Владика без милости - или командант послушника
понедељак, 08 децембар 2008

Адвокат Томислав Ерић и група верника Епархије Жичке - Уредништву сајта "БОРБА ЗА ВЕРУ"

ВЛАДИКА БЕЗ МИЛОСТИ - ИЛИ КОМАНДАНТ ПОСЛУШНИКА

Текст "Владика без милости - или командант послушника", постављен је на сајту "Борба за веру" у ПДФ формату 28. октобра / 10. новембра 2008.г. Овај текст сада објављујемо у Ворду.

Уредништво сајта  

                                                         +++

И ако је дошло време 21. века као модерно време које те поделе полако представља као коначно превазиђене, на ПОМОЛУ САДА је једна нова подела која на други начин али озбиљно и поново апсурдно опет дели Србе.

Владика Жички Хризостом има две различите Литургије, на две стране исте реке Западне Мораве која тече кроз Град Чачак.

И то једну "новотарску" у Манастиру Јовање, Манастиру Никоље и Манастиру Успење Пресвете Богородице, на левој страни Западне Мораве, и другу легалну и легитимну, досадашњу и неизмењену Литургију, на другој десној страни реке Западне Мораве, и то у Манастиру Ваведење, Манастиру Вазнесење, Манастиру Свете Тројице, Манастиру Сретење, Манастиру Преображење и Манастиру Благовештење.

Ако гледамо шире од Града Чачка ова подела се даље проширује и усложњава њена погубност по Православне вернике ове Жичке Епархије, то јест свеобухватније, просторно се проширује деоба православних Срба.

У задужбини Жупана Страцимира и то у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку служи се легална Литургија а у задужбини његовог рођеног брата Светог Симеона - Стевана Немање у Манастиру Студеници се служи она друга "новотарска" Литургија. А онда иста таква нелегитимна Литургија служи се и у задужбини њихових првих наследника синоваца и синова и то Светог Саве и  Светог Симона Монаха - Краља Стефана Првовенчаног у Манастиру Жичи где Владика Жички Хризостом сада столује као надлежни Архијереј.

Шта стварно представља та подела?

Па чињеницу да сада имамо две врсте Цркава у оквиру исте Српске Православне Цркве, затим две врсте Свештеника опет из реда исте СПЦ, две врсте истог црквеног обреда Службе Божије - Литургије, за претпостављамо и "две врсте народа", из истог Српског народа који их походе.

А онда из свега тога, као резултат такве поделе, имамо настале инциденте у виду свакодневних прозивки припадника ове две стране, ометања Богослужења, физичких сукоба као у Душковцима, и перманентно стање "на ивици сукоба" као нзвесног, тнњајућег и могућег.

Владика Хризостом такве "пожаре гаси" тамо где мора, онде где се верници не мире са таквом наметнутом поделом, па је онда издао лекрет да се служи по старом као што је учинио због притиска Удружења Грађана "Законоправило" у Чачку у Јулу 2008. године. па се тако сада и то због тог разлога - велике беспоштедне борбе за истину овог УГ "Законоправило" поново служи стара легитимна Литургија у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку.

Тамо где отпора верника нема или је слаб, или је јачи страх од последица због иницијације неког протеста, "новотарство" царује и продубљује свој корен, па се на другим местима тј у другим градовима као у Краљеву, Врњачкој Бањи, Пожеги, Ужицу и другде даље од Чачка и даље служи "по новом".

Јер Владика Хризостом сада походи Црквене светковине у оквиру своје Епархије уз стално обезбећење полиције. и на својим Службама Литургије у тим приликама Владика сам - лично не поштује свој декрет и служи и даље "по новом" обзиром да је на време забранио телевизијске камере .

У време ТРАНСПАРЕНТНОСТИ новог доба Владика Хризостом је забранио камере и снимање Црквених обреда. Па ако Литургију на Божић и Васкрс гледамо на Првом каналу Државне телевизије, у свом њеном сјају, онда у Цркви у неком граду или селу у унутрашљости на тлу епархије Жичке враћа се средњи век - доба мрака и страха, без телевизије као сведока преступа Закона - поступка служења "новотарске" уместо легалне Литургије по Одлуци Сабора Српске православне Цркве из мзја 2007. године.

Неко ко би се оправдапо побунио што му се намеће присуство нелегалној Литургији а дошао је у своју Цркву из које је на тај начин гоњен, чоже само да доживи репресију од присутне полиције која штити Владику Хризостома.

А онда ту даље има места само за поступак Државног тужиоца Републике Србије који гони по службеној дужности за кривична дела из чл. 317. КЗС изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, и даље из члана 131. КЗС због повреде слободе исповедања вере и вршења верских обреда, а чињеницом да је на основу чл. 64. Устава СПЦ постојећу пуноважну (правоснажну) и извршну одлуку Сабора СПЦ о обавезном начину вршења Литургије надлежни Владика Хризостом дужан да спроведе, то се објективно намеће да је истовремено одговоран и по члану 359. КЗС поводом Злоупотребе службеног положаја.

