Мира Анђелковић
НАТО убија по Србији вечно
Да ли ћемо икада сазнати праву истину?
На тринаестогодишњицу почетка агресије на Србију и СР Југославију, 24. марта, (у шта спадају и ови дани, све до 10 јуна), редакција швајцарског недељника "Хоризонс ет дéбатс", који у Цириху излази на три језика, позвала ме је да одржим предавање о Србији јуче, данас и сутра, а излагање је у целости штампано, преведено на немачки језик у немачком издању овог швајцарског недељника "Zeit-Fragen“ (http://www.zeit-fragen.ch/index.php?id=815).
Предавање је одржано у малом месту Вал на обали Боденског језера. Публика је била састављена од европских интелектуалаца, лекара различитих специјалности, од педијатара до неуропсихијатара и онколога, професора универзитета, атомских физичара, историчара, психолога. Дошли су из Француске, из Париза, из Берлина и разних делова Швајцарске. Било је људи који су прешли по неколико стотина километара како би дошли да чују другачију причу о Србији од неког ко долази из Србије, а није политичар, већ обичан грађанин, борац против рата и за истину о стравичним последицама НАТО бомбардовања. Био је то велики скуп, који је окупио преко двестотина људи из разних делова Европе.
Покушала сам, и успела сам у томе, да прикажем овој компетентној публици како се у Србији живело, како се данас живи, како нам светска мафија отима најдрагоценији део наше земље, драгоцен због нашег духовног и физичког трајања на тим просторима и драгоцен због енормног природног богатства које чува у својим недрима. Приказала сам мапе Косова и Метохије које је издала Српска православна црква о становништву, на којима се видело да су до 1999. године Срби живели на целом простору Косова и Метохије, и да нису окупатори, већ аутохтон народ; како су се повлачили кад је дошао КФОР, затим српски живаљ после доласка КФОРА 2002. године, покушај повратка 2003. године и погром из марта 2004. године.
Посебно их је потресла карта из 2005. године, на којој се види где данас живе Срби после егзодуса, на северу Косова и Метохије, нешто на југу и у енклавама, које су уствари логори на отвореном. Били су импресионирани сликом Косова и Метохије са распоредом српских сакралних објеката што је такође било приказано. Сазнали су више о томе шта се Србији десило за време бомбардовања и какве су последице тог криминалног чина, убијање становништва и загађење тла, ваздуха и вода Србије мецима са осиромашеним ураном. Са великом пажњом су праћена излагања о деци која су се после бомбардовања рађала без очију, без делова тела, о људима који су после бомбардовања из пуног здравља умирали од различитих врста карцинома. Било је то веома успешно излагање, а у дебати која је после тога уследила, било је огорчених изјава како се то све одигравало пред њиховим очима а њихове владе су о томе извештавале друкчије и нетачно, што је допринело да већина њих буде у заблуди о томе шта се на нашим просторима заиста дешавало.
Људи су ми прилазили, питали ме како се данас живи у Србији, да ли има лекова и услова за лечење од карцинома. Тог дана сам упознала много занимљивих личности, удружених у борби против НАТО пакта и рата. Посебан утисак на мене је оставио разговор са професором Хајделбершког универзита, атомским физичарем, др Габријелом. У разговору ми је рекао да није био наклоњен Србима и да је и он као и већина његових сународника, одобравао бомбардовање и учествовање Немачке у "хуманитарном бомбардовању"; није веровао да је Србија бомбардована осиромашеним ураном, а да је прича о радиолошком загађењу, тек српска пропаганда. Своје мишљење је потпуно променио кад је добио узорке земље из Србије, узете по његовом упутству са више локација у Србији. Резултати који су добијени радиолошком анализом били су фрапантни. Објављени су у недељнику "Horizons et débats" (http://www.horizons-et-debats.ch/index.php?id=1536).
У септембру 2007., редакција "Хоризонс ет дéбатс" доставила је екипи научника, међу којима је и др Габријел, два узорка земљишта из Србије, али не са југа, како би измерили радиоактивност тла. Резултати су објављени 2008. године у овом недељнику. Нађено је да је укупна активност износила 2430 Бк/кг, што је огромна радиоактивност, кад се има у виду да је природан фон зрачења између 15 и 20 Бк/кг. У закључку је констатовано да су методе одређивања биле репродуктивне и да је потребна сарадња више научних института како би тачно одредили тип и концентрацију радиоактивности на већем броју узорака земљишта, као и начин заштите од радиоактивног зрачења. Али, и у овако малом броју узорака, нађена је забрињавајућа количина радиоактивног зрачења. У узорцима земљишта нађено је присуство радиоактивне материје, која није хомогено распоређена али је концентрација честица велика. Повећан садржај зрачења алфа и бета честица ни у ком случају не може потицати из урана, торијума и других природних извора, био је закључак научника који су обавили ова испитивања. Повећану радиоактивност на местима на којима је бачена муниција са осиромашеним ураном у Србији, Пљачковица, Боровац, Братоселце и Рељан, констатовала је и наша војска, и то су биле површине за које се са сигурношћу знало да су контаминиране током агресије. Измерена радиоактивност је била неколико хиљада пута већа од природног фона.
