Александар Рар: Цивилизацијски конфликт можда тек почиње |
уторак, 18 септембар 2012 | |
Европа не трпи другачије мишљење Запад је „избацивао Русију из Европе“ сваки пут када је Русија одбијала да се развија по вредностима које су агресивно наметане споља, од Наполеона до савременог либерализма. А цивилизацијски конфликт можда тек почиње. Нови конфликти све више кваре односе Запада и Русије. Mногима се с правом чини да су разумевање и веза између Запада и Истока неповратно изгубљени и да је идеја живота под заједничким европским кровом је мртва. Зашто се гомилају проблеми у односима између Запада и Русије? Нова линија фронта протеже се између Европске уније и три источнословенске државе, с тим што се спорна питања између Запада са једне, и Русије, Украјине и Белорусије са друге стране, не тичу геополитике или безбедности, него либералних вредности, а ако се пажљивије погледа, до раскола је дошло због различитих погледа на свет. Запад одавно живи у постхришћанском свету, док Русија, после комунистичког прогона религије током читавог 20. века, покушава да се развија у духу неохришћанства. Ругање сопственој религији, вековној црквеној традицији и свештенослужитељима у друштву западних интелектуалаца се не доживљава као недостатак укуса. Либерално немачко законодавство забрањује верски обред обрезања, а дозвољава објављивање карикатура пророка Мухамеда. У Русији је све друкчије. Нико више у Русији не пише отворено да Бог не постоји. Нема више ругања религији. Чак и неверујући грађани Русије благонаклоно гледају на религију. У медијима се примећује поштовање према црквенослужитељима, које више нико не назива „служитељима култа“. Руски патријарх се отворено бави спољном политиком, о чему сведоче његове прилично успешне посете Сирији, Украјини и Пољској. За Русију је то добро, за Запад је то незамисливо. На Западу људи нису веровали својим очима кад су видели стотине хиљада руских грађана како долазе у храмове да се поклоне светињи са Свете Горе, „појасу Пресвете Богородице“ који је на Западу одавно заборављен. Када је у Москви осуђена група Pussy Riot, стотине западних уметника и интелектуалаца захтевале су да панкерке буду одмах ослобођене, јер је њихов скандалозни протестни „шоу“ у храму Христа Спаситеља тобоже био „легитиман уметнички израз“. Аргументи хришћанских кругова у Русији да је панк група својим срамним наступом оскрнавила свето место црквеног амвона, где се за време литургије причешћују верници како би задобили опроштај грехова, Западу су послужили само да оптужи Русију за мрачњаштво и повратак у Средњи век. Међутим, суштина конфликта се не огледа само у различитим погледима на свет, него и у начину на који се конфликт одражава на међународну политику. Када су комунисти пре скоро сто година дошли на власт, тежили су да своју идеју пролетерске револуције пренесу и на Запад. Лењин и Троцки су искрено веровали да је њихова револуција исправна и да ће она ослободити човечанство од вековног ропства. Данас Запад сматра својим правом да идеју либералне револуције шири по целом свету. Људи на Западу верују да су демократија и људска права универзалне вредности читавог човечанства и да слободу како је они схватају треба уводити милом или силом. Нико на Западу неће то јавно рећи, али западни интелектуалци сматрају да „ауторитарни Путинов режим“ није легитиман. Они се надају да ће у Русији на власт доћи „просвећеније“ поколење и тада ће са Русијом поново бити успостављена сарадња по западном сценарију. Када руска елита прекорева Запад због тога што подрива принципе државног суверенитета и тако крши међународно право, овакав одговор добија: светски поредак се изменио, тако да либерални Запад има право да се меша у унутрашње ствари других држава када се негде крше људска права, јер он тако брани слабије чланове друштва од самовоље диктатора. Конфликт између Запада и источнословенских земаља ескалира и због тога што западни интелектуалци не трпе поговор у наметању своје позиције, нити признају друкчије мишљење. Мало је рећи да они критикују Русију, Украјину и Белорусију због политичког устројства које не личи на систем западних демократија. Они их оштро осуђују, притискају их санкцијама и приморавају да се промене. И шта тиме постижу? Шта добијају уместо сложног живота под заједничким европским кровом? Већ пет година је замрзнут уговор о партнерству и сарадњи између Европске уније и Русије. Због изрицања затворске казне Јулији Тимошенко Европска заједница је замрзла асоцирано чланство Украјине у ЕУ, а против Белорусије уводи нове санкције после негодовања белоруских власти поводом избацивања провокативних летака из авиона у ваздушном простору њихове земље. Европска заједница глатко одбацује могућност било какве толеранције према државама у којима се, по њеном мишљењу, крше елементарна људска права. Европа је у том смислу потпуно усвојила милитаристичку реторику. Напад демократских медведића |
|
Последњи пут ажурирано ( уторак, 18 септембар 2012 ) |