БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Његош по Амфилохију

“То личи на Црногорце, али то не обавезује цркву,“ каже патријарх Иринеј за РСЕ коментаришући вест да је митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић свечаном литургијом и уношењем иконе у Цетињски манастир установио 19. мај као дан светитеља Петра Петровића Његоша. Одлуку о проглашењу некога за свеца по црквеном уставу може да донесе једино Сабор СПЦ. Како на тај чин који је по свему личио на канонизацију, иако тако није и формално представљен, реагују у Патријаршији, дан уочи почетка заседања мајског Сабора.

„То је њихова жеља али то има своју процедуру, процес. О томе одлучује највише црквено тело, Сабор. То ће вероватно бити на Сабору, он ће то да размотри и донесе своју одлуку“, каже патијарх Иринеј.

На питање да ли је неуобичајено шта је урадио Амфилохије, патријарх Иринеј је помирљиво одговорио: “То личи на Црногорце. Али, то Цркву не обавезује.“

Протојереј др Велибор Џомић објашњава за РСЕ да се митрополит Амфилохије одлучио за тај чин као израз жеље верника, односно народа у Црној Гори који Његоша сматра свецем и који ће такав предлог проследити Сабору.

“У СПЦ је поштовање светих људи увек ишло одоздо, из народа, из свештенства. Тако је и у овом случају, када је у питању митроплит Петар Други Петровић Његош који је на нивоу митрополије Црногроско приморске кроз уношење његове свештене иконе у Цетињски манастир, у коме је служио, потврђено и посведочено то свенародно поштовање митроплита Петра Петровића Његоша. Наравно, у даљој процедури, на предлог митрополита Амфилохија, Свети архијерејски сабор СПЦ ће даље доносити одлуку о поштовању Петра Другог Петровића Његоша, не само на простору Митрополије Црногроско приморске, већ и на прођстору наше помесне цркве.”

На питање да ли је то урађено у договору са Патријаршијом, др Џомић је неочекивано реаговао:

”Мислим да вам је питање крајње неумесно. Шта то значи да ли је урађено у договору са Патријаршијом? Народ који поштује све те свете људе то не чини у договору било са ким, него у договору са својим срцем и са својим осећањем, тако да вам је питање сувишно.”

Патријарх Иринеј сматра да је Његошево дело неспорно, али за проглашења свецем морају бити испуњени и друга строга црквена мерила.

„Неоспорно да је он велики песник, дубоко религиозан човек, то је сигурно, но такав није само Његош. И Достојевски и многи други слични њему нису проглашавани светитељима. Црква има своје принципе које мотивишу и чине да некога прогласи светим“, наглашава патријарх.

Чин Амфилохија Радовица сасвим је личио на чин канонизације, да ли је он практично постао цветац за црнгороску епархију? Др Џомић објашњава да није ништа учињено ван постојеће праксе у цркви.

“Имамо у Русији примере да на нивоу епархија или митрополије постоје свети људи који се поштују, тако да ни у овом случају нема никаквог сензационализма, осим сведочења да га верни људи у Црној Гори доживљавају као светог Божјег човека", појашњава Џомић.

Верски аналитичар Живица Туцић подсећа да је дуг процес од предлога да неко постане светац, па до коначне одлуке. То траје обично и годинама, некада уз озбиљне расправе јер су црквени прописи ко може бити светац врло строги и односе се, не само на дела, већ и на начин живота. Ипак, Амфилохијев чин сматра неуобичајеним.

“Он то и није назвао канонизацијом, већ уношењем иконе, али у принципу садржај је исти. Отпеван је тропар светитељу, приказана је икона са ореолом, утврђен је датум његовог слављења, то су све елементи једне канонизације. Није познато да је иједна митрополија раније то обавила. Било је жеље да се убрза пре доста година канонизација Јустина Поповића и владике Николаја Велимировића и на епархијском нивоу је било тог покрета, чак и икона са ореолом, али то је све било у неким границама, јер се очекивало да Сабор то одобри. То није одобрено исте године када је затражено, тај предлог је разматран годинама,” подсећа Туцић и додаје:

“Што се Његоша тиче, ту сигурно има различитих становишта. Сигурно је требало све аргументе за и против размотрити.”