Све горе наведене одговорности Владике Хризостома за настале и могуће инциденте и поделе верног Српског народа по свом основу се изводе законски из чл. 108. став 1. тачка 4. Устава Српске Православне Цркве, који говори даје овај Архијереј по својој надлежности дужан да "началствује богослужењима" и води бригу о тачном и уредном вршењу богослужења лично или преко овлашћених архијерејских намесника.

Претеча овакве изражене самовоље Владике Хризостома потиче из његовог "теоријског објашњења" новонастале ситуације у његовој Епархији, коју ситуацију је свесно иницирао као резултат дубоког проучавања неких старих књига на Хиландару.

Овај БИБЛИОТЕКАР на Хиландару, што је фактички било раније звање Владике Хризостома, без одговарајуће Високо школске дипломе, Академске титуле и стручне квалификације, на тај начин је умислио да је малтене Академик који је дошао до "фундаменталног сазнања" о досадашњем Терезијанском - принудном богослужењу које су "у својој заблуди" примењивали Ава Јустин, Свети Владика Николај и друге претече данашњег стања наше Православне вере, и који су се упокојили тако "у стању своје дубоке заблуде", цео живот служећи погрешну Литургију, како то мисли и тврди Владика Хризостом на основу своје нове "теоријске поставке".

Строга правила Православне Цркве дозвољавају измену Литургије само одлуком Васељенског сабора. Тако да теоријски не постоји могућност да то уради  чак и наш Сабор СПЦ са свим својим Владикама, а камоли да може у пракси важећу Литургију у својој Епархији изменити појединачни Архијереј како је то покушао и даље покушава да уради Владика Хризостом са свим својим високим теоријама Литургике.

Јасно је да Комисија формирана за потребе евентуалне реформе Литургије треба да свој предлог неке измене достави Васељенском Сабору, који такву измену треба прво да усвоји - да би се даље иста ратификовала на Саборима појединих помесних Православних Цркава, па би тек тада, на тај начин и у нашој СПЦ и њеној пракси Богослужења могло доћи до званичне измене начина служења Свете Литургије.

Литургију никако не може мењати нека "новооткривена теорија" из старих Богослужбених књига, како је то покушао Владика Хризостом да инфилтрира у праксу игноришући важећи Служебник као публиковану, званичну књигу са потребним Благословом, издату за потребе вршења Службе Божје у Српској Православној Цркви.

Било би то као када би на пример неки архивар неког суда проучавајући годинама неке старе предмете тог суда дошао до "епохалног открића" да нпр. Кривично право треба бити другачије, да се морају избацити главни, вековно устаљени институти типа презумпције невиности, истражног начела и слично, па онда исти тај архивар политичким чином постане још и Председник тог суда и своје "научне резултате" наредбом судијама примени у судској пракси игноришући званично издати Кривични законик Републике Србије.

Ситуација да када је после почившег Владике Стефана на његово место дошао благочестиви Владика Никанор, и исти волшебно премештен у Банатску Епархију да би на његово место дошао садашњи Владика Хризостом у Жичку Епархију личи на такав "политички чин".

Тако је на чело прве по части у Српској Православној Цркви - у Епархију Жичку као Архијереј дошао не неки Владика који има три Доктората, већ овај библиотекар са Хиландара (монах чувар овог опуса Ризнице Хиландара), што би могло да се схвати и као продукт овог садашњег времена или се назове другачије као "Црква у транзицији".

После доласка Владике Хризостома почиње имплантација "новотарства" и рушење мира у централној Епархији Србије каква је Жичка, на чијем тлу је постављен темељ Српске Православне Цркве у историји и то изградњом Манастира Студенице, Манастира Жиче, Овчарско-Кабларске Српске Свете Горе и других важних Манастира.

Ако се на терену Епархије Жичке устоличи "новотарство" јасно је да ће лако у католичанство пасти и цела Православна Србија и то је изгледа главни циљ такве мисије Владике Хризостома судећи по упорном спровођењу његових нових "теорија о Литургији".

Овај претенциозни наступ новооткривеног теоретичара наше СПЦ даље га је произвео у Председника уређивачког одбора озбиљног листа какав је "Православље" који својим статусом представља својеврсни Службени лист Српске Православне Цркве.

А потом, у листу "Православље" врши се даље детаљна апологетика такве новоусвојене Литургијске праксе - новотарства преко погодних и подобних аутора, у оквиру наменских - пригодних текстова чији је "филтер" надлежни Председник уређивачког одбора Владика Хризостом.

А потом на сцену ступа армија послушника нашег Владике Хризостома, који подржавају, спроводе и утемељују његову "реформу" Литургије и базичну измену других вишевсковних постулата наше Српске Православне Цркве.

Неки Намесници у оквиру Жичке Епархије потпуно и доследно, а други селективно - спорадично сходно присутном отпору верника по појединим Парохијама, спроводе "новотарску" Литургију и друге потребне измењене постулате "новотарске реформе" вековних, темељних а досадашњих правила наше Цркве и Православне вере, те даље врше и измене Црквених ентеријера, тамо где то могу избацују Олтарске Двери, целивајући Крст, поједине Иконе и раде много тога сличног.

