаске револуције, на светску сцену ступа једно нова идеологија,а можемо рећи и религија. У свом корену анти-божачка, а по облику сатанистичка. Са победом француских револуционара, започело је једно ново раздобље у људској историји. Оно што је Вергилије у својој ''Енеиди'' описао као novus ordo seclorum почело је да се остварује.Сви документи донети након тог преломног догађаја у историји Европе, су заснивани на атеизму и природном праву (а одакле природа као таква?). Збацивањем Христа са престола као вечитог извора истине и правде, западна Европа је кренула у своју пропаст. На престо је постављен човек, или боље речено, нечовек који је постао једино мерило савршенства, иако је он у својој природи несавршено биће. Тај човек нечовек је добио сва могућа ''права'', осим једног,  права на слободу. Добио је неограничене могућности за задовољење својих телесних прохтева, али је вођен телесним заробио своју душу. Заробио је оно што је једино вечно, а свој живот претворио у живот за тренутак. Кад је требао да се одрекне материјалног на уштрб духовног, говорио је: '' Не могу сад, има времена''. Говорио је: “Carpe diem” уместо: “Carpe aeternitatem”. Али, такво биће је стварано са јасном намером. Стваран је један нови свет, нових људи, људи без људскости, без љубави, који ће бити вођени новцем као једином религијом и као јединим смислом живота. Сво научно, политичко, економско напредовање било је уствари назадовање и удаљавање људи од јединог извора живота и љубави. Измишљана су нова божанства, која су требала заменити '' заосталу, затуцану, конзервативну'' веру Христову. Стварани су идоли, политичари, научници, филозофи, а у наше време, ту су музичке звезде, спортисти итд... Људи су стављани у центар збивања, а Христ, апостоли и Свети оци су одбацивани и заборављани. Хришћанске вредности су окретане наопачке. Оно што је било забрањено, постајало је дозвољено, неморално је постајало морално, небитно је бивало битно. Зато је и говорио наш Св. Владика Николај, у свом нахођењу да спасе људску душу: ''Кад неко одбаци Бога као главну вредност онда му природа постаје главна вредност. Кад неко одбаци природу као главну вредност, онда му култура постаје главна вредност. Кад неко одбаци културу као главну вредност, онда му поједине групе људи или предмета, или поједини људи и поједине ствари постају главна вредност. Но одбацити Бога као главну вредност и истаћи потом дела Божја или дела људска као главне вредности, занчи толико исто колико и уситнити један залтник у сребро, и заволети сребро више него ишчезли златник; и уситнити сребро у бакар, и заволети бакар више него ишчезло сребро''.

Овакав свет заживео је на западу. Вековима је индоктринисан људски род ''да помера међе које оци његови поставише''. Пажљиво је негован егоизам, хедонизам, среброљубље, славољубље. Манихејизам је усавршаван, рушене су границе људскости, уништаван је човек. Не чуди због тога, да су људску цивилизацију потресла два гигантска сукоба, који су претили да ставе црни покров преко људског бивствовања на овој земљи. Није се опаметио западни човек ни после те друге катаклизме, која га је задесила. Наставио је по старом. Усавршавао је оружје, усавршавао је зло јер је сматрао да није довољно злобан. Лупао је, а лупа и данас, главу, размишљајући како ће другог повредити и разорити. Притом не заборавља, да говори о својој хуманости и својој љубави према човеку. Пуна су уста његова о човеку, о његовој срећи, слободи... А онда се ипак дозна некако, да у својим мрачним кухињама тај ''западни'' човек спрема смањење људске популације јер је њему човек највећи непријатељ. Што мање људи и људских душа буде било, лакше ће му бити да победи у свом великом рату. Сви људски ратови, вођени у историји, вођени су због човека, а не због злата, кула, градова, нафте. Јер онај ко овлада човеком, тај је овладао и његовим окружењем. Али ту се рат не завршава. Један рат и даље беспрекидно траје. Рат за душе. Душа је једино човечије богатство јер ''ако си богат са оним што мољци могу појести а лопови украсти, са чим ћеш остати ако мољци стварно поједу а лопови стварно украду''. Тај рат се кроз векове преносио на исток. Drang nach osten је вековна опсесија западне цивилизације и док не продре на исток она неће мировати. Покушавао је ''западњак'' да наметне своје вредности слободоумном истоку. Тако је и успоставио атеистичку идеологију у две православне и у једној многољудној земљи. У блиндираном возу, дошао је јахач апокалипсе са намером да убије дух у источњачкој филозофији живота. Успео је донекле у томе, пола века, владали су црвени анти-христи над православцима и конфучијевцима. Па ипак, уз доста мука отргао се славенски народ, али уместо да се врати Христу, он је религију комунизма, заменио религијом либералног капитализма. Лутао је у позападњичавању себе, тражећи изгубљеног себе у изгубљеном западу. Користио је то запад врло добро, успео је да баци на колена највећу империју и најмногољуднији род православни на свету. Исто тако,  разорио је колевку правосавља у Европи, убијао је бездушно, какав и сам јесте, ближњег свог. Радећи све то говорио је: ''Ми вама помажемо да постанете бољи, да постанете као ми''. Довео је као кнезове тим земљама, своје слуге и вазале да спроведу у дело паклени план, који се кува западној кухињи, на челу са човеком који је за себе каже да је  ''Христ на земљи''. Али десило се нешто необјашњиво. Анестезирани род православни почео је да се буди из вештачки изазване коме  и да се враћа путу Христовом. Почеле су да се обнављају храмови, да се чита Свето писмо, да се посећују недељне службе. Почело је да оживљава све оно што је црвени пентаграм убијао. Схватио је ИСТОЧНИК да је узалудно све оно што је годинама усисавао са запада мислећи да себе унапређује, схватио је да је узалудно ругати се прецима и традицији. Бог је данас поново почео да живи у људима истока. Ојачала је мајка свих православаца данас и кренула да узима улогу која јој припада. Држећи у рукама икону Пресве Богородице, опасана њеним часним појасом кренула је у одбрану Истока, одбрану православља, одбрану Оца, Сина и Светога Духа. Осетио је то ''западњак'' и почео је да погледава у двориште свог суседа, спремајаћу нову стратегију у поробљавању источног човека. Међутим, да је ''труло нешто у држави Евро-атлантској'' показује урушавање друштва у том просперитетном западу. Успео је западњак да уништи себе својом изопаченошћу, лицемерством и богоборством, својом незајазљивошћу према новцу и моћи. Навикаван да живи да би јео, а не да једе да би живео он је свој живот одвео у бесмисао.  Достигло је врхунац његово нечовештво и сад он пада, али у том паду он покушава да повуче за собом и остатак људског рода. Као мртвац на самртној постељи он се трза у нади да ће успети да продужи свој накарадни живот. Само, ти трзаји ће бити изузетно јаки.

