Лажно учење да је Адам створен смртним - Пелагијанство
недеља, 30 новембар 2008

ЛАЖНО УЧЕЊЕ ДА ЈЕ АДАМ СТВОРЕН СМРТНИМ – ПЕЛАГИЈАНСТВО!

ПРАВИЛО 123. СВЕТОГ, ПОМЕСНОГ КАРТАГИНСКОГ САБОРА

Сабор против јереси Пелагија и Целестија

 При најславнијим царевима Онорију дванаесте године, и Теодосију осме године, консула, о мајским календама, у Картагини, у ризници цркве Фауста, председавајући сабора би епископ Аврелије, при ђаконима, који су стајали, признато је од свију епископа картагенске цркве, који су овоме светоме сабору приступили, и чија су имена и пописти приложени:

Да Адам није створен од Бога смртним.

Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема1

________________

1Текст који је наведен курзивом представља текст овог правила у Књизи правила – прим. приређивача.

Извор:

Књига правила – Зборник канона православне Цркве, Истина – часопис православне епархије далматинске, Шибеник, 2003.год., стр.118.

                                                                           +++

ДЕО ТУМАЧЕЊА ПРВОГ ПРАВИЛА ТРЕЋЕГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ЕПИСКОПА НИКОДИМА МИЛАША

... У вријеме, кад су на истоку почели били предтече несторијанства узнемиравати цркву, првих година V вјека појавила се и на западу једна нова јерес, која, премда је главним начином предметом својим имала антрополошко питање, у тијесном се ипак одношају, колико унутрашњем, толико и извањском, налазила са питањем христолошким. Јерес ова позната је под именом пелагијанства или целестијанства. Пелагије калуђер, појавио се у Риму првих година V вјека, и за свој строги морални живот уживао је свеопће поштовање.1

Придружио се Пелагију млађи, али даровитији му друг Целестије, који је списом својим „Contra traducem peccati„ ступио противу учења цркве о провородном гријеху.2 Учење Пелагија и Целестија у главноме исто је било; разлика између њих постојала је само у томе, по ријечима Августина: „quod ille apertior, iste occultior fuit, ille pertinacior, iste mendacior, vel certe ille liberior, hie austutior“.3  По поглавицама својим шљедбеници нове јереси називљу се у историји час пелагијанима, час целестијанима. О јереси овој тачне податке пружају нам сами списи Пелагија и Целестија, за тијем списи противу истих блаженог Августина.5 Система пелагијанства носи на себи главним начином карактер рационалистички, који ставља разум јединим начелом религиозне свијести. Главна погрјешка пелагијанског учења састоји се у – одрицању благодати Божије, као средства неопходнога човјеку за спасење.

Спорови, који су пелагијанством проузроковани били, изазвали су мноштво сабора, између којих, по мишљењу Хефеле-а, први је држан био 411. године.6 Те године Целестије из Рима дође у Картагену, да добије презвитерско рукоположење. Неки ревности православни Картагене опоменуше Аврелија, да се не повјерава Целестију, јер је заражен лажном науком, - и он нареди одмах да се сакупи сабор, пред којим се морао приказати Целестије.7 Најодлучнији противник Целестијев био је ђакон Павлин, који изнесе пред сабор тужбу противу Целестија, и учење Целестијево буде формулирано у шљедећих шест тачака:

а) Адам би умро и да није сагријешио;

б) гријех Адамов њему једноме је зло нанио, а ни најмање човјечанству;

 в) дијете новорођено у ономе се истом стању налази, у коме се налазио Адам, прије нег што ће згрјешити;

г) није истина, да је све човјечанство подложно смрти с тога што је Адам згрјешио и умро, исто тако није истина, да ће све човјечанство васкрснути с тога, што је Христос васкрсао;

д) закон може повести свакога к небу, као и Јеванђеље;

е) прије доласка Христова било је људи, који су са свијем без гријеха били.8 […]

Маја 1. године 418. саставио се сабор од 200 епископа у Sacretarium basilicae Fausti у Картагени, који, разабравши до најмање потанкости учење Пелагија и Целестија, изда осам правила противу пелагијанства, и осуди на свечани начин учење њихово.9 […]

_____________

1Avgustin ( Epi st. 186) називље га  Brito,   а у Commonitorium super nominee Celestii Марија Меркатора назван је gente Britannus, Cf. Dr. J. Schwane, Dogmengeschichte der patrist. Zeit. Minster, 1869. S. 657.

2 Praedestinatus. Ib.

3 Contra Pelag. Et Celest. lib.II. cap.12.

4 „ Pelagianorum est haeresis hoc tempore omnium recentissima a Pelagio monacho exorta. Quem magistrum Celestins sie secutus est, ut sectatores eorum Celestiani etiam nuncupentur“. Augustin., adv. Haer. Cap. 88.

5 Од Пелагија дошли су до нас његови Commentarii in epistolas Pauli, написани прије 410. године, једно писмо ad Demetriadem de virginitate, за тијем један libellus tidei  и једно писмо ad Celantiam Matronam. Испореди даље списе Августина: De gratia Christi et peccato originali; De gestis Pelagii итд. Cf. Schwane, a. a. O. S. 657, n. 4; Hefele. Conciliengeschichte. II, 105 ff.

6 Conciliengeschichte, II, 104.

7 Id. ib.

8 “ 1. Adam mortalem factum, qni sive peccaret sive non peecaret, moriturus fuisset. 2. Quoniam peccatum Adac ipsum solum lacsit, non genus humanum. 3. Quoniam parvuli, qui nascuntur, in co statu sunt, in quo fuit Adam ante praevaricationem. 4. Quoniam neque per mortem vel praevaricationem Adae omne genus hominum moriatur, nec per ressurrectionem Christi omne genus hominum resurget. 5. Quoniam lex mittit ad regnum coelorum quomodo et evangelum. 6. Quoniam et ante adventum Domini fuerunt homines siue peccato“. Commonitor. super nom. Celestii Marii Marcat. e. 1. ap. Migne, Cursus competes Patrologiae. XLVIII, 69. sq. Cf. Hefele, Cociliengeschichte. II. 105. 2.

Извор: Правила православне Цркве с тумачењима, Епископ далматински Никодим Милаш, Књига I, Нови Сад, 1895.год., стр.286 - 289.

Приређивач: Уредништво сајта „Борба за веру“

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 30 новембар 2008 )