БОРБА ЗА ВЕРУ - Небојша Вукановић: Григоријев васкршњи утисак

Гостовање преосвештеног владике Григорија код Оље Бећковић вјероватно ће бити један од утисака који ће обиљежити ову годину. Херцеговачког владика напрасно је у Београду пропричао екавски, али увреде, тешке и непримјерене ријечи који је изговорио, и које би по нас Херцеговце могле имати велике посљедице, ставиле су у други план напрасне промјене изговора.

Владикин пријатељ Драган Ђилас, са којим је владика као студент Богословског факултета почетком деведесетих организовао протесте и демонстрације против Слободана Милошевића, за само десетак дана два пута је боравио у Требињу и вјероватно тада темељно припремио владикин наступ у свом медијском пројекту (ПГ мрежа која емитује Утисак недеље преко увезаних фирми "Мултиком", "Дирецт медиа" и "Лове, идолс анд фриендс" блиско је повезана са Ђиласом, Шапером и Небојшом Крстићем, бившим савјетником Бориса Тадића).

Било је више него очигледно да је водитељица имала благонаклон однос порема херцеговачком владици, и да му није постављала незгодна питања везана за послове епархије, приватизације, спорно поклањање имовине, цркве заробљене банкарским хипотекама, луксузан живот, и возни парк, пријетње новинарима који треба да се једу као шампите, црквене спорове које је водио са непослушним вјерницима и које је морао да поништава патријарх... Владика је очито имао задатак, и није се ни мало трудио да га прикрије. Отворено сврставање на страну једне политичке опције и тешке увреде на рачун нешколованог магарца, како преосвештени владика назва предсједника Србије и остаде жив, до сада невиђена дрскост на овим просторима за једног високог црквеног великодостојника.

Можда је преосвештени владика љут што је нова власт у Србији смањила трошкове конзулата који је смјештен у његовом владичанском двору у Мостару и што ће Епархија добити мање новца за закуп и раднике, можда су Николић и СНС помрсили планове и уносне послове који су били договорени са Борисом, Ђиласом и другарима на власти, али нервоза никако не може бити оправдање за непримјерене ријечи и тешке увреде изнесене на рачун предсједника Србије, ма ко он био и какве потезе повлачио.

Предсједнику матичне државе треба указати на грешке које је починио, али најодговорнији државници једне нације никако не би требало јавно да се понижавају, вријеђају и блате. Да ли је владика Григорије свјестан да би овакав испад могао имати далекосежне негативне посљедице по Требиње и Херцеговину јер након што је Славко задњицом затворио врата у Бањалуци, а владика на исти начин у Београду, питање је са ким ћемо сарађивати и на кога ћемо се наслонити? У чије то име и за чије интересе владика овако иступа, и зашто на сличан начин раније није говорио о лошим потезима и рђавој управи Бориса Тадића и Милорада Додика и других политичара који су нас довели на ивицу провалије?

Након ове емисије свима би требало бити јасно ко је "извор Блиц-а из врха СПЦ" на који се ова новина у власништву швајцарске Рингијер групе годинама позива, јер нам је преосвештени владика говорио о интимним детаљима из живота пензионисаног владике Василија до којих је дошао прегледајући досије БИА-е и бивше Државне безбједности, а већ у понедељак у Блицу су сасвим случајно изашли су детаљи о "Паблу", како је у ДБ-у било конспиративно име за владику Василија Качавенду, и како смо то већ раније имали прилику прочитати у књизи "Чувари Југославије".

Сигурно је да је и владика Василије, као и сви ми, велики грешник који је у животу направиомного лоших потеза, можда и тешких кривичних дјела, али је велико питање колико су истините и монтиране оптужнице које се последњих дана могу прочитати у појединим прозападним гласилима. Нико није крив док се то не докаже у судском спору, па није јасно откуд Григорију толико дрскости да отворено говори о наводној педофилији и педерастији и осталим тешким оптужбама?

Једна од десет Божијих заповјести каже да не треба свједочити лажно на ближњега свога, па се поставља питање ко је дао за право Григорију да јавно на телевизији говори о интимним детаљима из живота владике Василија, његовом тешком дјетињству, сиромаштву, мајци, наводно принудном одласку у манастир, уцјхенама и сарадњи са тајним службама које је тобоже у досијеу прочитао први херцеговачки подвижник. У чије име говори владика, ко му је и зашто доставио досије и документа, и ко му је дао за право да јавно клевеће и напада владике, своју браћу у Христу, са којима се не слаже и не дијели ставове? Је ли телевизија или црквени Сабор мјесто о коме се о томе расправља, и да ли је владика Григорије свјестан какве ће бити посљедице његових изјава и учесталих испада?