Када је видео да му прети пропаст, одлучио је да упрегне сву своју снагу ''западњак'' да убије источника, јер се безбожник увек труди свим силама да убије Бога у другоме. Зато је и покренуо, ''окипирајмо Волстрит'' и остале анархистичке покрете, зато је и покренуо '' арапско пролеће'' зато и спрема ''азијско лето'' у нади да ће изазвати вртлог који ће источну цивилизацију одвести у нестанак. Спрема запад, одлучујући сукоб са истоком, из кога се нада да ће изаћи као победник, и да ће коначно моћи да постави на престо свог Бога, анти-христа. У времену у ком живимо, наставља се геостратешко окруживање бастиона православља, па стога и не чуди одлука водеће силе запада да спроведе преструктуирање своје спољне политике са блиско-источног на азијско-пацифички регион. Дуго припремани сукоб две цивилизације, сукоб мора и копна, запада и истока у блиској будућности делује као сасвим изгледан. Припремна фаза је у току, оштре се ножеви, кују се оклопи, чека се само подизање борне заставе, па да битка почне. Ако неко мисли да су ово само маштарије, позабавимо се чињеницама. У САД су направљени ФЕМА логори у циљу сузбијања побуне у сопственим редовима, повећан је број трупа у аустралијском региону, на ободу Кине, завршавају се сукоби на блиском истоку, како би целокупна војна пажња била преусмерена на азијски регион, спроводе се симулације могућег сукоба са Ираном... Са друге стране, две водеће силе Азије и силе у успону, повећавају свој војни буџет, у употребу уводе технику најновије генерације која је способна да се супростави оружју 5. и 6. генерације, међусобно се безбедносно повезују кроз ''ОДКБ (Организација договора о колективној безбедности) и кроз друге билатерлане и мултилатералне уговоре, изводе се војни маневри, подиже се борбена готовост ракетних јединица... Пред нама је у најмању руку речено, турбулентан период. Нешто се спрема може се чути од многих, излазе на видело многе акције хуманог запада: запрашивање из ваздуха, загађивање воде, производња вируса а спремају се и нове: тотални видео надзор, оживљавање Орвелове 1984. чиповање људи итд...

Гледајући ово, морамо се упитати где смо ту ми? Можда звучи нелогично, али имамо шансу. Имамо шансу да се у потпуности пробудимо и коначно окренемо себи. Окренути се Светосављу као идеологији и начину живота. Испунити завет Св. Симеона Мироточивог и његовог сина  Св. Саве. Наставити у стварању онога што је стварано у средњевековној Србији. Стварати Свету (Небеску) Србију. Питаће се многи и са омаловажавањем упитати: ''Небеска Србија, шта ти је то''. На то ће му одговорити Св. Ава Јустин:

Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу да Србију претворе у Свету Србију. Да целу српску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу. Ако би хтели да у неколико речи сажмемо, изразимо то Свето Јеванђеље Светих Немањића, почетак Светога Саве и Светог Оца његовог Симеона - то Јеванђеље гласи: Христос пре свега и изнад свега! Све за Христа, Христа ни за шта! Ето Јеванђеља Светога Саве, ето Јеванђеља Светих Немањића, ето Јеванђеља Светог Кнеза и Цара Лазара Косовског! Једино Јеванђеље српско, Јеванђеље које ствара Свету Србију. Целу земљу претвара у храм, храм у коме се служи Богу. И ту Свету Србију створили су они - Свети Немањићи. Шта је то Света Србија? То је чудесно Јеванђеље које објављује Господ Христос наредивши свим људима, свих времена: "Иштите најпре Царство Божије и правде његове, а све ће вам се друго додати". И то, ето светосавско Јеванђеље, то иште. Света Србија то хоће, само то. Пре свега и изнад свега Царство Божије и правду његову. Ето, то су те стваралачке силе, правда Божија, истина Божија, љубав Божија. То су те свете силе које изграђују и зидају Свету Србију. Ради те вечне правде и свете правде Божје, ето, и сав српски народ на Косову полаже душе своје, за кога? - За Господа Христа, за Свету Србију. Приволела се Царству Небескоме, јер је земаљско царство привремено и пролазно. И, десило се чудо. Света Србија није погинула на Косову. Не! Она је продужила пут кроз страшно ропство. Пут свете Српске Цркве, мученице, страдалнице, која је узела ту Свету Србију и понела је кроз историју и донела до нас, до данашњег дана. Света Србија ради чега живи? - Да служи Господу Христу, да служи једноме истинитом Богу, да одбаци све лажне богове, да служи вечној Христовој правди, да одбаци све људске лажне такозване правде. Да служи Христовој истини, јединој вечној истини, јединој непролазној истини, јединој бесмртној истини, а да одбаци и одрекне маскиране истинитице, маскиране лажи... И Света Србија, немањићка Света Србија, шта је хтела? - Она је хтела да освети све! Она је себе изграђивала. Како? - Помоћу, прво: помоћу свете школе. Јер, просвета јеванђељска, просвета Господа Христа, просвета светосавска шта даје човеку? - Даје знање о вечном животу, даје знање о јединоме истинитом Богу, даје знање о истинитом човеку, даје знање о смислу и циљу нашег земаљског живота. Али не само знање, него даје и свету силу да се то свето знање претвори у живот. Да се њиме живи у овом свету. Света школа, ето то је главна ливница Свете Србије, светосавска немањићка ливница. Света школа! Данас, претворена у мајмунску мудрост. Света школа погажена! Нема светог знања, нема такве школе. Шта људи уче? Шта је то? Какав се то мрак вије кроз наше ниске и мале школе? А Света Србија немањићка, светосавска Србија?! Шта јој даје, и шта још хоће? - Свету породицу. Без свете породице нема напретка ни у једној земљи. А Свети Сава је то хтео. Свети Кнез Лазар је то хтео. Јеванђеље Светога Саве то хоће; да освети породицу, да однос у породици, измњђу родитеља и деце и свих у кући буде свети однос. Да служе један другом као света браћа, свете сестре. Да служе Господу Христу, служећи један другоме. Да све избија у славу Божију. Света породица то је. Кад све бива у славу Божију. Кад се умире и живи ради Христове правде, ради Христове истине, ради Христове љубави, кад се живи Христовом вером, када се у породици служи Господу. Јер, служећи Господу, уствари ми служимо себи, служимо својој вечности, служимо свом царству небеском, јер служимо спасењу своје душе. А спасења нигде - мимо Господа Христа, нигде мимо Његове Свете Цркве. А Света Србија, Србија светосавска и немањићка тражи свето судство. Суд да буде светиња, где ће савест божанска да решава ствари. Где ће правда Божија да буде светла и трајна. То је свети суд, свето судство. То хоће Света Србија. Па онда земљорадња?! Шта је то? - То је свети посао. Света земљорадња. То хоће, Свети Сава. То хоће Света Србија, да се земља обрађује у славу Божију, а на корист нама, јер знамо да је сва земља имовина Божија, дата нама. Света земљорадња, ето она изграђује Свету Србију. Па свето сточарство, свето пчеларство, сваки занат, све је то свети занат у Светој Србији. Свето занатство! То је занатство које служи нама, служећи Богу. Занатство које се врши у славу Божију на спасење наших душа и на одржавање нашег тела. Али све у славу Божију. То хоће Света Србија. То хоће Света Немањићка Србија, то и косовска Србија Светога Кнеза, то и Небеска Србија. Једна је то Србија! Зато послушајмо речи Господа нашег Исуса Христа и наших Светих отаца. Чувајмо  реке, земљу, ваздух. Чувајмо гробове, цркве, отаџбину и веру нашу. Чувајмо брата и сестру, оца и мајку. ''Изградимо школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем, државу са благословом.''  Радећи тако, сачувати и себе и душе своје. Бити спремни на будућност која је пред нама и живети у духу са Христом, нашим јединим искреним пријатељем. Речима св. Владике Николаја: ''Нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља и не бојте се ништа''.

Последњи пут ажурирано ( среда, 07 март 2012 )