Како можемо помоћи православним Србима у вези ситуације на Косову?
Било како. Да, можемо помоћи. Молитвом, сигурно, политичком подршком. Само, да не да Бог да се уђе у рат због тога. Русија је због Срба већ превише жртвовала.
Сетимо се како је почео Први светски рат, који су браћа Срби започели. Браћа Срби су га започели. При чему су браћа поступила са нама по свињски. Они су специјално организовали убиство престолонаследника Фердинанда у Сарајеву, управо ради тога да би испровоцирали Аустрију на неизбежан, у том случају, упад у Србију, а Русију на неизбежну, у том случају, објаву рата Аустрији, што значи и Немачкој. То се зове вадити кестење из ватре туђим рукама, и то заиста није хришћанска позиција. Чиме се завршио Први светски рат за Русију – свима је добро познато, посебно у Јекатеринбургу, зато не бих желео да се то и сада понови.
Постоји мит да су Срби најбољи део руске душе. Али, то није тако.
Када сам дошао у Србију, непосредно после натовских акција против Србије, упитао сам Србе какве су закључке извели. Закључак је био веома занимљив: „Схватили смо да се не треба опирати Западу, јер ако вас силују, треба да се опустите и добићете максимум задовољства“. На српској телевизији су се један за другим смењивали извештаји о зверствима српске армије на Косову и о праведности натовске полицијске операције.
Али, није ме то највише од свега поразило. Када сам последњи пут био у Србији, маја прошле године, тачније то је била Црна Гора, у локалној црногорској богословији на Цетињу, пита ме један дечак... Тамо су и други дечаци. Код нас у богословијама уче довољно одрасли људи, после школе, а на Балкану су богословије стручне школе; тамо уче људи са 14 година. И гле, пита ме дечак: „Реците ми, зашто руски патријарх сматра себе православним папом и намеће своје гледиште свим православнима у свету?“
Када дете постави такво питање, јасно је да то није питање детета, већ позиција његовог учитеља. И морам да кажем да су се сви српски епископи школовали у Грчкој. Они имају веома антируске позиције. Када је то неопходно, они говоре веома пријатељске речи о Русији, о руско-српском пријатељству, али када је реч о озбиљним међуцрквеним проблемима, где се позиције Москве и Грка разилазе, онда Срби увек заузимају антимосковску позицију.
Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“