Касније, 2008. године, професор Габријел је добио нове узорке земљишта из Новог Сада (два узорка од 570 и 470 грама), из Панчева (један узорак од 290 грама ) и са Авале (један узорак од 370 грама) и на њима је регистровао изузетно високу радиоактивност за коју ми је потврдио да није могла да настане само од осиромашеног урана, већ од плутонијума или микро атомских бомби које су бацане на наше тле. Рекао је да Американци на врховима пенетратора од осиромашеног урана стављају микро атомске бомбе, које пале осиромашени уран у пенетратору како би се овај запалио и ослободио температуру сагоревања од 3200 степени целзијуса чиме се уништавају тенкови, а с великим бомбама и капонири под којим су била складишта муниције и подземни аеродроми. Дакле, поред осиромашеног урана, на нашу земљу су бацане и микро атомске бомбе и отуда је генерал Слободан Петковић, иначе анти-биолошко-хемијске струке, септембра 1999. године у "Билтену АБХО" ову агресију назвао радиолошким удесом и рекао да је "НАТО намерно проузроковао значајно дуготрајно и опасно радиоактивно и хемијско загађење животне средине у нашој земљи. Овим је у појединим рејонима доведено у питање нормално и безбедно живљење, а та опасност ће трајати дуже него што је до сада трајала људска цивилизација." Ова изјава доказује да је наша војска, војска СРЈ, (са којом је данас начињен дисконтинуитет) знала да нису коришћени искључиво меци са ОУ, већ и друга радиоактивна муниција која је садржала опасни радиоактивни материјал, пре свега плутонијум, од кога се прави атомско наоружање. Због високог степена радиоактивности смртоносан је за људе чак и у минималним количинама.
Повећана обољења од карцинома су се у Србији појавила скоро одмах после бомбардовања. И поред тога што су људи нагонски веровали да су то последице радиоактивног деловања муниције са ОУ, лекари су нас убеђивали да је то још рано, да треба да прође десет година како би се видело право стање обољевања. Прошло је више од десет година од бомбардовања, а у Србији се већ дешава права епидемија болести изазваних повећаном радијацијом: обољења штитне жлезде, Хочкинсове болести (врста рака лимфних злезда), леукемије, канцери разилчитих врста.
Српски војници и полицајци који су били ангажовани на Косову и Метохији 1999. године, и после тога су оболели од неке злоћуде болести, могли би да туже НАТО за угрожавање њиховог здравља. Али, треба доказати да се у организму детектују радиоактивне честице, а Србија на "европском путу без алтернативе" је толико осиромашена, опљачкана и растурена, да нема новца за такву опрему. Фалко Акаме, бивши адмирал у италијанској Ратној морнарици, данас је први човек ветеранске Асоцијације војних жртава и њихових породица (Анавафаф) у Италији. Према њиховим подацима, 174 италијанска војника су умрли у мировним мисијама од последица осиромашеног урана, а готово 3.000 је оболело од рака. Он је рекао да италијански војници не могу да туже НАТО зато што је НАТО обавестио њихову војну команду о томе како војници треба да се понашају на озраченим теренима, што војна команда није учинила. Али зато Срби могу да туже НАТО, поручио је Фалко Акаме нашим борцима, јер их је НАТО илегално, без дозволе Савета безбедности Уједињених нација бомбардовао и није објавио чиме их бомбардује. Ова Фалкоова препорука је добронамерна, али у оваквој подели снага у свету сумњам да би нешто као појединци постигли. Према писању Новости од 21. маја 2010. припадници "Малчанског одреда" су после НАТО бомбардовања тражили од надлежних у тадашњој Трећој армији ВЈ да организује колективни преглед, како би се проверило њихово здравствено стање, јер су петорица резервиста оболела од малигних болести, а 12 је имало симптоме таквих обољења.
Током 2000. године Информативна служба Треће армије ВЈ издала је саопштење, у коме је истакла "да постоји велико морално оправдање за предузимање хитних мера како би се тачно утврдиле последице изложености радиоактивној муницији." Констатовали су и да нема конкретне стратегије за суочавање са овим проблемом, за шта су потребна велика финансијска средства. Држава Србија је после 5 октобра учинила дисконтинуитет са ратом за Косово и занемарила је здравље српских ветерана. Не води се ни евиденција о њиховом здрављу нити колико их се лечи или колико их је умрло од последица радиоактивне муниције који је НАТО испаљивао.
Анализе узорака тла из Новог Сада, Панчева и са Авале, које је урадио професор др Габријел из Хајделберга са својим сарадницима, указују на жалост на чињеницу да је НАТО савез гађао радиоактивном муницијом не само четири локације на југу Србије и преко 100 на Косову и Метохији, већ и друге делове Србије. О томе ћуте не само команданти НАТО, већ и наша држава. Зарад здравља истањеног српског корпуса, држава би требало пре свега да се озбиљно позабави са овим проблемом. Време је учинило своје, са чишћењем се закаснило, али би могло да се изврши испитивање тла свуда где се сумња да су бацани пројектили са радиоактивном муницијом и да се обавести становништво у циљу предузимања мера за очување његовог здравља. Да ли ће неко ново руководство које ће можда после мајских избора доћи на власт у Србији, имати снаге да тако нешто упркос НАТО учини, остаје да се види.
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2926