О појединачним примерима Свештеника тешко је у оквиру овог текста до краја развити тему због њене комплексности, где њихова улога иде од потпуних послушника и заговарача идеја свога Владике Хризостома до оних који из страха за егзинстенцију, страха од премештаја на лошије Парохије или да би избегли било какве проблеме који би их могли снаћи, у пракси примењују "новотарство", и то би могло бити предмет посебног текста који би се бавио само њима.

Његов нови послушник Игуман Манастира Студеница Тихон је руководилац праксе новосвршених Свештеника, који се по завршеној Богословији или Теолошком факултету прво и једино практично код њега обучавају за даљи рад на својим парохијама, да служе само Литургију "по новом" као он.

То је испуњење дугорочног циља Владике Хризостома који је раније најавио, да ће кроз време одласком благочестивих свештеника који служе легалну стару Литургију у пензије, постепено увести само "новотарце" на њнхове слободне Парохије, који ће даље у будућности служити Литургију само "по новом".

Четврти случај, који је и најдрастичнији представља пример када неко од послушника, какву генералну ситуацију имамо код пензионисаног пароха Бранка Керкезовића из Чачка, представља се на начин да је исти наменски урадио "прљави посао", а све у циљу враћања пољуљаног интегритета Владике Хризостома, због тешких инцидената које је са народом своје Епархије овај Владика перманентно изазивао.

У листу "Православље" у броју 991. од 01. Јула 2008. године, на страни 12-13, у тексту "Истином на лажи" аутор - пензионисани свештеник Бранко Керкезовић је на крајње бруталан, неваспитан, неуљудан, нехуман, неморалан и криминалан начин напао часне и поштене људе, угледне грађане и домаћине -чланове званично регистрованог Удружења грађана 'Законоправило" из Чачка.

А његов "главни цензор", инспиратор, односно Председник уређивачког одбора   "Православља", и горе наведени "филтер" таквих текстова у овом листу, Владика Хризостом је такав нижеразедни текст умировљеног Пароха Керкезовића одобрио.

Значи, чланови УГ "Законоправило" из Чачка чија организација је и настала ради поштовања законитости, то јест поводом непоштовања званичне одлуке Сабора СПЦ о начину служења Литургије, овим текстом бивају противзаконито нападнути од непоштоваоца Закона - Одлуке сабора СПЦ , тј од "новотарца" Бранка Керкезовића директно као аутора текста, и истовремено од његовог патрона Владике Хризостома као Председника уређивачког одбора листа "Православље" једног од главних утемељивача покрета "новотараца" посредно.

А након тога овај послушник, умировљени Парох Бранко Керкезовић за ову своју нечасну мисију дебело је награђен.

Поред пензије коју током свог радног века остварио, од Владике Хризостома као награду је добио Капелу Болнице у Чачку да у њој редовно служи, а истовремено и место вероучитеља у ОШ "Филип Филиповић" у Чачку. Тај човек сада има три редовна извора сталних прихода које му је својом милошћу омогућио његов Владика Хризостом.

А онда се враћамо на наслов овог текста.

Владика Хризостом дајући место вероучитеља у ОШ "Филип Филиновип" у Чачку свом послушнику Бранку Керкезовићу истовремено исто то место је ускратио много млађим свештеницима који су то место тражили. јер немају других извора личних прихода за егзистенцију својих породица, а чија имена не смемо поменути из разумљивих разлога могуће репресије према њима.

Толико о милости нашег Архијереја Хризостома.

Новинари Дневних листова - високи професионалци у свом послу по свим свакодневним темама наше стварности, због свог очигледног помањкања знања из питања вере, за сва горе поменута "достигнућа" Владике Хризостома, у својим последњим написима су га чак и "НАГРАДИЛИ" номинацијом у ужи избор могућих претендената на Трон Патријарха СПЦ.

То су урадили називајући га у својим текстовима угледним Владиком и најозбиљнијим кандидатом у оквиру наведена три имена Владика из некаквог "ужег избора", а са изостављањем имена низа Благочестивих Владика који по мишљењу народа и по свим својим квалитетима имају првенство над њима.

П.С. "Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове..." (Горски вијенац - Владика Његош), прва је асоцијација и унутрашњи доживљај састављача и инспиратора - помагача код израде овог текста, када се овакво писмо пише са први пут изрекнутом оштрином ове врсте. Али у борби за своју Цркву која је у данашњем времену изложена најагресивнијем покатоличавању у својој историји, жеље и храбрости за такав корак не недостаје. Због тога бојати се можемо само Бога и ничег другог, и истрајати...

У Чачку, Лета Господњег 2008., о Светом Апостолу Јакову 5/23 Новембра

Аутори:

На сајту „Борба за веру“ постављен је идентичан текст у пдф формату, интегрално са својеручним потписима аутора текста!

ЛИНК:

http://www.borbazaveru.com/index.php?option=com_content&task=view&id=431&Itemid=32

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 децембар 2008 )