Зашто се у судбоносном часу за Србе на Косову и Метохији у јавности линчују поједине владике, као што је то раније након проглашења независности био случај са епископом рашко-призренским Артемијем? Како то да Григорије у емисији говори о владикама Василију, Филарету и Пахомију, а у следећа три дана у Блицу и осталим новинама се објављују тешке оптужбе управо на рачун ових епископа? Зашто се отварају Досијеи само појединих владика, и зашто се јавности не каже ко је све био сарадник и којих страних и домаћих обавјештајних служби? Откуд то да компромитујући снимак на коме је наводно владика Василије у загрљају неког мушкарца прво објави портал из маленог Љубиња, а да се на њега потом позову Б 92, Блиц, Глас Српске, Независне... Зар је већи гријех штрајк глађу владике Филарета, због чега би по Григоријевом мишљењу епископ милешевски требао бити разријешен, од продаје вишемилионске црквене имовине, уништавања приватизационих фирми, отимања туђе имовине, уклањања иконостаса, стављање цркви под хипотеку...

Да ли је случајност то што пензионисани владика Василије, као и већина владика који су на мети одређених прозападних медија, имају блиске односе са Русијом и Руском православном црквом, а да након владикиног наступа на Б 92 у Дневнику ове телевизије гледамо извјештај колегинице Александре Годфроа о протестима у Москви организованих против руског предсједника Владимира Путина? Да ли је окупљање десетак хиљада Руса довољан разлог да Веран Матић, или неко други, шаље телевизијску екипу у Москву да прави извјештај?

Да ли је сасвим случајно владика Григорије промијенио некада тврде националне ставове и имиџ, скратио косу и браду и скинуо мантију, након што је 2005. годиен као члан Синодске делегације боравио у Вашингтону заједно са владиком аустралијским владиком Иринејом Добријевићем, јеромонахом Теодосијем (сада владиком рашко-призренским) и бившим министром вјера Богољубом Шијаковићем? Како су након те посјете сви чланови ове делегације вртоглавно напредовали и дошли до важних функција и позиција? Многим гледаоцима ће бити жао што водитељка није стигла да од владике затражин коментар на писање Викиликса, и констатације америчких дипломата са којима је владика својевремено разговарао и који су га назвали мудром политичком животињом.

Преосвештени владика Григорије у Утиску недеље говорио је у своје лично, и у име вјернике Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Лично осјећам велику срамоту због политичких ставова, непримјерених изјава и увреда које је владика изнио на рачун српског предсједника и своје у Христу браће, и због тога желим јавно да кажем да владика није говорио у моје, а сигуран сам ни у име великог броја вјерника са којима сам разговарао протеклих дана, и који су разочарани његовим иступима у јавности. Људски и хришћански је праштати, па и за овакве наступе треба наћи разумјевање. Искрено се надам да у Херцеговини има довољно свјесних и храбрих интелектуалаца који ће покренути иницијативу и потписивање петиције како би се од Сабора и Синода Српске православне цркве затражило да преиспита рад и понашање нашег владике Григорија, и умири владику који очито у појединим тренутцима због велике моћи не може најбоље да контролише своје понашање.

Црква и црквени великодостојници требају имати став о важним националним и црквеним питањима, понекад изнијети мишљење и сугестије о крупним проблемима, али владике никако не треба да се отворено баве политиком, учествују у кампањи и коментаришу дневно-политичке догађаје. Већ дуги низ година ствари у Херцеговини нису на свом мјесту и полако измичу контроли па је крајње вријеме да се владика Григорије уразуми и врати правом монашком животу, или да столицу на којој је сједао Свети Василије Острошки уступи неком подвижнику који ће својом вјером, духовношћи и скромношћу подржати Херцеговце да изађу из тешке ситуације у којој се налазе. У недељу ћемо обиљежити дан заштитника Херцеговине и српског народа, Светог Василија Острошког и Тврдошког слава му и милост, и надам се да ће велики светитељ услишити наше молитве, помирити завађену браћу, укротити самовољне и даривати здравље душевно и тјелесно нашем народу, а прије свега његовим вођама, духовним и свјетовним!